Мреже (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Мреже
Mreže - Erih Koš.jpg
Насловна страна романа „Мреже” у издању Задужбине Петар Кочић из 2005. године
Настанак
АуторЕрих Кош
ЗемљаСФРЈ (Србија)
Језиксрпски
Садржај
Темеотуђеност, усамљеност, друштвене стеге, депресивност, сивило живота савременог човека
ЛокализацијаБеоград, затим мало село на јадранској обали; савремено доба
Издавање
Датум1967.
Број страница236
Хронологија
ПретходникЧудновата повест о киту великом такође званом Велики Мак

Мреже је роман српског Писца Ериха Коша за који је овај књижевник 1968. године добио престижну НИН-ову награду за роман године. Овим романом Кош је избио у сам врх тадашње романсијерске продукције у Југославији.(реф - поговор)[1]

О роману[уреди | уреди извор]

Као и у претходним својим делима и у роману Мреже Кош причу заснива на реалистичком приказу света, уносећи у своју нарацију и симболичку димензију. Романсирану слику стварности он гради сликајући природни амбијент, људе, и живот у једном сеоцету на јадранској обали средином 20. века. У том оквиру развија студију карактера актер романа.[1]

Радња романа[уреди | уреди извор]

Главни јунак романа Мреже је 53-годишњи Александар Саша Корда, угледни београдски историчар уметности и архитекта. Он долази у мало село на Јадрану како би побегао од градске гужве, и све отужнијих друштвених, радних и породичних обавеза.

У уводном делу главни јунак, враћајући се авионом са једне међународне конференције, схвата колико је уморан од живота којим живи - живота успешне и угледне личности престоничког јавног и културног живота. Све мање је задовољан таквим животом и осећа да је цена коју плаћа, потпуно одрицање од сопственог живота зарад живота других, ипак превелика. Током једне шетње Калемегданом он, посматрајући реку добија жељу да и сам некуда крене, а потом да се склони у неко забито, усамљено место где ни са ким не би морао да разговара. Тако одлучује да се пресели у забито сеоце на јадранској обали, место какво је прижељкивао и у ком ће бити сам и миран, ослобођен оптерећујућег друштвеног окружења. За неколицину мештана он је странац и они се према њему тако и опходе, као и он према њима. Саша ужива у самоћи повезујући се са природом која га окружује, све до доживљаја својеврсне фатаморгане. Ипак, писац га не оставља у том стању. У седмом поглављу он га враћа у стварност. Добија писмо од супруге, која га критикује због неувиђавног одласка на одмор и шаље му приспеле рачуне за струју и телефон да их уплати, заједно са писмима са факултета, позивима на конференције и другом поштом. Истовремено он почиње да упознаје мештане и уплиће се у њихове животне „мреже”. Ипак, роман се не завршава Сашиним увиђањем заблуде. Он одлучује да крене даље, можда и да се врати у Београд, али ноћ пред одлазак, помажући познаници са плаже да извади из мора рибарску мрежу коју су заједно тога дана поставили он се, заронивши, симболично уплиће у исту ту мрежу и удави се. Тим чином авантура Александра Корде добија трагичан расплет

По свом основном осећању егзистенције он подсећа на многе ликове европске књижевности 19. и 20. века, незадовољних животом којим живе због раскорака између индивидуалне и колективне егзистенције, који модернизацијом постаје све већи. Кроз лик Александра Корда Кош описује осећај усамљеност, друштвене стеге, депресивност и сивило живота савременог човека.[2] Према мишљењу књижевних критичара овај роман донекле подсећа на Камијевог Странца, дело које је Ками, иначе Кошов вршњак, написао двадесетак година раније. Попут Камијевог Марсоа и Саша Корда постаје странац у друштву у коме живи. Не уклапа се у друштвене обрасце и норме и не видећи излаз у прилагођавању и покоравању. Ипак, за разлику од Марсоа, он се одлучује за разлику од друштва.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1968. Кош је за роман Мреже добио престижну НИН-ову награду. Жири у саставу Велибор Глигорић (председник), Милош И. Бандић, Борислав Михајловић Михиз, Мухарем Первић, Ели Финци и Петар Џаџић своју одлуку донео је већином гласова.[3]

У јесен 2005. за овај роман Кош је добио награду Кочићево перо, коју додјељује Задужбина „Петар Кочић”. Никола Вуколић, директор и главни и одговорни уредник Задужбине, истакао је да је роман Мреже након дужег временског периода поново штампан, овога пута у издању Задужбине.

Екранизација[уреди | уреди извор]

Награђени роман Мреже је својевремено екранизован и приказан на телевизији.[4] Године 1972. према роману Мреже снимљен је ТВ филм У мрежи, у режији и према сценарију хрватског редитеља Марија Фанелија. Главну улогу архитекте Саше Корде глумио је Борис Бузанчић, а мештанку Ану Здравка Крстуловић.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ђорђић, Стојан (2005). „Поговор”. Мреже (Ерих Кош). Банја Лука - Београд: Задужбина Петар Кочић. стр. 205-212. ISBN 978-99938-31-64-8. Приступљено 26. 3. 2022. 
  2. ^ Tomić, Zoran R. (10. 1. 2022). „Amandmanska politička prevara”. Danas. Приступљено 26. 3. 2022. 
  3. ^ „1968. 1967. Ерих Кош ’Мреже’". НИН. Приступљено 26. 3. 2022. 
  4. ^ Vuković, Slobodan (3. 5. 2020). „Miris ukljeve na Dorćolu”. Vijesti on-line. Приступљено 26. 3. 2022. 
  5. ^ „U mrezi”. IMDb. Приступљено 26. 3. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Koš, Erih (2009). Mreže. Banja Luka: Zadužbina "Petar Kočić". ISBN 99938-31-64-6. Приступљено 26. 3. 2022.