Мртвачка глава

С Википедије, слободне енциклопедије

Мртвачка глава
Acherontia atropos MHNT dos.jpg
Acherontia atropos горњи део тела
Acherontia atropos MHNT ventre.jpg
Acherontia atropos доњи део тела
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
A. atropos
Биномно име
Acherontia atropos
(Linnaeus, 1758)
Acherontia atropos distribution map.png
Ареал мртвачке главе

     током целе године      могућа распрострањеност током лета

Синоними
Листа
    • Sphinx atropos Linnaeus, 1758
    • Acherontia sculda Kirby, 1877
    • Acherontia solani Oken, 1815
    • Acherontia atropos charon Closs, 1910
    • Acherontia atropos confluens Dannehl, 1925
    • Acherontia atropos conjuncta Tutt, 1904
    • Acherontia atropos diluta Closs, 1911
    • Acherontia atropos extensa Tutt, 1904
    • Acherontia atropos flavescens Tutt, 1904
    • Acherontia atropos griseofasciata Lempke, 1959
    • Acherontia atropos imperfecta Tutt, 1904
    • Acherontia atropos intermedia Tutt, 1904
    • Acherontia atropos moira Dannehl, 1925
    • Acherontia atropos myosotis Schawerda, 1919
    • Acherontia atropos obscurata Closs, 1917
    • Acherontia atropos obsoleta Tutt, 1904
    • Acherontia atropos pulverata Cockayne, 1953
    • Acherontia atropos radiata Cockayne, 1953
    • Acherontia atropos suffusa Tutt, 1904
    • Acherontia atropos variegata Tutt, 1904
    • Acherontia atropos violacea Lambillion, 1905
    • Acherontia atropos virgata Tutt, 1904

Мртвачка глава[1] (лат. Acherontia atropos) је врста ноћног лептира из породице вештица или љиљака (лат. Sphingidae).[2]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Мртвачка глава има широко распрострањење јер је мигрантска врста, а нативна је за тропска и субтропска подручја Африке, на југу Европе и у Западној Азији. Насељава отворена станишта попут пољопривредног земљишта.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Број генерација зависи од географског подручја и популационе динамике у нативним земљама. Младе гусенице су зелене, а постериорни рог типичан за породицу љиљака је изузетно дугачак и црн. Како се гусеница храни и расте, мења се и структура рога, који постаје прекривен многобројним туберкулама. Зрела гусеница може бити зелена, смеђа или жута. Маркирана је косим, тамним маркацијама а интегумент је дорзално посут црним тачкицама. Смеђа гусеница је без маркација и беличаста у пределу торакалних сегмената. Финална дужина је око 12 центиметара. Срећу се у летњим месецима. Гусеница производи звук налик кликтању у току храњења, помоћу мандибула. Ову особину користи и када је угрожена, али је ујед безопасан за човека.[4]

Одрасле јединке[уреди | уреди извор]

Распон крила је до 120 мм, а женке су крупније од мужјака. Предња крила су у контрасту са светлим и јарким доњим крилима. Понашање адулта је јединствено у односу на остале припаднике реда инсеката. Због још увек неразјашњених разлога, мртвачка глава има способност производње специфичног звука захваљујући вибрирању ваздуха у фаринксу између инхалације и ексхалације.[5]

Настанак имена[уреди | уреди извор]

Мртвачка глава је име добила по шари на горњем делу леђа, која подсећа на људску лобању. Иако може да изазове мању штету у усевима гајених биљака, поптуно је безопасна. Ипак, своје место у поп култури нашла је на промотивном постеру чувеног филмског остварења Кад јагањци утихну из 1991. године.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке се хране нектаром из цвећа или медом. Гусенице се хране кромпиром (лат. Solanum tuberosum), парадајзом (лат. Solanum lycopersicum) и осталим биљкама из породице помоћница (лат. Solanaceae).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  2. ^ „Acherontia atropos (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-13. 
  3. ^ Hawk Moths (Lepidoptera: Sphingidae), Springer-Verlag, Приступљено 2020-12-13 
  4. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Acherontia Atropos”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13. 
  5. ^ Brehm, Gunnar; Fischer, Martin; Gorb, Stanislav; Kleinteich, Thomas; Kühn, Bernhard; Neubert, David; Pohl, Hans; Wipfler, Benjamin; Wurdinger, Susanne (2015-07-17). „The unique sound production of the Death’s-head hawkmoth (Acherontia atropos (Linnaeus, 1758)) revisited”. The Science of Nature (на језику: енглески). 102 (7): 43. ISSN 1432-1904. doi:10.1007/s00114-015-1292-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]