Мојковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мојковац
Mojkovac Center.JPG
Центар Мојковца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Мојковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3590
Географске карактеристике
Координате 42°57′30″ СГШ; 19°34′34″ ИГД / 42.958333° СГШ; 19.576166° ИГД / 42.958333; 19.576166Координате: 42°57′30″ СГШ; 19°34′34″ ИГД / 42.958333° СГШ; 19.576166° ИГД / 42.958333; 19.576166
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 894 м
Мојковац на мапи Црне Горе
Мојковац
Мојковац
Остали подаци
Поштански број 84205
Позивни број 050
Регистарска ознака MK


Мојковац је град у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре у подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Републике Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.

Према попису из 2011. било је 12.545 становника.

Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Овде се налази Железничка станица Мојковац. Надморска висина Мојковца је 820 метара. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свeту, а заштићен је код УНЕСКО-а.

Демографија[уреди]

У насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 452
1953. 1.110
1961. 1.920
1971. 2.670
1981. 3.899
1991. 4.429 4.391
2003. 4.234 4.120
2011. 3.590
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
2.221 53,90 %
Срби
  
1.707 41,43 %
Југословени
  
14 0,33 %
Муслимани
  
13 0,31 %
Македонци
  
4 0,09 %
Бошњаци
  
4 0,09 %
Словенци
  
2 0,04 %
Хрвати
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
8 0,19 %


Историја[уреди]

Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.

Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровацке Републике.

У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.

Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отомнанског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупрео се вишеструко надмоћнијој војсци Аустроугарске. У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).

Привреда[уреди]

Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.

Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.

Привредни субјекти су дрвна индустрија у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.

Хотел „Палас“ има 80 лежаја, мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.

Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.

Култура[уреди]

Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:

  • Црква светог Архангела Михајла у Штитарици,
  • Црква Благовијести у Пољима,
  • Црква свете Петке – Ружица на Сињавини,
  • Црква Тројана (посвећена Светој Тројици) у Прошћењу, мјесто Слатина, из 12. вијека, која је реконструисана и коју је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
  • Изграђен је храм Христовог рождества у Мојковцу, за којег су темељи постављени 2000. г.

Референце[уреди]

  1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Градови побратими[уреди]

Познати Мојковчани[уреди]

Спољашње везе[уреди]