Мој комшија Тоторо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мој комшија Тоторо
Moj komšija Totoro (Poster).jpg
Биоскопски плакат коришћен у Јапану
Изворни наслов となりのトトロ
Режија Хајао Мијазаки
Продуцент Тору Хара
Главне улоге

Чика Сакамото Норико Хидака

Хитоши Такаги
Музика Џо Хисаиши
Студио Џибли
Година 1988.
Трајање 86 минута
Земља  Japan
Језик јапански
Веб-сајт movies.disney.com/my-neighbor-totoro
IMDb веза

Мој комшија Тоторо (јапански となりのトトロ, Tonari no Totoro) је аниме филм који је 1988. године режирао Хајао Мијазаки.[1] Продукцију је изнео студио Џибли, а Тоторо је постао толико популаран да је ускоро постао заштитни знак овог студија. Радња се одвија у послератном Јапану, око две девојчице које упознају Тотора, шумског духа, који уноси велике промене у њихову свакодневицу и захваљујући коме оне бар на кратко заборављају чињеницу да мајка, због болести, није са њима. Мијазаки је изјавио да се прича заправо темељи на догађајима из његовог детињства, тачније на догађаје из периода када је његова мајка била у болници.

Тоторо је остварио велики критички и комерцијални успех, а крајем 1980-их појавио се на америчком тржишту и то у периоду када су се изузетно ретко дистрибуирали анимирани филмови из Јапана. У часопису Animage, Тоторо је освојио прво место на листи 20 најбољих анимеа године. Главна јунакиња, Сатсуки, проглашена је у истом том издању омиљеним женским аниме ликом, док је насловна песма проглашена другом најбољом у неком анимеу те године. Био је то трећи пут заредом да неки Мијазакијев филм осваја прво место у часопису Animage.

У Србији је приказиван на ТВ каналима Б92 и "pinKids" и издан је на DVD-у од стране "M Export Import". Српску синхронизацију је радио студио Призор.

Радња[уреди]

Упозорење: текст који следи садржи детаље радње и заплета[уреди]

Јапан, 1958. година. Професор Татсуо Кусакабе и његове две ћерке, Сатсуки и Меи, се селе у нову кућу на селу, како би били близу болнице у којој се налази њихова мајка, која болује од туберкулозе. Кућа у којој ће живети је стара и делује сасвим обично, али девојчице већ првог дана примећују у њој мала, пауколика створења. Од старије комшинице сазнају да су то створења која воле мрачна места и да ће вероватно напустити кућу у најкраћем року. У том тренутку девојчице нису ни свесне да ће убрзо упознати још чуднија и истовремено дивна створења која се налазе у том селу годинама.

Како време пролази, девојчице налазе да је изузетно пријатно живети на селу и почињу активно да истражују своју околину. Једном приликом, док је њена старија сестра у школи, а отац заузет послом, Меи залута у шуми и тада, сасвим случајно, наилази на огромно, мачколико створење, по имену Тоторо. Сусрет са њим оставља на Меи велики утисак и она препричава све што се догодило у шуми оцу и сестри. Заједно, они покушавају да пронађу шумског духа, али у томе не успевају. Међутим, после извесног времена, Меи и Сатсуки заједно срећу Тотора и тај сусрет са њим мења њихов живот из корена. У данима који следе, девојчице доживљавају неколико невероватних авантура са својим новим пријатељем и не могу бити срећније.

Кућа породице Кусакабе

Њиховој радости доприноси и чињеница да им мајка ускоро долази у посету. Проблем настаје онда када из болнице стигне телеграм са обавештењем да је мајчина болест узела маха и да мора да остане у болници до даљњег. Чувши то, мала Меи одлучује да сама посети мајку и напушта село без ичијег знања. Неколико сати касније, Сатсуки открива да Меи нема у близини и креће у потрагу за њом, успут обавештавајући све становнике села да њене сестре нема и да би хитно сви требало да крену у потрагу за њом. Када сати потраге нису дали резултат, очајна Сатсуки почиње да дозива свог пријатеља Тотора и моли га за помоћ. Он се тада појављује и позајмљује Сатсуки своје крајње несвакидашње превозно средство, аутобус-мачку односно, Мачкобус. Захваљујући овом чудном, али крајње ефикасном аутобусу, Сатсуки успева да пронађе своју сестру и њеној срећи нема краја. Аутобусом одлазе до болнице у којој је мајка и, иако се нису поздравиле са њом, већ посматрале ситуацију са оближњег дрвета, схватају да су телеграм схватиле погрешно. Њихова мајка се опоравила и било је потребно да остане у болници још само мало пре него што се врати њиховој кући за стално. Сестре се онда враћају кући, срећне што је на крају све испало како треба.[2]

Улоге[уреди]

Улога Јапански глас Енглески глас Енглески глас (Дизни) Српски глас
Сатсуки Кусакабе (草壁 サツキ Kusakabe Satsuki) Норико Хидака (Noriko Hidaka) Лиса Мајкелсон (Lisa Michelson) Дакота Фанинг (Dakota Fanning) Марија Вицковић
Меи Кусакабе (草壁 メイ Kusakabe Mei) Чика Сакамото (Chika Sakamoto) Шерил Чејс (Cheryl Chase) Ел Фанинг (Elle Fanning) Марија Вицковић
Татсуо Кусакабе (草壁 タツオ Kusakabe Tatsuo)(отац) Шигесато Итои (Shigesato Itoi) Грег Снегоф (Greg Snegoff) Тим Дали (Tim Daly) Милан Чучиловић
Јасуко Кусакабе (草壁 靖子 Kusakabe Yasuko) (мајка) Суми Шимамото (Sumi Shimamoto) Александра Кенворти (Alexandra Kenworthy) Леа Салонга (Lea Salonga) Ивана Павловић
Тоторо (トトロ) Хитоши Такаги (Hitoshi Takagi) непознато Френк Велкер (Frank Welker) Хитоши Такаги (Hitoshi Takagi)
Мачкобус (ネコバス Nekobasu) Наоки Татсуа (Naoki Tatsua) Карл Мацек (Carl Macek) Френк Велкер (Frank Welker) Наоки Татсуа (Naoki Tatsua)
Канта Огаки (大垣 勘太 Ōgaki Kanta)(дечак из комшилука) Тошијуки Амагаса (Tohiyuki Amagasa) Кенет Хартман (Kenneth Hartman) Пол Бачер (Paul Butcher) Марко Марковић
Бака (Кантина бака) Танеи Китабајаши (Tanie Kitabayashi) Натали Кор (Natalie Core) Пет Керол (Pat Carroll) Јадранка Селец

Критике[уреди]

Тоторо није само одушевио публику широм света, већ је оцењен јако добро и од стране критичара.

Филмски критичар, Рафаел Си (Raphael See), написао је: "Изгледа да је главна поента овог филма да нас једноставно увуче у свој чаробни и маштовити свет... Заправо, ако желите да погледате нешто због чега би се осећали пријатно, обавезно погледајте овај филм. Имао сам осмех на лицу током трајања целог филма и осмех није нестао сатима након завршетка овог анимеа. Мијазаки је опет успео, а Мој комшија Тоторо је добитна комбинација."[3]

Кристофер Ранјон (Christopher Runyon) написао је: "Овај филм премостио је генерацијске и културне баријере: немогуће је не осетити се као дете гледајући га."[4]

Културни утицај и комерцијални успех[уреди]

Тоторо плишана играчка

Мој комшија Тоторо допринео је популаризацији јапанске анимације, као и успеху свог ствараоца, Хајао Мијазакија. Главни лик овог филма, Тоторо, популаран је међу јапанском децом попут Вини Пуа у свету. Тоторо се појављује у више филмова студија Џибли, укључујући Пом Поко, Кикина достављачка служба и Шапат срца. Он такође представља и лого овог студија.

Тоторо се појављује у серијама и филмовима који нису из Јапана, па се тако може видети у једној од епизода серије Саут парк (South park), у филму Прича о играчкама (Toy story), као и у стрипу Сендмен (The Sandman).[5]

Међутим, Тоторо се не појављује само у уметности. Астероид, откривен 31. децембра 1994. године назван је 10160 Тоторо.[6]

У Вијетнаму је 2013. године откривен баршунасти црв и назван је Eoperipatus totoro, такође по главном лику из овог анимеа, због тога што Мачкобус, који се појављује у филму, има много сличности са црвом из Вијетнама.[7][8]

Тоторо је постигао велики комерцијални успех. Због тога се данас могу купити играчке, одећа, компакт дискови са музиком из филма као и видео игрице базиране на овом филму. На маскенбалима се такође често могу видети костими ликова.

Музика из филма[уреди]

Компанија Токума Шотен (Tokuma Shoten) објавила је компакт диск са музиком из овог филма 1. маја 1988. године. Овај компакт диск садржи музику коју је компоновао Џо Хисаиши. Овај албум је реиздат још два пута после премијерног издања и то 21. новембра 1996. године и 25. августа 2004. године.

Назив композиције Дужина трајања
1. Sanpo-Ōpuningu Shudaika (さんぽ -オープニング主題歌? - Шетња-уводна тема) (текст: Риеко Накагава, изводи: Азуми Инуе) 2:44
2. Gogatsu no Mura (五月の村? - Село у мају) 1:39
3. Obakeyashiki! (オバケやしき?! - Уклета кућа!) 1:23
4. Mei to Susuwatari (メイとすすわたり? - Меи и путујућа чађ) 1:34
5. Yugure no Kaze (夕暮れの風? - Вечерњи ветар) 1:01
6. Kowakunai (こわくない? - Не плашим се) 0:44
7. Omimai ni Ikō (おみまいにいこう? - Хајдемо у болницу) 1:22
8. Okaasan (おかあさん? - Мајка) 1:07
9. Chiisana Obake (小さなオバケ? - Мало чудовиште) 3:54
10. Totoro (トトロ? - Тоторо) 2:49
11. Tsukamori no Taiju (塚森の大樹? - Огромно дрво у шуми Цукамори) 2:15
12. Maigo (まいご? - Изгубљено дете) 3:48
13. Kaze no Torimichi (風のとおり道? - Стаза ветра) 3:17
14. Zubunure Obake (ずぶぬれオバケ? - Покисло чудовиште) 2:34
15. Tsukiyo no Hikō (月夜の飛行? - Лет на месечини) 2:06
16. Mei ga Inai (メイがいない? - Меи је нестала) 2:32
17. Nekobasu (ねこバス? - Мачкобус) 2:11
18. Yokattane (よかったね? - Тако ми је драго) 1:15
19. Tonari no Totoro (となりのトトロ? - Мој комшија Тоторо) 4:17
20. Sanpo (Gasshō-tsuki) (さんぽ(合唱つき? - Шетња (у извођењу хора)) (текст: Риеко Накагава, изводи Азуми Инуе и Дечји хор Сугинами) 2:43

Референце[уреди]