Музеј Српске православне цркве

Музеј Српске православне цркве
Оснивање	14. јун 1954.
Локација	Београд Србија
Колекција	иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије
Директор	јереј др Владимир Радовановић
Адреса	Кнеза Симе Марковића 6
Веб-сајт	Званични веб-сајт

Музеј Српске православне цркве је музеј смештен у згради Патријаршије у Београду, чува предмете из историје Српске православне цркве.

Историја

Музеј Српске цркве се први пут помиње у архивским документима из прве половине 19. века. Године 1851. на епископској конференцији у Бечу је патријарх Јосиф Рајачић тражио да се оснује Српски народни музеј, што аустријске власти нису дозволиле. Исти захтев је поновљен 1870. Митрополит београдски Петар Јовановић је 1856. године апеловао на свештенство Кнежевине Србије да сакупљају „српска живописна дела” како би се отворио „Српски музеум”.

Од прикупљених икона и уметничких слика установљена је у просторијама Београдске митрополије уметничка галерија 1858. Године 1868. је ова збирка пренета у Народни музеј. Митрополит београдски Михаило Јовановић је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености, али су оне депоноване у Народну библиотеку Србије и Народни музеј. Након њега је Митрополит Инокентије Павловић 1899. предложио Светом архијерејском сабору да се одреди извесна сума „из црквених фондова за копирање слика свих оних митрополита Србије чије се слике могу наћи те да се на тај начин оснује галерија митрополитских слика при митрополији Србије”.

Године 1927. Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку. Почетком 1937. су се стекли услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице на педесет година за потребе смештаја Музеја. Почетком 1940. су набављене витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке музеја је предвиђено за октобар исте године. Новонастале предратне прилике су омеле остваривање ове замисли и јуна је особље Црквеног музеја разрешено својих дужности. Године 1942. је Радослав Грујић поново постављен за управника музеја и на том положају је остао до 1948. када га је наследио професор Светозар Ст. Душанић. Године 1946. су нове власти ФНРЈ раскинуле уговор са Српском православном црквом у вези са коришћењем Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године су пренети сачувани музејски предмети у зграду Патријаршије. Музеј Српске православне цркве у Београду је за посетиоце отворио 14. јуна 1954. патријарх српски Викентије. Основни фонд музеја чине иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и друго.

Збирке

Две збирке Музеја СПЦ садрже око 20.000 музејских јединица. Старост музеалија се креће од 3. до 21. века. У најстарију групу предмета спадају ранохришћански крстови и византијски печати и тегови. На то се надовезује збирка металних литургичких сасуда и других сакралних предмета од метала. Потом је веома значајна збирка црквеног текстила.

Музејска збирка рукописних књига, организована у две целине, броји више стотина примерака. Уз њих ту је и збирка старе штампане књиге и србуља. Значајан део музејског фонда заузимају иконе домаћих, као и грчких и руских мајстора.

Поред богате збирке гравира Музеј поседује и 11 дрворезних клишеа и 28 бакрорезних плоча. Осим дуборезних царских двери и три налоња, богата је збирка дуборезних крстова и радова у интарзији и маркетерији.

У патријарховим салонима и делом у депоу чува се читава галерија портрета црквених великодостојника, чланова српских династија и историјских личности.

У фундусу Музеја налази се и оригинална архивска грађа, фототека, збирка цртежа и манастирских планова.

Сталну поставку чини пет просторија.

Музеј је узео учешће у значајнијим тематским изложбама као што су Византијски часови у Атини 2001. и Византија – вера и моћ у Њујорку 2004.

Галерија

• 
  Зграда Музеја Српске православне цркве
• 
  Табла са натписом
• 
  Улаз у музеј
• 
  Иконе
• 
  Иконе
• 
  Царске двери, десно крило
• 
  Царске двери, лево крило
• 
  Омофори
• 
  Богородица страсна, 18. век.
• 
  Крст са распећем
• 
  Макета манастира Раванице 1705.
• 
  Зборник са словом Љубве 15. век
• 
  Лествица, митра београдског митрополита и вараждински апостол
• 
  Музејски експонати
• 
  Музејски експонати
• 
  Крст у холу музеја

Види још

• Плаштаницa српског краља Стефана Уроша II Милутина

Литература

• Милеуснић, Слободан (1989). Музеј Српске православне цркве (1. изд.). Београд: Српска православна црква. 
• Милеуснић, Слободан (2001) [1989]. Музеј Српске православне цркве (2. допуњено изд.). Београд: Српска православна црква. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Музеј Српске православне цркве на Викимедијиној остави

• Званични веб-сајт Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. март 2023)