Музеј невиности (роман)
| Музеј невиности | |
|---|---|
.jpeg) Насловна страна 1. издања романа на српском језику (издавачка кућа Геопоетика) | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Masumiyet Müzesi |
| Аутор | Орхан Памук |
| Земља | Турска |
| Језик | турски |
| Садржај | |
| Место и време радње | Истанбул; 70-е године 20. века |
| Издавање | |
| Датум | 2008. |
Музеј невиности (тур. Masumiyet Müzesi) је роман књижевника и првог турског нобеловца Орхана Памука. Објављен је 2008. године, а исте године, неколико месеци касније, преведен је и објављен и на српском језику. У овом роману, једном од својих најобимнијих дела, Памук описује живот у Истанбулу од 1975. године до данашњих дана.[1] У основи приче је љубав између Кемала и Фусуне, трагична јер јој се од самог почетка супротстављају друштвени статус, године, родбинске везе и друге традиционалне вредности конзервативног друштва.[2] Ово је роман који отвара најразноврсније теме, од живота у Истанбулу седамдесетих година 20. века, табуа и слобода преко љубавне приче, све до савремене турске кинематографије. Памук у роману Музеј невиности слика емотивни однос двоје људи који је пун опсесија, фетиша, чежњи и предмета који као део интимних тренутака и остају неизбрисиво сведочанство у времену.[3]
Орхан Памук је роман Музеј касније и материјализовао. Купио је један мали стан у Чукурџуми, малој улици у Истанбулу где се ова прича највећим делом одвија, и претворио га у прави музеј — Музеј невиности.[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]У књизи Музеј невиности Орхан Памук отвара најразноврсније теме — од друштвених табуа до неодољиве модерности и слобода које су седамдесетих освајали и млади Истанбулци, од метафоричких музејских вредности до прегледа збирки најбизарнијих светских музеја, од филмског заплета до приповести о свету савремене турске кинематографије. Ипак, у основи је ово љубавни роман, по чему се Музеј невиности разликује од других Памукових романа. Као и у већини Памукових дела и у овом се прича одвија у Истанбулу, у старим градским четвртима Нишанташ, Чукурџума, Таксим, Харбија, Бејоглу, у ексклузивним клубовима и запуштеним баровима, луксузним вилама и сиротињској периферији, биоскопским баштама којих данас више нема, пословним четвртима и забаченим старетинарницама. Ипак, овај роман је пре свега књига о међуљудским односима, опсесијама, фетишима, емотивној зависности, сакупљању ствари и успомена, сећању и чежњи, а у основи свега стоји фундаментално питање шта је љубав, заправо.[1]
На први поглед роман говори о човеку који пати због неостварене љубави, међутим у својој суштини Музеј невиности је Памуков својеврсни омаж Истанбулу. Као такав представља панораму богате турске културе, забележене до најситнијих детаља. Кроз роман, Памук врло видно преноси оно што се може искусити само кроз сопствени доживљај и ситнице које га везују за овај град. Успомене које прикупља посећујући омиљене продавнице, филмове које гледа у градској кинотеци, први плес уз гласну музику великог клуба или исечци из новина које нестрпљиво чека сваке недеље поред најближег киоска. Он пише о мирису Истанбула у касно послеподне, звуковима које чује касно увече и рано ујутро, док пише роман поред отвореног прозора с којег се јасно види и чује Босфор. Описује припите суседе при повратку кућама, рибаре који у рану зору бацају удицу у канал и звук шкрипе трамваја које му повремено из даљине донесе ветар.[5]
О овој књизи књижевник Владислав Бајац је рекао: „Врло занимљив процес у ком се књига трансформише у предмете и обрнуто; књига у музеј и музеј у књигу."[1]
Сам аутор о књизи каже:
Мој до сада најнежнији роман, који исказује највише пажње и поштовања према људима.[1]
У трагичном низу догађаја Кемал опсесивно сакупља сваки предмет који Фусун додирне. Из те несвакидашње опсесије рађа се и идеја Орхана Памука да за роман изгради стварни музеј. Године 1999. он је купио стару троспратну кућу у истанбулском кварту Чукурџума. Девет година касније завршено је реновирање будућег музејског простора, као и књига под насловом Музеј невиности. Оно што је у роману описао на свој имагинарни начин, Памук је материјализовао у стварном Музеју невиности.[1] Памук је предмете за музеј наилазио на бувљим пијацама и они су често диктирали ток романа, тако да се лагано губила граница између тога да ли је роман инспирисао стварање музеја или је заправо ово књижевно дело инспирисано стварним музејом.[2]
Садржај књиге
[уреди | уреди извор]Књига садржи 83 поглавља, од којих свако има свој наслов.[6]
Поглавље 69 носи наслов „Понекад”. Разликује се од свих осталих у књизи по томе што свака реченица у њему почиње речју „понекад”.[7] Ово поглавље је прозно-поетичан део књиге и може се рећи да представља саму срж романа: “Понекад бих осећао неодољиву жељу да јој кажем “Волим те!”, али сам само био у стању да јој упаљачем упалим цигарету. Понекад би ми за око запао Фусунин врат, читве ноћи бих се суздржавао не присиљавајући се сувише да тамо гледам”.[4]
На самом крају романа, на страни 591. налази се карта Истанбула на којој се може видети како се тачно долази до зграде музеја.[8] Ово је такође још једна специфичност романа Музеј невиности.[4]
Радња романа
[уреди | уреди извор]
Књига Музеј невиности говори о једној љубави која се догодила 1975. године између главног јунака Кемала, човека тридесетих година, припадника високог друштва и осамнаестогодишње Фусун, младе девојке из потпуног другог друштвеног миљеа. Кемал Басмаци је успешан млади бизнисмен који живи у Истанбулу и планира да се ожени младом и перспективном Сибел. Његов живот и планове у потпуности мења сусрет са много млађом Фусун. Упознаје је приликом куповине поклона за вереницу, и недуго затим њих двоје започињу тајну везу.[5] Кемалова и Фусунина љубав од самог почетка наговештава да ће бити трагична. Ово двоје људи спојила је неизмерна страст и привлачност, али их раздвајају друштвени статус, године, родбинска веза, Кемалова обећаност другој жени и многе друге друштвене препреке. Улицама Истанбула којима они пролазе дешава се читав низ животних искушења и трагичних догађања. Због Фусун Кемал гази сва правила — друштвена, религијска и своја лична. Кемалова љубав губи везу са реалношћу и његов свет постоји само када има било какве везе са Фусун. Он почиње опсесивно да сакупља све предмете које је Фусун икада погледала, додирнула, пожелела или споменула. Кемал је могао да посети Фусун само у присуству њених родитеља. Читавих осам година он је долазио код ње и седео са њима, а кришом крао ствари којима је била близу, почев од чаше, пасте за зубе, лењира, хаљине, накита, биоскопских улазница, фигурица у њеном стану и прави сопствени музеј који је једино место на ком и он постоји.[2] Након њене смрти, све у вези са њом претвара се у успомену осветљену живим сећањима утканим у музеј, који тада настаје.
Ова љубавна прича се претвара у живи експонат, у коме је Орхан Памук желео да овековечи једну љубавну причу и претвори фикцију у реалност. Због тога је ова књига другачија од сваке друге. На пример, главни јунак романа Кемал сакупио је и сачувао је 4.213 опушака цигарета. На многима од њих се могу видети трагови Фусуниног кармина. У музеју је, на једном зиду, од пода до плафона, поређано тачно толико и таквих опушака. Овај експонат дизајнирао је истанбулски вајар и дизајнер накита Кимет Дастан.[4]
Литература
[уреди | уреди извор]- Памук, Орхан (2008). Музеј невиности. Београд: Геопоетика. ISBN 978-86-7666-174-9.COBISS.SR 154073356
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Muzej nevinosti (Orhan Pamuk)”. Geopoetika. Приступљено 2024-11-25.
- ^ а б в „Orhan Pamuk “Muzej nevinosti””. Tatjanin Svet Knjiga (на језику: енглески). 2019-01-23. Приступљено 2024-11-25.
- ^ „Knjiga: MUZEJ NEVINOSTI - Orhan Pamuk”. Makart - Internet knjižara. Приступљено 2024-11-27.
- ^ а б в г Marčeta, Anđelina (2017-06-27). „“Muzej nevinosti” ili o ljubavi – Orhan Pamuk”. PULSE Magazin. Приступљено 2024-11-25.
- ^ а б Kajić, Lejla. „‘Muzej nevinosti’: Pamukovo ljubavno pismo Istanbulu”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-11-27.
- ^ Памук 2008, стр. 9-10
- ^ Памук 2008, стр. 447-454
- ^ Памук 2008, стр. 591
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Dukčević, Ivana (2015-08-03). „TURSKA - Istanbul - "Muzej nevinosti" nobelovca Orhana Pamuka”. Umetnost putovanja. Приступљено 2024-11-27.