Музеј српске књижевности

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Музеј српске књижевности
Building of Adligat in Belgrade, Serbia.jpg
Удружење „Адлигат" у коме је и Музеј српске књижевности
Оснивање2012.
ЛокацијаБеоград
 Република Србија
ПредседникВиктор Лазић
АдресаЈосипа Славенског 19а
Веб-сајтhttps://adligat.rs/

Музеј српске књижевности је музејска институција са седиштем у Београду која сакупља и представља материјал о српским књижевницима, удружењима књижевника, о књижевним и сродним делима, историји и теорији књижевности, књижевној критици, као и личне предмете књижевника или предмете помоћу којих су написана значајна књижевна дела, рукописе и друго.[1] Осим тога, Музеј кроз богату грађу представља и целокупну српску историју, са фокусом на књижевност.

Део је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, под којим раде и Музеј књиге и путовања и Библиотека Лазић.

Историјат[уреди | уреди извор]

Музеј српске књижевности основан је 2012. године заједно са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. Удружење представља продужетак традиције дуге преко два века, Библиотеке Лазић, која је први пут отворена за јавност још 1882. године, а незванично постоји од почетка 18. века.[2] Од 1977. године Библиотека је неко време била затворена, а 2009. Виктор Лазић ју је поново учинио доступном за јавност, када се и формира идеја о Удружењу, у оквиру којег би пословала два музеја: Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања, са Библиотеком Лазић као централном институцијом.

Музеј је основао Виктор Лазић, заједно са суоснивачима иницијаторима Горицом и Браниславом Лазић и Зорицом Вуковић-Вујовић. Неки од почасних чланова оснивача су песник Љубивоје Ршумовић, писци Милован Данојлић и Љуба Симовић, академици Матија Бећковић, Владета Јеротић и Миодраг Павловић, проф. др Дарко Танасковић, књижевници Перо Зубац, Срба Игњатовић, Драгослав Михаиловић и Милош Јанковић, Мирјана Вуисић, супруга глумца Павла Вуисића, редитељ Емир Кустурица, историчар и дипломата Душан Батаковић, историчар уметности Никола Кусовац и многи други угледни писци, научници и уметници.

Музејска ризница[уреди | уреди извор]

Милован Данојлић у посети Музеју српске књижевности, 2018.

Музеј српске књижевности кроз књиге, рукописе, предмете и бројну другу музејску грађу представља целокупну српску историју, са фокусом на књижевност. Богату ризницу, осим обимног материјала о српским књижевницима и књижевности генерално, чини и значајна историјска грађа, попут писама краља Милана, намештаја са двора Обреновића и друго. У својој поставци Музеј има и оригинале рукописа, преписки, као и разгледнице и друге личне предмете српских књижевника, као што су оловке и писаће машине на којима су писана важна књижевна дела, али и делови одеће књижевника по којима су били препознатљиви. У Музеју се налази и богат фонд књига са аутограмима и посветама аутора, са преко 50.000 потписа, укључујући потписе Лазе Костића, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Јанка Веселиновића, Надежде Петровић, Тина Ујевића, Меше Селимовића, Добрице Ћосића и многих других.[1]

У сталној поставци музеја, између осталог, могу се видети:

  • ретка и прва издања српских аутора,
  • аутограми свих значајнијих писаца и уметника који су стварали у Србији,
  • рукописи важних аутора као што су Оскар Давичо, Војислав Илић Млађи, Младен Марков, Добрило Ненадић, Сиба Миличић, Васко Попа, Моша Одаловић и други,
  • колекције књига и материјала о свим значајнијим, али и многим мање значајним српским књижевницима, али и писцима који су стварали, живели или долазили у Србију, 
  • предмети великог броја значајних писаца, као што су писаће машине Гвиде Тартаље, Боре Ћосића, Милована Данојлића, наочаре Добрице Ћосића и бројни други,
  • колекције књига са потписима добитника најзначајнијих домаћих и страних награда, укључујући добитнике Нобелове награде.

Фото-галерија[уреди | уреди извор]

Просторије[уреди | уреди извор]

Библиотеке и збирке[уреди | уреди извор]

Предмети[уреди | уреди извор]

Рукописи, писма, посвете[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Музеј српске књижевности” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-29. 
  2. ^ „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-21. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]