Мравојед

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мравојед
Myresluger2.jpg
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pilosa
Подред: Vermilingua
Illiger, 1811
Фамилије

Cyclopedidae
Myrmecophagidae

Мравоједи су сисари који су познати по томе што се хране мравима и термитима.[1] Заједно са лењивцима чине ред Pilosa. Савремене врсте су: џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla), Cyclopes didactylus, јужни тамандуа (Tamandua tetradactyla) и северни тамандуа (Tamandua mexicana).

Физичке карактеристике[уреди]

Сви мравоједи имају издужене њушке опремљене танким језиком који се може продужити до дужине веће од дужине главе. Њихова уста у облику цеви имају усне, али немају зубе. Мравоједи користе своје дуге и закривљене канџе да отворе склоништа мрава и термита. Имају густо крзно које их штити од напада инсеката.

Понашање[уреди]

Мравоједи су усамљени сисари који бране своју територију. Мужјаци не улазе на територију других мужјака, али често улазе на територије женки. Имају слабо чуло вида, одличан њух и добар слух. [2] Температура тела мравоједа креће се од 33 °C до 36 °C. Она је нижа док се одмарају, а виша када су у потрази за храном. Њихов дневни унос хране у организам је незнатно већи од њихове енергетске потребе за обављање свакодневних активности. [2]

Исхрана[уреди]

Мравоједи се хране мравима, термитима, a понекад и пауковима. Да би избегли чељусти, жаоке и друге одбрамбене механизме, мравоједи имају тактику да што брже покупе језиком мраве и термите. Мравоједу је обично потребно око минут за један мравињак. Џиновском мравоједу је, да би задовољио своје потребе за калоријама, потребно да посети око 200 мравињака и поједе на хиљаде инсеката.[2] Језик мравоједа је прекривен хиљадама сићушних кукица које се користе да би држале инсекте у усима заједно са пљувачком. Њихов стомак јаким контракцијама меље инсекте.[2]

Еволуција[уреди]

Мравоједи су једна од три преживеле породице сисара из Јужне Америке, друге две породице су оклопници и лењивци.

Референце[уреди]

  1. „Giant Anteater”. Canadian Museum of Nature. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2011. Приступљено 30. 7. 2011. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Grzimek (2004). стр. 171–175.

Литература[уреди]

  • Grzimek, Bernhard (2004). Hutchins, Michael; Kleiman, Devra G; Geist, Valerius; McDade, Melissa С, ур. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 13 (2nd изд.). Detroit: Gale. стр. 171—179. ISBN 978-0-7876-7750-3.