Мраморак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мраморак
Mramorak, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовин
Становништво
 — 2011.Пад 2690
 — густина36/км2
Географске карактеристике
Координате44°52′31″ СГШ; 20°58′07″ ИГД / 44.875166° СГШ; 20.968666° ИГД / 44.875166; 20.968666Координате: 44°52′31″ СГШ; 20°58′07″ ИГД / 44.875166° СГШ; 20.968666° ИГД / 44.875166; 20.968666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина109 м
Површина87,8 км2
Мраморак на мапи Србије
Мраморак
Мраморак
Мраморак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26226
Позивни број013
Регистарска ознакаKO

Мраморак је село у општини Ковин, Јужнобанатски округ, у Војводини, Србија. Према попису из 2011. године има 2.690 становника. Надморска висина места је 109 м.

Положај[уреди]

Мраморак је изграђен на контакту лесне заравни и лесне терасе висине 99 до 112 метара надморске висине. Асфалтним путем преко Делиблата повезан је с Ковином који је удаљен 20 километара. Преко Долова повезан је са Панчевом. Од површинских токова постоји једино мраморачки поток који припада систему Краљевац — баре.

Историја[уреди]

На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358. у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту(срезу), а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено је Војној граници.

Насеље се поново формира 1770. године, када је досељен и мањи број Срба и Немаца. После 1773. године подаци су веома оскудни, што указује на то да је насеље вероватно поново напуштено. Тако, данашње насеље је вероватно новијег датума настало у периоду од 1810. до 1820. године. Према списима Феликс Милекер да су се прве српске породице деселиле после 1810. године из Конака и Наузине, а први Немци око 1820. године. Место је званично основано 1816. године, и тада је мала капела за богослужења подигнута.[1] Досељавање Срба и Румуна из Дежана, извршено је 1819. године под вођством свештеника Арсенија Петровића, који је сахрањен у Мраморку 1824. године. Према попису из 1827. године укупно је било 2.830 становника од којих 2.517 православних. Насеље је припало панчевачкој регименти чије је седиште било у Белој Цркви да би 1854. године било прикључено делиблатској компанији, када је имало 2.952 становника.[2].

Након формирања Аустроугарске 1867. године број становника се знатно повећао досељавањем Немаца и Румуна. Мраморак је 1872. године предат на управу Угарској, која мења име насеља у (мађ. Хомокош). Овај назив је остао све до ослобођења 1918. године, када се поново назива Мраморак.

Духовни живот[уреди]

Уместо старе, мале капеле подигнуте у време насељавања села 1816. године, грађена је нова богомоља. Нова српска православна црква у Мраморку изграђена је 1859. године, заједничким трудом и трошком Срба и Румуна. Храм посвећен Св. Сави коштао је (поред утрошених цигли и камена) 40.000 ф. готовине. Бечкеречки дрворезац Копф је израдио црквене столове и поставио полијелеје. На звоник су осим сата, дигнута и звона која је излио звоноливац Бота из Вршца. Црква тада још није имала темпло. Општина Мраморак је помагала градњу цркве јер се за то заузео тадашњи комадант места надпоручник Живота Флора.[3]

Шездесетих година 19. века дошла је на ред црквено-школска деоба између православних Срба и Румуна. Месни православни свештеник тада је Србин, поп В. Богосављевић. У Мраморку је 24. маја 1866. године завршила рад изаслата Расправна комисија, за национално мешовите општине. У петочланој комисији био је на челу мајор Сибалић, а српску страну су чинили архимандрит Цветић и прота Стевановић. Румуне је имао да заступа поред једног Румуна адвоката - и прота Димитријевић(!), који се није међутим појавио. Биле су прозване све "газде" (домаћини) оба народа, а затим су одвојени по просторијама Срби од Румуна, давали засебно изјаве, на два постављена питања: "Шта си ти?" (у националном погледу) и "Под којом дијецезом желиш"? (по јурисдикцији). Прво су испитали Румуне мраморачке, који су се тако и национално изјаснили, а потом је слично било и код Срба. Румунска трочлана делегација су нешто касније, прво истакла компромисни предлог: ако добију свог свештеника, да ће остати са Србима у Вршачкој епархији. Када су у међувремену мало размислили, променили су одлуку и тражили да се потпуно оделе и припадну румунској, Карансебешкој епархији.[4] То опредељење је записано, и комисија је отишла из села. Срба је тада у месту било нешто више од Румуна. Зато је Србима остала црква, али имали су обавезу да обештете Румуне. Румунска црква и парохијски дом изграђени су тек 1902. године.

Школа и култура[уреди]

Прва школа изграђена је 1833. године, а први учитељи били су Андрија Петровић и Харалампије Томић. Године 1840. у Мраморку су два учитеља, који раде у две школе: мушкој и женској. Андреј Петровић учи мушку децу, а Арон Маринковић - женску децу.

Повећање броја становника 1869. до 1931. године објашњава се мирнијим периодом који је наступио након развојачења Војне границе. На пораст становника крајем 19. и почетком 20. века утицало је и повећање броја Немаца, који су се стално досељавали, као и 120 Срба добровољаца који су се овде доселили после Првог светског рата. После Другог светског рата исељавањем Немаца дошло је до колонизације, од новембра 1945. до марта 1946. године досељено је 357 домаћинство домаћинстава из Србије. Највећи број становника насеље је имало 1953. године укупно 5.204 становника.

По попису из 2002. године било је 3.025 становника, највише Срба и Румуна. Мраморак је данас пољопривредно насеље, али је занимљиво да је непосредно пред рат Мраморак имао карактер пољопривредно-занатског насеља са 139 занатских радњи и 25 трговачких радњи. Поред тога постојали су и одређени индустријски објекти, млин, капацитета 14 тона за 24 сата, који је изгорео после рата. Постојале су две црепане, једна циглана и једна воденица. Власници ових објеката били су Немци.

После рата нестале су све трговачке и занатске радње, као и индустријски објекти. У насељу постоји основна школа од 1833. године. У прво време била је четвороразредна, затим шесторазредна, школа а од 1946. године осмогодишња. Нова школска зграда ОШ „Сава Максимовић“ подигнута је 1965. године. Нов Дом културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом, просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канеларије, подигнут је 1986. године. Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер, Шах клуб „Весна Марков“ и Коњички клуб „Мраморак“ Носилац културних активности је КУД „Мраморак“.

Становништво[уреди]

У насељу Мраморак живи 2480 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 1075 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.939
1953. 5.204
1961. 5.113
1971. 4.411
1981. 3.888
1991. 3.597 3.387
2002. 3.145 3.377
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.258 71,79 %
Румуни
  
416 13,22 %
Роми
  
101 3,21 %
Муслимани
  
70 2,22 %
Југословени
  
53 1,68 %
Мађари
  
51 1,62 %
Црногорци
  
19 0,60 %
Македонци
  
15 0,47 %
Хрвати
  
9 0,28 %
Немци
  
7 0,22 %
Власи
  
4 0,12 %
Бугари
  
4 0,12 %
Украјинци
  
3 0,09 %
Руси
  
2 0,06 %
Словенци
  
1 0,03 %
Словаци
  
1 0,03 %
непознато
  
35 1,11 %
Година Укупно Срби Румуни Роми Југословени Муслимани Мађари Црногорци Остали
1991. 3,597 68.97% 14.67% 3.08% 4.36% 3.28% 1.61% 1.36% 2.67%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  2. ^ Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mramorak(1888) )
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1860. године
  4. ^ "Застава", Пешта 1866. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор: Монографија Подунавске Области 1812-1927, саставио и написао Др. Владимир Марган „Напредак Пачево“ (1929)
  • Mramorak, Gemeinde an der Banater Sandwüste. (1978. )
  • Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Mramorak(1888)
  • Летопис сеоски обичаји M Марина:,, Летопис, Беч (1999)
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Мраморку настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани:
  • Препоручена Литература: [1] [2]

Спољашње везе[уреди]