Мур де Иј
Мур де Иј | |
|---|---|
 Једна од кривина на успону Мур де Иј | |
| Локација | Валонија, Белгија |
| Старт | Иј |
| Повећање надморске висине | 121 m |
| Највећа надморска висина | 204 m |
| Просјечни нагиб | 9,3 % |
| Максимални нагиб | 26 % |
Мур де Иј (фр. Mur de Huy) успон је у белгијском граду Ију. Дуг је 1,3 km, са просјечним нагибом од 9,3%, уз максимални нагиб од 26%. Успон је надморске висине од 204 m, уз повећање од 121 m од подножја до врха. Познат је под називом le Chemin des Chapelles (пут капела), због тога што пут пролази поред седам капела.
Успон је најпознатији по томе што се вози на бициклистичкој трци Флеш Валон, а од 1984. је циљ трке, док су се локације старта мијењале.[1] Такође, успон се нашао на Тур де Франсу 2015. када је био циљ треће етапе.
Најбоље вријеме на успону поставили су Алехандро Валверде 2014. и Жилијен Алафилип 2021. који су успон одвезли за два минута и 41 секунду.
Флеш Валон
[уреди | уреди извор]На Мур де Ију је циљ Флеш Валона од 1984.[2] док је циљ трке за жене — Флеш Валон феминин од 1998. Просјечни нагиб успона је 9,3%, док су неке секције од 17 до 26% нагиба.[3]
Алехандро Валверде је остварио рекордних пет побједа на успону, од чега четири заредом.[4] Побједник трке обично буде одлучен на Мур де Ију, гдје већина фаворита чека до последњих 200—300 метара и спринта за побједу.[5] Трка је одлучена спринтом велике групе на успону сваке године од 2003. када су Игор Астарлоа и Аитор Оса напали на 11 km до циља,[6] а Астарлоа је побиједио 16 секунди испред Осе, а 56 секунди испред Шефера.[7]
Рекорди на успону
[уреди | уреди извор]Ребелин је 2004. успон одвезао за два минута и 47 секунди, чиме је поставио рекорд и постао је први који је успон одвезао за мање од три минута.[8] Он је 2007. поправио рекорд, одвезавши успон за два минута и 45 секунди, а затим је 2009. одвезао успон за два минута и 46 секунди, као и Еванс 2010. након чега је Жилбер 2011. поставио рекорд одвезавши успон за два минута и 44 секунде.[9] Валверде је 2014. поставио рекорд одвезавши успон за два минута и 41 секунду, што је изједначио Алафилип 2021.[9] Тунс је 2022. одвезао успон за два минута и 46 секунди, као и Погачар 2023. док је Сегзас 2026. одвезао успон за два минута и 43 секунде, чиме је поставио треће најбоље вријеме.[9]
| Позиција | Возач | Година | Вријеме |
|---|---|---|---|
| 1. |  Алехандро Валверде |
2014 | 2' 41" |
 Жилијен Алафилип |
2021 | ||
| 3. | Пол Сегзас |
2026 | 2' 43" |
| 4. |  Филип Жилбер |
2011 | 2' 44" |
| 5. |  Давиде Ребелин |
2007 | 2' 45" |
| 6. | Давиде Ребелин |
2009 | 2' 46" |
 Кадел Еванс |
2010 | ||
| Дилан Тунс |
2022 | ||
 Тадеј Погачар |
2023 | ||
| 10. | Давиде Ребелин |
2004 | 2' 47" |
 Марк Ирши |
2020 | ||
| 12. | Жилијен Алафилип |
2018 | 2' 48" |
| 13. | Данијел Морено |
2013 | 2' 49" |
| Хоаким Родригез |
2015 |
Тур де Франс
[уреди | уреди извор]Мур де Иј је био циљ треће етапе на Тур де Франсу 2015. када је побиједио Хоаким Родригез, који је освојио Флеш Валон 2012. Родригез је остварио другу побједу на Тур де Франсу у каријери, побиједивши испред Криса Фрума, који је преузео жуту мајицу секунду испред Тонија Мартина.[10]
Рекорди
[уреди | уреди извор]- Најбоље вријеме на успону остварио је Алехандро Валверде, који је 2014. године одвезао успон за 2 минута и 41 секунду, са просјечном брзином од 22.36 km/h, надмашивши вријеме које је Филип Жилбер остварио 2011. када је одвезао успон за 2 минута и 44 секунде.[11] Његово вријеме изједначио је Жилијен Алафилип 2021.[9]
- Дана 27. августа 2018. године, аматерски бициклиста Мајкл Том, попео се 67 пута на Мур де Иј, у оквиру Еверестинг челенџа.[12][13][14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Flèche Wallonne (World Tour), Belgium”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Présentation du Mur de Huy”. velo-club.net. Архивирано из оригинала 17. 07. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Valverde wins his record fifth Fleche Wallonne”. cyclingnews.com. 19. 4. 2020. Приступљено 1. 10. 2020.
- ^ Owen, Tom (30. 9. 2020). „After La Fleche Wallonne is it time for a change?”. eurosport.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Ostanek, Daniel (28. 9. 2020). „La Flèche Wallonne 2020 – Preview”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2003 La Flèche Wallonne”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Silva, Rúben (21. 4. 2023). „Tadej Pogacar's matches Dylan Teuns' climbing time at Mur de Huy, Valverde and Alaphilippe maintain climbing record”. cyclinguptodate.com. Приступљено 22. 4. 2026.
- ^ а б в г Lessiter, Dieter Loos (22. 4. 2026). „Paul Seixas narrowly misses Mur de Huy record despite dominant Flèche Wallonne win”. domestiquecycling.com. Архивирано из оригинала 22. 4. 2026. г. Приступљено 22. 4. 2026.
- ^ Woodpower, Zeb (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Rose, Alexis (24. 4. 2014). „Mur de Huy - A. Valverde bat le record d'ascension”. www.cyclismactu.net (на језику: француски). Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Gaillard, Barthélémy (24. 4. 2019). „CyclingHeroes - L’homme qui a gravi le mur de Huy 67 fois d’affilée”. fr.cyclingheroes.com (на језику: француски). Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Everesting Hall of Fame”. everesting.cc. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 11. 10. 2020..
- ^ „Everesting Mur de Huy”. everesting-murdehuy.be. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 11. 10. 2020..
Литература
[уреди | уреди извор]- Friebe, Daniel; Golding, Pete (2012). Sommets mythiques: Cyclisme, les 50 cols incontournables d'Europe. GEO magazine. стр. 14-15. ISBN 978-2-8104-0296-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Сликеи опис на сајту velo-club.net
