Мрка трубача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мрка трубача
Craterellus cornucopioides JPG1.jpg
Мрка трубача
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Cantharellales
Породица: Cantharellaceae
Род: Craterellus
Врста: C. cornucopioides
Биномијална номенклатура
Craterellus cornucopioides
(L.) Pers.

Мрка трубача или мртвачка труба (лат. Craterellus cornucopioides) јестива је гљива која често у грмовима и појединачно, на земљи међу лишћем и ниским растињем.

Клобук[уреди]

Прелази постепено у стручак, тако да се не може рећи где једно завршава, а друго почиње. Заједно узети, високи су 10 cm (4 in)[1][2] (мада у изузетним случајевима могу да буду 15 cm (6 in)[3][4]), а широки од 3 до 8 cm. Цела гљива има облик рога, трубе, котла или љиљана — у свим је случавјевима дакле се до дна шупља. Наткриљени, горњи шири део има валовит, урезан, коврџав или, у сваком случају, барем доле подвнут руб, који је танак и најпре почиње гњити. С горње и унутрашње стране површина је тамније љуспичава, ситно пахуљасто па и с покојом кратком и танком длачицом; влажна и у одраслих црносмеђа, сува и у младих свјетлија, сивија и с краћим црним цртицама.

Химениј[уреди]

Химениј је смештен с доње и спољашње стране наткриљеног дела гљиве. Он се не састоји ни од листића ни од цевчица, па чак ни од уочљивих прутића: површина му је тек гушће или ређе набрана, валовита, али готово глатка; маслинастосива, плавичастосива или, касније, од спора беличасто напрашена. Испод тог дела стручак се углавном све више сужава, своди практично само на кору дебелу до 2 mm, изван мишије или срнеће сиву, са плавичастом или црном привесом.

Отрусина[уреди]

Отрусина је беле боје.

Месо[уреди]

Месо је врло танко, и у клобуку, тамније или блеђесиво, раскида се уздужно на траке, еластично-хрскавичаво, али не тврдо. Укус благ, угодан, мирис незаметан или мало плесан.

Микроскопија[уреди]

Споре hyaline, елиптичне, с једном великом капљом, 11—16/6—9 mi.

Станиште и распрострањеност[уреди]

У густим, често инзваредно великим колонијама, и у грмовима и појединачно, на земљи међу лишћем и ниским раслињем, у мрачним и влажном деловима белогоричних, најрадије букових састојина. У свим нашим крајевима, али не и сваке године.

Доба[уреди]

VII-XII

Јестивост[уреди]

Доста је квалитетна гљива, служи првенствено као зачин: лако се суши и самљета у прах лако сачува. Може се и свејжа примјешати међу друге укисељене гљиве. Доњи део, који је био у земљи, одбацити. Гљива са гњецавим и омекшалим рубом престаре су са јело.

Сличне врсте[уреди]

Сива трубача, Cantharellus cinereus Pers. такође јестива, може јој наликовати и бојама и обликом, али она је у просеку мања, те подно наткриљеног дела има прутиће, односно жилице које се опетовано гранају — а не напросто раздалеко наборе. Расте такође скупно, у маховини, честа, али лако се превиди.

Референце[уреди]

  1. Roger Phillips: Mushrooms and other fungi of Great Britain & Europe (1981), Pan Books Ltd., London.
  2. Courtecuisse, R. & Duhem, B. "Guide des champignons de France et d'Europe" Delachaux et Niestlé. 1994. ISBN 978-2-603-00953-6. also available in English.
  3. Marcel Bon: The Mushrooms and Toadstools of Britain and North-Western Europe Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-39935-4.
  4. Courtecuisse, Régis "Collins Guide to the Mushrooms of Britain and Europe" HarperCollins, London. 1999. ISBN 978-0-00-220012-7.

Спољашње взе[уреди]