Музеј модерне уметности у Њујорку

Музеј модерне уметности у Њујорку
Museum of Modern Art logo.svg
MoMa NY USA 1.jpg
Музеј модерне уметности у Њујорку (двориште скулптура)
Оснивање7. новембар 1929.
Локација САД,
Њујорк
Координате40° 45′ 41″ СГШ; 73° 58′ 40″ ЗГД / 40.7615° СГШ; 73.9777° ЗГД / 40.7615; -73.9777
Колекцијамодерна уметност
Број предмета150.000 слика, цртежа, скулптура, гравура, фотографија, макета и уметничких објеката
22.000 филмова
4.000.000 дијапозитива
Посетиоци3,1 милиона (2013), 706,060 (2020)[1]
ОснивачЛили П. Блис
Мери Квин Саливан
Аби Олдрич Рокфелер
ДиректорГлен Д. Лаури
Адреса11 West 53rd Street
New York, NY 10019
Веб-сајтwww.moma.org

Музеј модерне уметности у Њујорку (енгл. The Museum of Modern Art, MoMA) је музеј на централном Менхетну (53. улица између 5. и 6. авеније) у граду Њујорку. Сматра се једним од најутицајнијих музеја модерне уметности у свету.[2] Музејска колекција је врхунски преглед модерне и актуелне уметности, која обухвата дела архитектуре, дизајна, цртеже, слике, скулптуре, фотографије, графике, илустрације, филм и електронске медије.[3] Библиотека и архиви музеја садрже преко 300.000 књига и предмета који се односе на више од 70.000 уметника. Музеј је отворен 7. новембра 1929. изложбом дела Ван Гога, Гогена, Сераа и Сезана, као први музеј модерне уметности у САД. Најутицајнији председник музеја био је Нелсон Рокфелер (1939—1958) који је преселио музеј на данашњу локацију.

Библиотека MoMA садржи приближно 300.000 књига и каталога изложби, више од 1.000 периодичних наслова и више од 40.000 датотека ефемера о појединим уметницима и групама.[4] Архива чува примарни изворни материјал везан за историју модерне и савремене уметности.[5]

Овај музеј је привукао је 706.060 посетилаца 2020. године, што је пад од 65% у односу на 2019. због пандемије Ковида-19. Он је заузео двадесет пето место на листи најпосећенијих музеја уметности у свету 2020.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Хекшер и друге зграде (1929–1939)[уреди | уреди извор]

Идеју за Музеј модерне уметности развили су 1929. првенствено Аби Олдрич Рокфелер (супруга Џона Д. Рокфелера, млађег) и две њене пријатељице, Лили П. Блис и Мери Квин Саливан.[7] Постале су познате под различитим именима „даме“ или „непопустљиве даме“.[8][9] Оне су изнајмиле скромне просторије за нови музеј у згради Хекшер на 730 Пета авенија на Менхетну,[8] и за јавност је отворен 7. новембра 1929. године, девет дана након пада Вол Стрита.[10] Аби Рокфелер је позвала А. Конгер Гудјира, бившег председника управног одбора Олбрајт уметничке галерије у Буфалу, Њујорк, да постане председник новог музеја. Аби је постала ризничар. У то време, то је био први амерички музеј посвећен искључиво савременој уметности, и први те врсте на Менхетну који је излагао европски модернизам.[11] Један од првих Рокфлерових регрута за музејско особље био је познати јапанско-амерички фотограф Соичи Сунами (у то време најпознатији по својим портретима пионирке модерног плеса Марте Грејам), који је музеј служио као званични фотограф документариста од 1930. до 1968.[12][13]

Гудјир је позвао Паула Џ. Закса и Франка Крауниншилда да му се придруже као оснивачки повереници. Закс, помоћни директор и кустос графика и цртежа у Фоговом музеју Универзитета Харвард, у то време се називао „колекционаром кустоса”. Гудјир га је замолио да препоручи директора, и Закс је предложио Алфреда Х. Бара, млађег, перспективног младог штићеника. Под Баровим вођством, музејски фонд се брзо проширио са иницијалног поклона од осам отисака и једног цртежа. Његова прва успешна посуђена изложба била је у новембру 1929. године, на којој су биле изложене слике Ван Гога, Гогена, Сезана и Сера.[14]

Први пут смештен у шест соба галерија и канцеларија на дванаестом спрату зграде Хекшер на Менхетну,[15] на углу Пете авеније и 57. улице, музеј се у наредних десет година преселио на још три привремене локације. Супруг Аби Рокфелер, Џон Д. Рокфелер млађи, био је одлучно против музеја (као и саме савремене уметности) и одбио је да ослободи средства за подухват, која су морала да се прибаве из других извора, што је резултирало честим сменама локације. Ипак, на крају је донирао земљиште за садашње место музеја, плус друге поклоне с временом, те је тако постао заправо један од његових највећих добротвора.[16]

За то време музеј је покренуо још многе изложбе реномираних уметника, попут изложбе усамљеног Винсента ван Гога 4. новембра 1935. Он садржи чак шездесет шест уља и педесет цртежа из Холандије, као и дирљиве одломке из уметникових писама. То је био велики јавни успех због Баровог распореда изложбе, и постао је „прекурзор статуса који ван Гог до данас има у савременој имагинацији“.[17]

Галерија експоната[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Art Newspaper, List of most-visited museums in 2020, March 31, 2021
  2. ^ Kleiner, Fred S.; Christin J. Mamiya (2005). „The Development of Modernist Art: The Early 20th Century”. Gardner's Art through the Ages: The Western Perspective. Thomson Wadsworth. стр. 796. ISBN 978-0-4950-0478-3. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2016. »The Museum of Modern Art in New York City is consistently identified as the institution most responsible for developing modernist art ... the most influential museum of modern art in the world.« 
  3. ^ Museum of Modern Art – New York Art World Архивирано фебруар 23, 2009 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Library”. MoMA. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2016. 
  5. ^ „About the Archives”. MoMA. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2016. 
  6. ^ The Art Newspaper annual museum visitor survey, published March 31, 2021
  7. ^ „The Museum of Modern Art”. The Art Story. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2015. Приступљено 12. 5. 2015. 
  8. ^ а б Meecham, Pam; Julie Sheldon (2000). Modern Art: A Critical Introduction. Psychology Press. стр. 200. ISBN 978-0-415-17235-6. 
  9. ^ Dilworth, Leah (2003). Acts of Possession: Collecting in America. Rutgers University Press. стр. 183. ISBN 978-0-8135-3272-1. 
  10. ^ Grieveson, Lee; Haidee Wasson (3. 11. 2008). Inventing Film Studies. Duke University Press. стр. 125. ISBN 978-0-8223-8867-8. 
  11. ^ FitzGerald, Michael (1. 1. 1996). Making Modernism: Picasso and the Creation of the Market for Twentieth-Century Art (reprint изд.). Berkeley: Univ of Calif Press. стр. 120. ISBN 978-0520206533. Приступљено 25. 7. 2020. »Before the founding of the Museum of Modern Art in 1929, hardly any institution in the country—and none in Manhattan—would exhibit European modernism.« 
  12. ^ Muir, Kathy. „Soichi Sunami”. Seattle Camera Club. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 31. 12. 2014. 
  13. ^ Smith, Roberta (11. 9. 2015). „Review: Picasso, Completely Himself in 3 Dimensions”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2015. Приступљено 3. 12. 2015. 
  14. ^ Harr, John Ensor; Peter J. Johnson (1988). The Rockefeller Century: Three Generations of America's Greatest Family. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 217—18. ISBN 978-0684189369. 
  15. ^ Horsley, Carter B. „The Crown Building (formerly the Heckscher Building)”. The City Review. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2016. Приступљено 21. 1. 2008. 
  16. ^ Kert, Bernice (1993). Abby Aldrich Rockefeller: The Woman in the FamilyНеопходна слободна регистрација. New York: Random House. стр. 21, 376, 386. ISBN 978-0812970449. 
  17. ^ Kert 1993, стр. 376.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Allan, Kenneth R. "Understanding Information", in Conceptual Art: Theory, Myth, and Practice. Ed. Michael Corris. Cambridge: Cambridge University Press, 2004. pp. 144–168.
  • Barr, Alfred H; Sandler, Irving; Newman, Amy (1. 1. 1986). Defining modern art: selected writings of Alfred H. Barr, Jr.Неопходна слободна регистрација (на језику: енглески). New York: Abrams. ISBN 0810907151. 
  • Bee, Harriet S. and Michelle Elligott. Art in Our Time. A Chronicle of the Museum of Modern Art, New York 2004, ISBN 0-87070-001-4.
  • Fitzgerald, Michael C. Making Modernism: Picasso and the Creation of the Market for Twentieth-Century Art. New York: Farrar, Straus and Giroux, 1995.
  • Geiger, Stephan. The Art of Assemblage. The Museum of Modern Art, 1961. Die neue Realität der Kunst in den frühen sechziger Jahren, (Diss. University Bonn 2005), München 2008, ISBN 978-3-88960-098-1.
  • Harr, John Ensor and Peter J. Johnson. The Rockefeller Century: Three Generations of America's Greatest Family. New York: Charles Scribner's Sons, 1988.
  • Kert, Bernice. Abby Aldrich Rockefeller: The Woman in the Family. New York: Random House, 1993.
  • Lynes, Russell, Good Old Modern: An Intimate Portrait of the Museum of Modern Art, New York: Athenaeum, 1973.
  • Reich, Cary. The Life of Nelson A. Rockefeller: Worlds to Conquer 1908–1958. New York: Doubleday, 1996.
  • Rockefeller, David (2003). Memoirs. New York: Random House. ISBN 978-0812969733. 
  • Schulze, Franz (15. 6. 1996). Philip Johnson: Life and Work. Chicago: University Of Chicago Press. ISBN 978-0226740584. 
  • Staniszewski, Mary Anne (1998). The Power of Display. A History of Exhibition Installations at the Museum of Modern Art. MIT Press. ISBN 978-0262194020. 
  • Wilson, Kristina (2009). The Modern Eye: Stieglitz, MoMA, and the Art of the Exhibition, 1925–1934. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300149166. 
  • Lowry, Glenn D. (2009). The Museum of Modern Art in this Century. Museum of Modern Art. ISBN 978-0870707643. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_модерне_уметности_у_Њујорку&oldid=25370469”