Музичка школа Станковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Музичка школа Станковић
Muzička škola Stanković 1.jpg
Зграда Музичке школе Станковић
Опште информације
Место Београд
Општина Градска општина Савски венац
Држава  Србија
Време настанка 1911.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Музичка школа „Станковић“ у Београду, основана је 1911. године, под покровитељством краља Петра I, као музичко-педагошка институција. Једна је од најстаријих образовних институција у Београду. При оснивању је радила у оквиру Певачког друштва „Станковић“. Име је добила по српском композитору, хоровођи и пијанисти, Корнелију Станковићу[1], који је први увео основне хармонске записе српских изворних и духовних композиција.

Музичка школа „Станковић“[2], једна је од установа које су удариле темељ српској музичкој култури. Све до почетка Другог светског рата, када је основана Музичка академија у Београду, ова школа је, заједно са музичком школом „Мокрањац“, представљала једини извор свих музичких кадрова — композитора, музичких уметника, музиколога, педагога — за рад не само у Београду и Србији, већ и знатно шире. Кроз ову школу прошли су као ученици, наставници или директори већина оних који су представљали или још увек представљају окосницу српске музичке културе, носиоци свих видова музичког стваралаштва. Концертни живот, опера, камерни ансамбл, филхармонија, друге музичке школе, Музичка академија, све је то на неки начин потекло из рада и раста Музичке школе „Станковић“.

Кроз ову школу прошли су многи, данас признати музички уметници, а у школи су предавали врсни педагози и музички експерти попут Мери Жежељ, брачног пара Бинички, Бранка Цвејића, Војиславе Вуковић-Терзић, Александра Живановића, Александра Пандуровића и осталих познатих музичких педагога.[3] Ова школа се увек издвајала по квалитету ученика и професорског кадра, о чему сведоче бројне награде и признања. Седиште Музичке школе „Станковић“ је у Улици кнеза Милоша број 1а, међутим, на тој локацији не може да се одржава настава из разлога што је пре десет година порушен део школске зграде уз обећање да ће се изградити нови објекат за потребе школе. Нажалост, обећање ни дан данас није испуњено, па једна од најстарих и најпризнатијих школа у Београду ради под отежаним условима. Упркос томе, школа и данас ниже бројне резултате, а ученици и данас заслужно држе рејтинг школе „Станковић“.[4]

Историја[уреди]

Музичка школа „Станковић“

Први директор школе био је Станислав Бинички. Тада, у школи су се предавали клавир, соло-певање, виолина, солфеђо и теорија музике. Хинко Маржинац је постао директор 1921. године, који је увео нове предмете, а Петар Крстић, као директор од 1923. године, основао је наставнички одсек. Велике промене настале су 1925. године, када је нови директор Петар Стојановић основао оперско-драмски одсек, камерну класу, хорску школу, ученички оркестар и вечерње курсеве за одрасле. Емил Хајек, нови директор од 1929, подигао је школу на конзерваторијумски ниво. У десетогодишњем периоду од 1937. до 1947, Миленко Живковић је мењао и проширио наставни план и основао одсек школе у Земуну, који је данас Музичка школа „Коста Манојловић“. После Другог светског рата, од 1947, школа је државна установа, и добија ранг средње музичке школе.

Сала музичке школе Станковић је до 2015. године била место одржавања Међународног такмичења соло певача „Лазар Јовановић” до момента када је такмичење добило новог домаћина, организацију Културни елемент и нову локацију одржавања, Коларчев народни универзитет.[5]

Директори[уреди]

Директор од до
Станислав Бинички 1911 1921
Хинко Маржинац 1921 1923
Петар Крстић 1923 1925
Петар Стојановић 1925 1929
Емил Хајек 1929 1935
Михаило Вукдраговић 1935 1937
Миленко Живковић 1937 1947
Божидар Трудић 1947 1951
Властимир Плештић 1951 1960
Бранко Цвејић 1960 1974
Јован Ђорђевић 1974 1979
Бојан Брун 1979 1987
Миодраг Сретеновић 1987 2006
Обрад Недељковић 2006

Архитектура зграде[уреди]

Првобитна кућа је подигнута деведесетих година 19. века као приземни стамбени објекат, а за потребе музичке школе и певачке дружине „Станковић“ дозидана су два спрата 1914. године по пројекту архитекте Петра Бајаловића.[6] Здање је академски обликовано, подељено на три хоризонтална регистра, рустично приземље, зону спратова са средишњим испустом (еркером) и поткровну зону. Поред тога, присутни су и извесни декоративни елементи сецесије. Прозорски отвори другог спрата су залучени, наглашени архиволтама. У средишту кровне ограде са балустрадама је атика у форми умањеног модела храма, симболично указујући на зграду као „храм музике“, у чијем унутрашњем пољу је натпис „Дом и школа певачке дружине Станковић“, а изнад на тимпанону је година изградње 1913.

Над улазом у објекат налази се рељеф „Старац са гуслама и дечак“ са одликама сецесије. На парапетима, нетипичним пољима између прозора првог и другог спрата, налазе се и рељефни портрети композитора Корнелија Станковића, Даворина Јенка и председника певачке дружине Станковић, Живојина Симића.

Највећа просторија ентеријера је концертна сала са галеријом, са профилацијама и штуко-декорацијом у стилу сецесије.

Због културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вредности, зграда Музичке школе Станковић је утврђена за културно добро – споменик културе.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Гордана Крајачић, Корнелије Станковић: 1831—1981, Београд 1981.
  2. ^ Правила Музичке школе Певачке дружине "Станковић", Београд 1923; Коста П. Манојловић, Историјски поглед на постанак, рад и идеје музичке школе у Београду, Београд 1924; Гласник музичког друштва „Станковић“, год. 1928-1929, Београд 1929; Стана Ђурић Клајн, Музика и музичари, Београд 1956; Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Београд 1971; Педесет година Музичке школе "Станковић" у Београду : 1911-1961, Београд 1961.
  3. ^ Јелена Милојковић Ђурић, Успони српске културе: књижевни и уметнички живот: 1900-1918, Сремски Карловци, Нови Сад 2008.
  4. ^ ZAVRŠENO RENOVIRANJE FASADE MUZIČKE ŠKOLE „STANKOVIĆ" NA VRAČARU Archived 20111115082146 at beograd.ldp.rs Error: unknown archive URL, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ „Међународно такмичење соло певача "Лазар Јовановић". kulturnielement.org. Културни елемент. Приступљено 20. 10. 2017. 
  6. ^ Дивна Ђурић Замоло, Петар Бајаловић: Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
  7. ^ Одлука, „Службени лист града Београда“ бр. 16/87

Спољашње везе[уреди]