Музејско острво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Локација Музејског острва (црвено)
Музејско острво

Музејско острво (немачки: Museumsinsel) у Берлину, Немачка, је северни део острва на реци Шпреја, у градском центру. На њему се налазе неки од најзначајнијих светских музеја.

Музеје су градили пруски краљеви, а њихове богате колекције уметнина и археологије постале су јавно добро 1918.

Стари музеј

Стари музеј (немачки: Altes Museum) је најстарији музеј на острву, изграђен 1830. Архитекта је био Карл Фридрих Шинкел. Краљ Фридрих Вилхелм III је овде основао прву јавно изложену збирку старина (немачки: Antikensammlung).

Нови музеј (немачки: Neues Museum), изграђен 1859, дело је Аугуста Штилера, Шинкеловог ученика. Зграда је скоро потпуно уништена у Другом светском рату, али се сада обнавља. Очекује се да ће 2009. овде поново бити изложене египатске и праисторијске археолошке колекције.

Стара Национална галерија

Стара Национална галерија (немачки: Alte Nationalgalerie) изграђена је 1876, по пројектима Аугуста Штилера. У њој је изложена, вероватно највећа, колекција немачког сликарства 19. века. Првобитно језгро колекције је била донација банкара Јоахима Вагенера. Зграда је тешко оштећена у Другом св. рату, а поново је отворена после реконструкције 2001. Колекција скулптура, некад чувана у овом музеју, сада се налази у посебном простору (бившој цркви: немачки: Friedrichswerdersche Kirche).

Музеј Боде, на северном крају Музејског острва

Музеј Боде (немачки: Bode Museum), отворен је 1904. као Музеј цара Фридриха. Данас је зграда музеја у стању реконструкције. Планирано је да буде поново отворена за јавност 2006. У њој ће бити изложене колекције скулптура, позноантичке и византијске уметности.

Пергамонски музеј

Последњи од музеја на острву је Пергамонски музеј (немачки: Pergamonmuseum), изграђен 1930, у коме се налазе оригиналне реконструисане грађевине, као на пример: Пергамонски олтар и Капија тржнице из Милета. Делови ових реконструкција потичу са оригиналних археолошких налазишта.

Цела ова група музеја је проглашена делом УНЕСКО-ве листе Светског наслеђа 1999.

Спољашње везе[уреди]