Мртво море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мртво море
DeadSea1.JPG
Мртво море у Јордану
Dead sea.jpg
Координате 31°29′27″ СГШ; 35°28′47″ ИГД / 31.490833° СГШ; 35.479722° ИГД / 31.490833; 35.479722 Координате: 31°29′27″ СГШ; 35°28′47″ ИГД / 31.490833° СГШ; 35.479722° ИГД / 31.490833; 35.479722
Притоке Јордан
Отоке Jordan
Земље басена  Израел
 Јордан
Макс. дужина 67 km
Макс. ширина 16 km
Површина 810 km2
Макс. дубина 330 m
Над. висина –422 m

Мртво море (хебрејски: ים המלח‎‎, арапски: البحر الميت‎‎) је језеро на Блиском истоку које се уобичајено назива морем. Важи за најсланије језеро на свету. Са својим салинитетом око девет пута већим од салинитета обичне морске воде, у њему живот не постоји, осим врло отпорних микроорганизама — бактерија. Њене обале деле Израел и Јордан и има притоку, реку Јордан. Дугачко је око 67 километара и широко до 18 километара. Мртво море је и највећа депресија у свету (најмања надморска висина копна) а водена површина је на –422 метара надморске висине и даље опада. Највећа дубина Мртвог мора је 330 метара.

Језерско дно је на месту највеће дубине 748 метара испод нивоа мора. Мртво море има облик издужене елипсе, где му дужа оса лежи у правцу југ – север. Обала му је слабо разуђена. Већих залива, ртова, полуострва, нема. Северни део Мртвог мора има највећу дубину, а његов јужни део је плитак и износи до пет метара.[1]

Вода[уреди]

Вода Мртвог мора је прилично топла. Како је садржај соли висок, вода има велику густину. Горњих 35 метара има салинитет од 300 до 400 промила и температуру између 19 °C и 37 °C. У воду је немогуће ући до врата јер се тело само диже изнад површине чим човек уђе унутра до висине груди. Такође није могуће ни отворити очи у води.

Пливање је необично

Промена нивоа воде[уреди]

Ниво воде Мртвог мора је током времена био изложен знатним променама. Од постанка до данас језеро које је постојало у овом подручју је било у константној регресији, тј. имало је негативан водни биланс (однос између количине воде која притекне у језеро и количине воде која отекне или испари). Испаравање је било доста интензивно, па је језеро већу количину воде губило испаравањем, него што је примало притокама или падавинама. У последњих 100 година запажена је велика нестабилност нивоа Мртвог мора.[1]

Сваке године његова дубина опадне за по један метар, а већина штете учињена је у последњих 50 година. Све воде које су некада стизале до Мртвог мора преусмерене су на фарме и славине. У исто време, индустрија узима воду из мора, и тако убрзава његов пад. На јужном делу, Мртво море црпи огромне количине ђубрива из морске воде које се сливају кроз канал. Израелска компанија неке воде враћа назад али у комбинацији са сличним операцијама на јорданској страни, резултат је нето губитак за већ смањено језеро. Отварају се рупе, земљина кора колабира док слатководни извори иду за морем које се повлачи. Раскошне оазе нестају, а три баште које су се напајале из извора су осушене.[2]

Здравље[уреди]

Вода је због салинитета врло лековита. При изласку из воде, тело остаје прекривено дебелим слојем соли, која благотворно делује на кожу. На дну лежи и глина којом се користи у терапеутске сврхе.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Geografija za sve – Mrtvo more”. Приступљено 20. 5. 2018. 
  2. ^ „Zašto Mrtvo more “umire”?”. B92. Приступљено 20. 5. 2018. 

Литература[уреди]

  • Станковић С., Језера света, Завод за уџбенике, Београд, 2006.
  • Ристић К., Регионална географија – први део, Универзитет у Београду, Београд, 1993.

Спољашње везе[уреди]