Музеј Цептер

С Википедије, слободне енциклопедије
Цептер музеј
Зграда у којој се налази музеј у Кнез Михаиловој улици
Музеј Цептер на карти Града Београда
Музеј Цептер
Локација на мапи Града Београда
Оснивање1. јул 2010
ЛокацијаСтари град
Београд
 Србија
Координате44° 49′ 07″ С; 20° 27′ 21″ И / 44.8186121° С; 20.4558485° И / 44.8186121; 20.4558485
Врстауметнички музеј
ОснивачМадлена Цептер
ДиректорИвана Симеoновић Ћелић
АдресаКнез Михаилова 42
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Цептер музеј је институција културе која се налази у Кнез Михаиловој улици 42 у Београду. Налази се у непосредној близини Српске академије наука и уметности, Филозофског, Филолошког и Факултета ликовних уметности, а основан је 2010. године.

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Музеј је основала Мадлена Цептер, а суоснивач је фирма Zepterinvesta. Одлуком Министарства културе и информисања Републике Србије музеј је основан 3. јула 2010. године и регистрован као први приватни уметнички музеј у Србији.[1][2] Главна делатност музеја је да штити, прикупља, чува, проучава и излаже публикације дела уметности, са идејом да се на једном месту нађу слике уметности из Србије са друге половине 20. века и са почетка 21. века. У оквиру колекције налазе се дела сликара и вајара који су били чланови разних уметничких група, као што су Задарска, Децембарска, Једанаесторица, Медиала и друге. Такође, ту су и представници енформела, нове наративне и поетске фигурације, поп арта, трансавангарда, фантастика и готово свих других праваца са краја 20. века, укључујући и одређене примере концептуализма и постконцептуализма.[2] У колекцији се налазе дела многих професора Факултета примењених уметности у Београду и Академије уметности у Новом Саду, као и дела Српске академије наука и уметности.[2]

У периоду од 2010. до 2013. године број заступљених уметника у музеју попео се од 134 на 164, а број дела са 350 на преко 400.[2]

Зграду у Кнез Михаиловој улици 42, у којој се налази Цептер музеј пројектовао је Дионис Андрија Сунко, а она је служила као Прва хрватска штедионица у Београду.[3] На захтев наручиоца грађевина је подигнута са двојаком наменом, приземље и први спрат је користила штедионица, а на следећа три спрата налазили су се станови различите квадратуре и намене.[4] Зграда има три фасаде, а највећи акценат током израде стављен је на ону са улазима, која је окренута ка Кнез Михаиловој улици. Рађена је по узору на мултифункционалне палате берлинске сецесије и један је од ретких примера берлинске и мађарске сецесије у Београду.[4] Зграда је сврстана у споменике културе II категорије, као објекат амбијенталне вредности, а од простора банке до данас била је у различитим власништвима. Стручну и естетску реконструкцију прозора урадио је Студио Урошевић из Београда.[4][5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Otvoren Muzej Zepter”. seecult.org. 2. 7. 2010. 
  2. ^ а б в г „O muzeju /-Zepter muzej”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ „Muzej „Cepter“ - riznica savremene srpske umetnost”. Вечерње новости. 17. 1. 2011. 
  4. ^ а б в „O zgradi /-Zepter muzej”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  5. ^ „Privatna inicijativa”. vreme.com. 8. 7. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]