Мултимисиони радиоизотопни термоелектрични генератор

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм ММРТГ-а Марсове научне лабораторије.

Мултимисиони радиоизотопни термоелектрични генератор (ММРТГ) је врста радиоизотопног термоелктричног генератора која се користи за свемирске мисије Насе[1] као што је Марсова научна лабораторија. Јединице је за Насу произвео Рокетдин који је део Прет & Витнија.[2]

Позадина[уреди | уреди извор]

Мисије за истраживање свемира захтевају сигуран, поуздан, дуготрајан извор енергије да би се обезбедило напајање електричном енергијом и топлотом летелица и њихових инструмената. Јединствен извор енергије је радиоизотопни термоелектрични генератор (РТГ) - једноставно речено нуклеарна батерија која претвара топлоту у електричну струју.[3]

Функција[уреди | уреди извор]

РТГ претвара топлотну енергију, која се ствара природним распадом радиоизотопа, у електричну енергију. Радиоизотоп је плутонијум-238 диоксид, док термопарови претварају топлоту у енергију.

Историја[уреди | уреди извор]

у јуну 2003. Одсек за енергију САД доделио је уговор за развој ММРТГ-а тиму који је предводио Рокетдин, дивизија Боинга. Боинг и Теледин енергетски системи сарађивали су на концепту за ММРТГ базираном на претходном дизајну термоелектричног претварача, СНАП 19, који је Теледин користио у претходним свемирским мисијама. СНАП 19 је обезбеђивао енергију код мисија Пионир 10 и Пионир 11 као и код лендера Викинг 1 и Викинг 2.

Дизајн и технички подаци[уреди | уреди извор]

ММРТГ који ће користити Марсова научна лабораторија.

Као и претходна генерација РТГ-а, ММРТГ се напаја плутонијум-238 диоксид модулима (8 модула у случају ММРТГ-а).[4] На старту мисије ММРТГ производи 2 kW топлотне енергије. ММРТГ је дизајниран да производи 125 W електричне енергије на почетку мисије, и 100 W након 14 година.[5] Са масом од 43 kg, производе 2,8 W/kg, што је око половине онога што су производиле претходне генерације РТГ-ова. Дизајнерски циљ ММРТГ-а је обезбедити висок ниво сигурности, оптимизовати ниво доступне енергије током периода од најмање 14 година, као и смањивање укупне масе.

Крајем 2016. NASA је објавила нови дизајн назван eMMRTG (ehanced — побољшани), који помоћу нових материјала постиже још боље перформансе. Овим дизајном се на почетку мисије производи 25 % више енергије, док се на крају дизајнираног животног века од 14 година добија 50 % више енергије у односу на ММРТГ.[6]

Употреба на свемирским мисијама[уреди | уреди извор]

Радиоизотопни извори су коришћени код 8 мисија у Земљиној орбити, 8 мисија које су путовале ка свим спољним планетама као и свим Аполо мисијама на Месец. Неке од мисија ка спољашњим планетама су Пионир, Војаџер, Улисес, Галилео, Касини-Хајгенс и Нови хоризонти. РТГ-ови на Викингу 1 и Викингу 2 су у оперативној употреби од 1977. Слични су обезбеђивали топлоту за критичне електронске компоненте Апола 11 као и код првих Марсовских ровера.[7] Укупно током последње четири деценије, 26 мисија и 45 РТГ-а је лансирано од стране САД.

Ровер Кјуриосити, лансиран ка Марсу 26. новембра 2011. године, користи ММРТГ за напајање и одржавање температуре научних инструмената. Поузданост ММРТГ-а као извора напајања обезбела је да мисија траје далеко више од једне Марсовске године (687 земаљских дана), колико је планирано, омогућивши да се ровер креће по разним теренима и истражује планину Шарп недалеко од места слетања унутар Гејл кратера.

ММРТГ ће се користити и за напајање наредног ровера[8] који ће агенција NASA ка црвеној планети послати средином 2020. године.[9][10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Радиоизотопни извори.“, НАСА, Приступљено 16. 2. 2012.
  2. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2011), Приступљено 16. 2. 2012.
  3. ^ „ММРТГ - извор енергије за свемирске мисије.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2011), Приступљено 16. 2. 2012.
  4. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2006), Приступљено 16. 2. 2012.
  5. ^ „Преглед дизајна ММРТГ-а.“, Приступљено 16. 2. 2012.
  6. ^ Landau, Elizabeth. „Spacecraft 'Nuclear Batteries' Could Get a Boost from New Materials”. NASA. Приступљено 14. 10. 2016. 
  7. ^ „Мисије са РТГ.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2012), Приступљено 16. 2. 2012.
  8. ^ Boyle, Alan (4. 12. 2012). „NASA plans 2020 Mars rover remake”. Cosmic Log. NBC News. Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2015. Приступљено 5. 12. 2012. 
  9. ^ Northon, Karen. „Next Mars Rover Progresses Toward 2020 Launch”. NASA.gov. Приступљено 17. 7. 2016. 
  10. ^ Wall, Mike. „NASA Is Ready to Start Building Its Life-Hunting 2020 Mars Rover”. Space.com. Приступљено 17. 7. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]