Музеј Војводине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Музеј Војводине
Muzej Vojvodine
Muzej Vojvodine.jpg
Главна зграда Музеја Војводине,
Оснивање 14. октобар 1847.
Локација Нови Сад
 Србија
Врста музеј
Број предмета 400.000
Превоз ЈГСП Нови Сад
Адреса Дунавска 35
Веб-сајт www.muzejvojvodine.org.rs

Музеј Војводине у Новом Саду је највећа музејска установа у АП Војводини. Оснивач Музеја је Скупштина АП Војводине, а оснивачка права врши Влада АП Војводине. Своју делатност обавља у неколико историјских здања у Новом Саду и његовој околини. Седиште установе и део сталне поставке из археологије, историје - до 1867. године као и етнологије је у Дунавској улици број 35. У Дунавској 37 делује Одељење новије историје са сталном поставком 20. века до маја 1945. године. Депандансе има у Челареву (у реконструкцији), Кулпину (изложба стилског намештаја, низ изложби из историје пољопривреде) и у Бачком Јарку (Етно кућа „Брвнара").

Три касноантичка парадна шлема из 4. века представљају јединствене примерке своје врсте на подручју Европе и деценијама се издвајају као неформални заштитни знак Музеја.

Музеј Војводине обавља послове матичне делатности за све установе заштите покретних културних добара, музеје, галерије и збирке у саставу, на подручју Војводине, односно надзор над њиховим стручним радом.

Редовна музејска публикација Рад Музеја Војводине излази од 1952. године, и њена основна функција је објављивање резултата делатности музејских радника и установа у Војводини, као и резултата њиховог научноистраживачког и стручног рада.

Историја[уреди]

Табла музеја
Зграда музеја 1900. године

Музеј Војводине носилац је традиција чији почеци су везани за Матицу српску, у време њеног деловања у Пешти. У Летопису Матице српске, 1825. године, објављена је идеја о потреби оснивања музејске збирке. Идеја је преточена у стварност 14. октобра (по старом календару) 1847. године, када је донета одлука о оснивању Српске народне збирке или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости“. Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашега народа у крајевима у којима он живи“.

Прва музејска збирка настала је из богате заоставштине Саве Текелије. Музеј је први пут отворен за јавност, под именом Музеј Матице српске 9. јула 1933. године, у Новом Саду.

У настојању да се створи централни музеј са делокругом рада за целу Војводину, из Музеја Матице српске издвојен је део материјала и 30. маја 1947. године основан Војвођански музеј, као музеј комплексног типа, са бројним збиркама из археологије, етнологије, историје, историје уметности, зоологије, ботанике, геологије-палеонтологије и минералогије-петрографије. Музеј је тада добио и задатак стручног надзора над свим музејима у Војводини. Одговарајући простор Војвођански музеј добио је тек 1974. године уселивши се у зграду бившег суда, подигнуту 1896. године по нацртима будимпештанског архитекте Ђуле Вагнера.

Из окриља Војвођанског музеја касније су произашле установе задужене за заштиту споменика културе и природе: Музеј радничког покрета и народне револуције, Музеј града Новог Сада, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Покрајински завод за заштиту природе, Позоришни музеј Војводине и Пољопривредни музеј Војводине.

Кустос-педагог музеја Слађана Велендечић тумачи деци значај касноантичких шлемова у збирци музеја
Ноћ музеја у Музеју Војводине

Музеј радничког покрета и народне револуције, који је основан 1956. године, трансформисан је у Музеј социјалистичке револуције и, на крају, у Историјски музеј Војводине. Био је смештен је у наменски изграђеној згради коју је 1959. пројектовао архитекта Иво Витић.

Коначно, 20. маја 1992. године Војвођански музеј сјединио се са Историјским музејом Војводине у јединствену установу под називом Музеј Војводине.

У оквиру Музеја Војводине налази се и библиотека, чији фонд чини литература везана за све области којима се бави Музеј, а то су археологија, етнологија, историја, историја уметности, нумизматика и музеологија, односно литература која омогућава систематско проучавање историје Војводине.

Овде се налази Археоботаничка башта Музеја Војводине.

Сталне поставке[уреди]

Музеј Војводине пред јавност излази са комплексно израђеном сталном поставком која, у континуитету од осам хиљада година, презентује развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине. На простору од 3.000 м2 представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије (од палеолита до антике), историје и историје уметности (од XV до друге половине XX века) и етнологије. Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Изложени предмети сведоче о трајању људских заједница и култура од палеолита и мезолита до првих људских трагова код Ирига старих око 70.000 година, преко старчевачке, винчанске и других неолитских култура, вишеслојне Гомолаве, Феудвара и Калакаче, до митских времена старе Грчке и велелепних споменика империјалног Рима, од сеоба народа до смена етничких заједница – словенских, угарских, српских и других народа. Први део сталне поставке прати обимна монографија „Музеј Војводине“. Други део сталне поставке, који говори о прошлости Војводине од средине XIX века до средине XX.

Депанданси[уреди]

У успостављању разгранате музејске мреже створени су депанданси – Етно-парк "Брвнара" у Бачком Јарку и Музејски комплекс Кулпин у оквиру кога су Пољопривредни музеј и Изложба стилског намештаја.

Међународна сарадња[уреди]

У области међународне сарадње Музеј је развио сарадњу са иностраним музејским установама кроз различите форме сарадње: размена изложби и стручњака, учешће на међународним стручним скуповима и у заједничким истраживачким пројектима. Са партнерским музејима су потписани протоколи о сарадњи и то по важећим међународним кодексима које прописује ICOM. Партнерски музеји су: Музеј Баната из Темишвара (Румунија), Централни музеј Подунавских Шваба из Улма (Немачка), Музеј планинског Баната из Решице (Румунија) и Музеј града Ријеке (Хрватска). Са овим институцијама сарадња је свеобухватна и покрива сва поља делокруга рада Музеја. Путем размене музејских издања Музеј одржава везе са 192 културне институције из 29 земаља.[1]

Галерија[уреди]

Музеј Војводине у Новом Саду 15.jpg

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • ICOM-Srbija, časopis Nacionalnog komiteta Međunarodnog Saveta Muzeja - br. 3 - decembar 2013; ISSN 2217-7531

Спољашње везе[уреди]