Мултипликативна функција
Мултипликативна функција је, у теорији бројева, аритметичка функција позитивног целог броја са својством да је и кад год су и узајамно прости.
Аритметичка функција се назива потпуно мултипликативном (или тотално мултипликативном) ако је и ако важи за све позитивне целе бројеве и , чак и када нису узајамно прости.
Примери
[уреди | уреди извор]Неке мултипликативне функције дефинисане су тако да олакшају писање формула:
- : константна функција дефинисана са
- : идентична функција, дефинисана са
- : степенске функције, дефинисане са за било који комплексан број . Посебни случајеви су:
* , и * .
- : функција дефинисана са ако је и иначе; ово је јединична функција, названа тако јер је мултипликативни идентитет за Дирихлеову конволуцију. Понекад се означава и са , што не треба мешати са .
- : Лијувилова функција, , где је укупан број простих фактора (рачунатих са вишеструкошћу) који деле .
Све горе наведене функције су потпуно мултипликативне.
- : индикаторска функција скупа . Ова функција је мултипликативна тачно онда када је скуп затворен у односу на множење узајамно простих елемената. Постоје и други скупови (који нису затворени под множењем) који дају такве функције, као што је скуп бесквадратних бројева.
Други примери мултипликативних функција укључују многе функције од значаја у теорији бројева, као што су:
- : највећи заједнички делилац бројева и , као функција од , где је фиксиран цео број.
- : Ојлерова фи функција, која броји позитивне целе бројеве узајамно просте са (али не веће од ).
- : Мебијусова функција, парност ( за непаран, за паран) броја простих фактора бесквадратних бројева; ако није бесквадратан.
- : делитељска функција, која је збир -тих степена свих позитивних делитеља броја (где може бити било који комплексан број). Посебни случајеви су:
* , број позитивних делитеља броја , * , збир свих позитивних делитеља броја .
- : збир -тих степена свих унитарних делитеља броја :
- : број неизоморфних абелових група реда .
- , дефинисана са , где је адитивна функција број различитих простих бројева који деле .
- : Рамануџанова тау функција.
- Сви Дирихлеови карактери су потпуно мултипликативне функције, на пример:
* , Лежандров симбол, посматран као функција од где је фиксиран прост број.
Пример немултипликативне функције је аритметичка функција , број представљања броја као збира квадрата два цела броја, позитивна, негативна, или нула, где је при бројању начина дозвољено обртање редоследа. На пример:
и стога је . Ово показује да функција није мултипликативна. Међутим, јесте мултипликативна.
У Онлајн енциклопедији целобројних низова, низови вредности мултипликативне функције имају кључну реч "mult".[1]
Видети аритметичка функција за неке друге примере немултипликативних функција.
Особине
[уреди | уреди извор]Мултипликативна функција је у потпуности одређена својим вредностима на степенима простих бројева, што је последица основне теореме аритметике. Дакле, ако је n производ степена различитих простих бројева, рецимо n = pa qb ..., онда је f(n) = f(pa) f(qb) ...
Ова особина мултипликативних функција значајно смањује потребу за рачунањем, као у следећим примерима за n = 144 = 24 · 32:
Слично, имамо:
Уопштено, ако је f(n) мултипликативна функција и a, b су било која два позитивна цела броја, онда је
Свака потпуно мултипликативна функција је хомоморфизам моноида и у потпуности је одређена својом рестрикцијом на просте бројеве.
Конволуција
[уреди | уреди извор]Ако су f и g две мултипликативне функције, дефинише се нова мултипликативна функција , Дирихлеова конволуција функција f и g, са где се сума протеже преко свих позитивних делитеља d броја n. Са овом операцијом, скуп свих мултипликативних функција постаје абелова група; идентични елемент је ε. Конволуција је комутативна, асоцијативна и дистрибутивна у односу на сабирање.[тражи се извор]
Релације међу горе наведеним мултипликативним функцијама укључују:
- (Мебијусова инверзиона формула)
- (генерализована Мебијусова инверзија)
Дирихлеова конволуција се може дефинисати за опште аритметичке функције, и даје структуру прстена, Дирихлеовог прстена.
Дирихлеова конволуција две мултипликативне функције је поново мултипликативна.[тражи се извор] Доказ ове чињенице дат је следећим развојем за узајамно просте :
Дирихлеов ред за неке мултипликативне функције
[уреди | уреди извор]Више примера је приказано у чланку о Дирихлеовим редовима.
Рационалне аритметичке функције
[уреди | уреди извор]Аритметичка функција f се назива рационалном аритметичком функцијом реда ако постоје потпуно мултипликативне функције g1,...,gr, h1,...,hs такве да је где су инверзи у односу на Дирихлеову конволуцију. Рационалне аритметичке функције реда познате су као тотијент функције, а рационалне аритметичке функције реда као квадратне или специјално мултипликативне функције. Ојлерова функција је тотијент функција, а делитељска функција је квадратна функција.
Потпуно мултипликативне функције су рационалне аритметичке функције реда . Лијувилова функција је потпуно мултипликативна. Мебијусова функција је рационална аритметичка функција реда . По конвенцији, идентитетски елемент под Дирихлеовом конволуцијом је рационална аритметичка функција реда .
Све рационалне аритметичке функције су мултипликативне. Мултипликативна функција f је рационална аритметичка функција реда ако и само ако је њен Белов ред облика за све просте бројеве .
Концепт рационалне аритметичке функције потиче од Р. Ваидјанатасвамија (1931).
Буше-Рамануџанови идентитети
[уреди | уреди извор]Мултипликативна функција се назива специјално мултипликативном ако постоји потпуно мултипликативна функција таква да је
за све позитивне целе бројеве и , или еквивалентно
за све позитивне целе бројеве и , где је Мебијусова функција. Ово су познати као Буше-Рамануџанови идентитети.
Године 1906, Е. Буше је навео идентитет
а 1915, С. Рамануџан је дао инверзни облик
за . С. Човла је дао инверзни облик за опште 1929. године. Проучавање Буше-Рамануџанових идентитета почело је покушајем да се боље разумеју посебни случајеви које су дали Буше и Рамануџан.
Познато је да квадратне функције задовољавају Буше-Рамануџанове идентитете са . Квадратне функције су потпуно исте као и специјално мултипликативне функције. Тотијенти задовољавају ограничен Буше-Рамануџанов идентитет.
Мултипликативна функција над
[уреди | уреди извор]Нека је , прстен полинома над коначним пољем са q елемената. A је домен главних идеала и стога је A домен јединствене факторизације.
Комплексно-вредносна функција на A назива се мултипликативном ако је кад год су f и g узајамно прости.
Зета функција и Дирихлеов ред у
[уреди | уреди извор]Нека је h аритметичка функција полинома (тј. функција на скупу моничних полинома над A). Њен одговарајући Дирихлеов ред дефинише се као
где за поставимо ако је и иначе.
Полиномна зета функција је тада
Слично као у случају , сваки Дирихлеов ред мултипликативне функције h има производну репрезентацију (Ојлеров производ):
где се производ протеже преко свих моничних иредуцибилних полинома P. На пример, производна репрезентација зета функције је као за целе бројеве:
За разлику од класичне зета функције, је једноставна рационална функција:
На сличан начин, ако су f и g две аритметичке функције полинома, дефинише се f * g, Дирихлеова конволуција функција f и g, са
где се сума протеже преко свих моничних делитеља d од m, или еквивалентно преко свих парова (a, b) моничних полинома чији је производ m. Идентитет и даље важи.
Генерализације
[уреди | уреди извор]Аритметичка функција је квазимултипликативна ако постоји ненулта константа таква да је за све позитивне целе бројеве са . Овај концепт потиче од Лахирија (1972).
Аритметичка функција је семимултипликативна ако постоји ненулта константа , позитиван цео број и мултипликативна функција таква да је за све позитивне целе бројеве (под конвенцијом да је ако није позитиван цео број). Овај концепт је дело Дејвида Ририка (1966).
Аритметичка функција је Селбергова мултипликативна ако за сваки прост број постоји функција на ненегативним целим бројевима са за све осим коначно много простих бројева таква да је за све позитивне целе бројеве , где је експонент од у канонској факторизацији од . Погледати Селберг (1977).
Познато је да се класе семимултипликативних и Селбергових мултипликативних функција поклапају. Обе задовољавају аритметички идентитет за све позитивне целе бројеве . Погледати Хауканен (2012).
Добро је познато и лако се види да су мултипликативне функције квазимултипликативне функције са и да су квазимултипликативне функције семимултипликативне функције са .
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Tom M. Apostol (1976). „2”. Introduction to Analytic Number Theory. New York: Springer. ISBN 0-387-90163-9.
- P. J. McCarthy (1986). Introduction to Arithmetical Functions. Universitext. New York: Springer-Verlag.
- Hafner, Christian M.; Linton, Oliver (2010). „Efficient estimation of a multivariate multiplicative volatility model” (PDF). Journal of Econometrics. 159 (1): 55—73. S2CID 54812323. doi:10.1016/j.jeconom.2010.04.007.
- P. Haukkanen (2003). „Some characterizations of specially multiplicative functions”. Int. J. Math. Math. Sci.. 2003 (37): 2335—2344. doi:10.1155/S0161171203301139
. - P. Haukkanen (2012). „Extensions of the class of multiplicative functions”. East–West Journal of Mathematics. 14 (2): 101—113.
- DB Lahiri (1972). „Hypo-multiplicative number-theoretic functions”. Aequationes Mathematicae. 8 (3): 316—317. doi:10.1007/BF01844515.
- D. Rearick (1966). „Semi-multiplicative functions”. Duke Math. J.. 33: 49—53.
- L. Tóth (2013). „Two generalizations of the Busche-Ramanujan identities”. International Journal of Number Theory. 9 (5): 1301—1311. arXiv:1301.3331
. doi:10.1142/S1793042113500280. - R. Vaidyanathaswamy (1931). „The theory of multiplicative arithmetic functions”. Transactions of the American Mathematical Society. 33 (2): 579—662. doi:10.1090/S0002-9947-1931-1501607-1
. - Ramanujan, S. "Some formulae in the analytic theory of numbers". Messenger of Mathematics, 45 (1915), 81-84.
- Busche, E. "Lösung einer Aufgabe über Teileranzahlen". Mitteilungen der Mathematischen Gesellschaft in Hamburg, 4, 229-237 (1906).
- Selberg, A. "Remarks on multiplicative functions". Number theory day (Proc. Conf., Rockefeller Univ., New York, 1976), pp. 232–241, Springer, 1977.