Мојсије Рајовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх српски Мојсије I
Датум рођења око 1665
Место рођења Трговиште
 Османско царство
Датум смрти 13. април 1726.
Место смрти Пећ
 Османско царство
Ахиепископ пећки и патријарх српски
Године (1712-1725)
Претходник Атанасије I
Наследник Арсеније IV
Митрополит рашки
Године (1704-1712)

Мојсије I Рајовић је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1712 до 1725. године.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је око 1665. године селу Трговиште. Замонашио се у манастиру Милешеви. 1704. године изабран је за митрополита рашког и хиротонисан од стрене српског патријарха Калиника I.

Након смрти патријарха Атанасија I, изабран је 1712. године за новог архиепископа пећког и патријарха српског. Српска патријашија је у то време била у тешком материјалном положају, те је био присиљен да се често обраћа карловачким митрополитима за финансијску помоћ. На народно-црквеном сабору у Карловцима 1713. године одлучено је да Пећка патријаршија има у Карловачкој митрополији једног свог сталног повереника, који ће купити добровољне прилоге по свим епархијама аустроугарских Срба у корист пећке патријаршије. Пошто је сазнао за ову одлуку патријарх Мојсије је у Карловце послао свога протосинђела Гаврила који је водио бригу око скупљања прилога за Пећку патријаршију. Међутим, ови прилози нису били довољни да подмире потребе у Пећи, Срби из Хабзбуршке монархије помагали су Патријаршији српској и на тај начин што су јој остављали тестаментом одређене суме новца. Познате су у историји и «пећке кутије» које су постављене по градовима Карловачке митрополије у које се скупљао прилог за осиромашену пећке цркве. Ове кутије су постојале све до доласка патријарха Арсенија IV.

Патријарх Мојсије се бринуо и за остале српске светиње. Тако 5. јуна 1720. године препоручује хиландарске монахе Партенија и Макарија митрополиту карловачком Викентију, који су дошли у Карловачку митрополију ради сакупљања прилога за манастир Хиландар.

Познато је да је патријарх Мојсије водио бригу и око израде иконостаса за манастир Студеницу, који је финансирао карловачки митрополит Вићентије Јовановић. Ишао је у Нови Пазар 1722. године да моли турске власти да не руше Ђурђеве Ступове да би сазидали град. Поред тога био је веома ревносан у обиласку своје пастве у Босни, Херцеговини, Далмацији и Самокову. Посебно је важна његова посета Далмацији, где је положај православних Срба био веома тежак. Његовим поздравом од 18. априла 1714. године из манастира Драговића, упућен епископу Саватију, каваљерима, сердарима, харамбашама и хришћанима уопште, далматински Срби су добили снагу да бране своју угрожену православну веру. Приликом своје посете Грбаљској жупи 1719. Године, патријарх Мојсије извршио је три епископске хиротоније.

У време патријарха Мојсија вођен је рат између Аустрије и Млетачке републике против Турске 1716-1718. Турска је поражена код Петроварадина и изгубила је важне области: Банат, југоисточни Срем, северну Србију од Западне Мораве, у Босни област на десној обали Уне и Саве. Од Пећке патријаршије су Карловачкој митрополији припојене епархије: Београдско-сремска, Ваљевске, Темишварска, и Вршачка. Тада је Београдска митрополија оформљена као аутономна црквена организација, независна од Карловачке митрополије, због чега је дошло до сукоба између карловачког митрополита Викентија Поповића и београдског митрополита Мојсија Петровића. Патријарх Мојсије је измирио завађене митрополите и у својој грамати од 15. августа 1721. одредио да се после смрти митрополита Викентија споје обе митрополије у једну. До формалног спајања обе митрополије није дошло због аустријских власти које то нису дозволиле, њихово спајање је било у личности митрополита Мојсија Петровића који је од 1725. управљао обема митрополијама.

Забележено је и то да је успео да осујети намеру грчког калуђера Тимотија, који је од Турака успео да купи пећки трон, да на њега и ступи. То је учинио уз помоћ Цариградске патријаршије.

Патријарх Мојсије је умро 13. априла 1726. године у Пећи.

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 332-333.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
-
митрополит рашки
17041712

Наследник:
-
Претходник:
Атанасије I
архиепископ пећки и патријарх српски
17121725
Наследник:
Арсеније IV