Moljci

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мољац)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Moljci
Emperor Gum Moth.jpg
Opodiphthera eucalypti
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
(nerangirano): Heterocera

Moljci pripadaju drugoj najvećoj porodici insekata. Zajedno sa leptirima, pripadaju redu Lepidoptera. Većina lepidopterana su moljci, i smatra se da postoji oko 160.000 vrsta moljaca,[1] mnogi od kojih još nisu opisani. Većina vrsta moljaca je noktura, ali isto tako postoje večernje i dnevne vrste. Po svojoj veličini mogu da variraju od vrlo sitnih do krupnih. Imaju dva para krila koja su ljuspasta. Mogu nežno da lepršaju krilima, ali i da vertikalno uzleću i da lete unazad. Neki prelete neverovatne razdaljine. Mnoge vrste imaju svetlo obojene ljuspice na krilima. Šare im služe da privuku partnera.

Mogu imati končaste ili peraste antene. Pomoću njih osete druge moljce na velikim razdaljinama. Na glavi se nalazi par složenih očiju koje su krupne. Imaju usni aparat za sisanje. Sagrađen je u obliku surlice. Neki vrste imaju toliko dugu surlicu da njom lako dopru duboko u unutrašnjost velikih cevastih cvetova. Postoje i vrste koje pri samom vrhu sisaljki imaju nanizane zubiće kao testere, kojima mogu da presecaju koru voća kako bi se napili soka.

Ovi insekti su stručnjaci za skrivanje. Njihova krila su često obojena i pružaju im dobru kamuflažu. Vrste sa pegavim smeđim krilima mogu bezbedno da stoje na stablu drveta. Mnogi imaju dve velike tufne na krilima koje liče na dva budna oka na zastrašujućem licu.

Economija[уреди]

Moljac iz Kerale, Indija
Odrasli mužjak moljca koji se hrani borom (Thaumetopoea pityocampa). Ova vrsta je ozbiljna šumska štetočina kad je u svom stanju larve. Obratite pažnju na čekinju koja izvire sa donje strane zadnjeg dela (frenulum) i ide unapred da bi se zadržala na malom ratojanju od prednjeg dela, čija je funkcija da poveže krila zajedno.

Značaj za ljude[уреди]

Neki moljci, a posebno njihove gusenice, mogu da budu velike poljoprivredne štetočine u mnogim delovima sveta. Neki od primera su Ostrinia i crvi semenog tobolca pamuka.[2] Gusenica gubara (Lymantria dispar) uzrokuje ozbiljne štete u šumama severnoistočnih Sjedinjenih Država, gde je invazivna vrsta. U područjima umerene klime, jabučni moljac uzrokuje ekstenzivnu štetu, posebno na voćnim farmama. Na područjima sa tropskom i subtropskom klimom, moljac dijamantskih leđa (Plutella xylostella) je verovatno najozbiljnija štetočina kupusnih useva. Isto tako u podsaharskoj Africi, afrički bušač šećerne trske je glavna štetočina na poljima šećerne trske, kukuruza, i sirka.[3]

Nekoliko moljaca iz familije Tineidae se obično smatraju štetočinama, jer njihove larve jedu tkanine kao što je odeća i ćebad napravljene od prirodnih proteinskih vlakana kao što su vuna ili svila.[4] Oni su manje skloni da jedu mešovite materijale koji delom sadrže veštačka vlakna. Prema nekim izveštajima njih odbija miris drveta iz kleke i kedra, lavande, ili drugih prirodnih ulja; međutim, mnogi smatraju da se time ne može sprečiti infestacija. Naftalen (hemikalija koja se koristi u kuglama protiv moljaca) se smatra efektivnijim, ali postoji zabrinutost zbog njegovog uticaja na ljudsko zdravlje.

Larve moljaca se mogu usmrtiti zamrzavanjem predmeta koje su oni infestirali tokom nekoliko dana na temperaturama ispod −8 °C (18 °F).[5]

Uprkos toga što su ozloglašeni po oštećivanju odeće, većina odraslih moljaca se ne hrani tkaninama. Mnogi, kao što su luna, polifemus, atlas, prometea, cekropija, i drugi veliki moljci nemaju usne delove. Dok postoje mnoge vrste odraslih moljaca koje jedu suvu hranu, postoji i mnoštvo vrsta koje puju nektar.[4]

Neki moljci se uzgajaju zbog njihove ekonomske vrednosti. Najpoznatija među njima su svilena buba, larva domestikovanog moljca Bombyx mori. Ona se uzgaja radi svile od koje izgrađuje svoje lutke. Godine 2002, industrija svile je proizvodila više od 130 miliona kilograma sirove svile, vredne oko 250 miliona U.S. dolara godišnje.[6][7][8]

Svu svilu ne proizvodi vrsta Bombyx mori. Postoji nekoliko vrsta iz familije Saturniidae koje se isto tako uzgajaju radi svile, kao što su ailantusni moljci (Samia cynthia grupa vrsta), kineski hrastovi svelini moljci (Antheraea pernyi), asamski svileni moljci (Antheraea assamensis), i japanski svileni moljci (Antheraea yamamai).

Larve mnogih vrsta se koriste kao hrana, posebno u Africi, gde su važan prehrambeni izvor. Mopanski crv, gusenica Gonimbrasia belina, iz familije Saturniidae, je značajan prehrambeni izvor u južnoj Africi. Još jedan pripadnik te porodice koji se koristi kao hrana je „vitlajući car” (Usta terpsichore). U samo jednoj zemlji, Kongu, više od 30 vrsta larvi moljaca se koristi. Neke se prodaju samo na lokalnim seoskim pijacama, dok se druge transportuju iz jedne zemlje u drugu.[9]

Reference[уреди]

  1. ^ „Moths”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2013. Приступљено 12. 01. 2012. 
  2. ^ The First Decade of Genetically Engineered Crops in the United States Архивирано на сајту Wayback Machine (април 28, 2015) (на језику: енглески). USDA.
  3. ^ Conlong, D.E. (фебруар 1994). „A review and perspectives for the biological control of the African sugarcane stalkborer Eldana saccharina Walker (Lepidoptera: Pyralidae)”. Agriculture, Ecosystems & Environment. 48 (1): 9—17. doi:10.1016/0167-8809(94)90070-1. 
  4. 4,0 4,1 Scott, Thomas (1995). Concise Encyclopedia Biology. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-010661-9.
  5. ^ Choe, D.-H. "Clothes Moths" in How to Manage Pests: Pests of Homes, Structures, People, and Pets. University of California
  6. ^ „Table 74. Raw silk: production (including waste)”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Приступљено 02. 10. 2008. »Table lists worldwide raw silk production 132,400 metric tonnes in 2002« 
  7. ^ „Silk Exchanges of Tamil Nadu and Andhra Pradesh”. Central Silk Board of India. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2007.  gives silk prices in rupees. Exchange rate is about 50 RS to dollar.
  8. ^ „Silk Worm Farming”. Vegan Society. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2008. Приступљено 02. 10. 2008. »World Raw Silk Production in 1996 is listed as 83,670 metric tonnes« 
  9. ^ „Some Edible Species”. Food-Insects.com. Архивирано из оригинала на датум 07. 11. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди]