Пређи на садржај

Муслимански Роми

С Википедије, слободне енциклопедије
Муслимански Роми у Босни

Муслимански Роми су припадници ромског народа који исповедају ислам. Постоји више различитих ромских група и подгрупа које углавном практикују ислам, као и појединачни Роми из других подетничких група који су прихватили ову веру.

Историја

[уреди | уреди извор]

Положај у Османском царству

[уреди | уреди извор]

Исламизација Рома је историјски повезана са животом у Османском царству, где су муслимански Роми били у повољнијем положају. Османске власти су их пресељавале у Балканске провинције из Анадолије и Египта. У првим вековима османске владавине, муслимански Роми су плаћали џизију (порез на немуслимане), али су Роми у Босни и Херцеговини били изузети од пореза по наређењу султана Селима II. Након Гилханског хатишерифа, сви муслимански Роми су ослобођени плаћања пореза и стекли статус равноправних муслимана.[1] Године 1874. добили су једнака права као и остали муслимани Османског царства.[2]

Турски историчар Решат Екрем Коџу забележио је да је једна група Ломлара у Истанбулу колективно прешла на ислам у 19. веку.[3]

Миграције

[уреди | уреди извор]

Након распада Османског царства, муслимански Роми су се нашли суочени са двоструком дискриминацијом у регионима где је ислам био мањинска религија, доживљавајући и антициганизам и антимуслиманске предрасуде.[4]

Током Грчког рата за независност, Руско-турског рата (1877–1878) и Балканских ратова (1912–1913), муслимански Роми су, заједно са другим муслиманским групама, избегли у Истанбул и источну Тракију као мухаџири.[5]

У оквиру размјене становништва између Грчке и Турске, муслимански турски Роми из Грчке такође су пресељени у Турску. На турском језику познати су као Mübadil Romanlar.[6][7][8]

У периоду 1950–1951. године, муслимански турски Роми из Бугарске пресељени су у Турску, насељавајући се углавном у Чанакалеу и околини.[9]

Од 1953. до 1968. године, муслимански турски Роми и Турци из Југославије емигрирали су у Турску.[10][11]

Због релативне лакоће миграције у савременом добу, муслимански Роми се могу пронаћи и у другим деловима света. Турски Роми, као и други муслимански Роми из бивше Југославије, стигли су у Западну Европу као гастарбајтери, али су их становници земаља домаћина углавном посматрали као Турке или Југословене.[12]

Муслимански Роми из Босне и са Косова емигрирали су у Италију током југословенских ратова, посебно се насељавајући у Фиренци.[13]

Коракане Роми из бивше Југославије емигрирали су у Сједињене Америчке Државе, највише у Њујорк,[14][15] као и у Јужну Америку.[15]

Од 2007. године, турски Роми из Бугарске одлазили су као радници у Западну Европу.[16]

Демографија и културне разлике

[уреди | уреди извор]

Значајне заједнице муслиманских Рома налазе се у Турској, Босни и Херцеговини, Албанији, Црној Гори, Косову, Северној Македонији, Бугарској (где су 1990-их чинили око 40% укупне ромске популације[17]),[18] Хрватској (где 45% Рома води порекло из Босне[19]), јужним деловима Русије, Грчкој (нарочито у Западној Тракији), Северном Кипру, јужној Србији и на Криму.

Муслимански Роми у бившој Југославији углавном говоре балканским ромским језиком и јужнословенским језицима. У Албанији, на Косову, у Црној Гори и Северној Македонији постоје групе које су у потпуности усвојиле албанску културу и говоре искључиво албански, називају се Khorakhan Shiptari.[20] Поједине групе су створиле нове идентитете, попут Ашкалија и Балканских Египћана, а многи муслимански Роми у Косову се изјашњавају као Албанци или Турци.[21][22]

Турски језик користе Роми у Турској, док неки говоре гурбетским језиком, Румелијским ромским језиком или Сепечидес ромским језиком. Одређени муслимански Роми користе термин „Циганин“ за себе без негативне конотације.

Разлике између муслиманских и хришћанских Рома

[уреди | уреди извор]

Османске власти су стриктно раздвајале хришћанске и муслиманске Роме. По наређењу султана Сулејмана Величанственог, муслимански Роми нису смели да ступају у брак са хришћанским Ромима, живе у истим насељима или заједнички послују. Муслимански Роми су имали обавезу војне службе, а многи су били део османског војног оркестра.[23]

Временом су настале дубоке културне разлике између муслиманских и хришћанских Рома. Хришћански Влах Роми себе сматрају „чистим Ромима“ (čáče Roma) и муслиманске Роме не доживљавају као део ромске заједнице, називајући их „Турцима“ и критикујући њихову праксу обрезивања. Са друге стране, муслимански Роми хришћанске Роме сматрају странцима и називају их Dasikane („слуге“ или „робови“). Коришћење термина Amare Roma („наши Роми“) и Cudza Roma („туђи Роми“) варира у зависности од групе. Ове верске поделе довеле су до великог културног јаза између муслиманских и хришћанских Рома.[24]

Групе муслиманских Рома

[уреди | уреди извор]
Ромски превод Курана

Коракане Роми је застарели религионим, конфесионим и општи назив за муслиманске Роме на Балкану.[15] Коракане, што у балканском ромском језику значи „турски Роми“, припадају нерумунским ромским заједницама које су прихватиле сунитски ислам по Ханафијском мезхебу у време Османског царства.[15] Неки од њих су следбеници суфизма и припадају дервишким редовима. Највећа текија тариката Џерахи у Европи налази се у Шуту Оризарију у Северној Македонији, где живе Арлије и Гурбети, а заједница има свог ромског имама.[25] У овом насељу муслимански Роми користе Куран на балканском ромском језику.[26]

У Турској, многи муслимански Роми припадају тарикату Кадирија, а једна од значајних текија је Хиндилер Текеси, коју је 1738. године основао индијски муслимански шејх Сејфулах ефенди ел-Хинди у Селамсизу.[27] Муслимански Роми у Турској и на Балкану углавном су културни или номинални муслимани.[28][29]

Постоји више група Коракане Рома, које су добиле имена према својим традиционалним занимањима, а деле се на седелачке и номадске заједнице. Нису сви Роми који исповедају ислам сврстани у групу Коракане.

Вера и статус

[уреди | уреди извор]

Већина муслиманских Рома су сунити, али нису искључиво сунити. На пример, у Србији постоје и неке шиитске ромске заједнице.[30] Турски Роми су углавном сунити.[31]

Током османске власти, муслимански Роми су имали нижи друштвени статус у односу на немуслиманске Роме, али виши у односу на немуслимане.[32] Ипак, у појединим срединама муслимански Роми су добро интегрисани и прихваћени од стране својих муслиманских сународника који нису ромског порекла.

Обреди и традиције

[уреди | уреди извор]

Муслимански Роми обављају церемонију верског обрезивања дечака (Bijav Suneti) уз велике свечаности.[33] Дечаци се најчешће обрезују у петој години живота, јер број пет има посебан значај у ромској култури. Традиција налаже да се кожни покривач (препуцијум) мора сахранити,[34] јер се верује да ће се он вратити човеку на Дан васкрсења, што се заснива на хадису из Сахиха ел-Бухарија. Ова пракса је уобичајена и међу муслиманима јужне Азије.[35] Током церемоније, руку и ногу детета држи Кирво (кум), који такође сноси трошкове обрезивања.[36] Ова традиција постоји и у алевизму и језидизму у Турској, а Кирво има улогу сличну јеврејском Сандеку.[37]

Одећа

[уреди | уреди извор]

Муслиманске Ромкиње носе свилене димије, познате и као турски шалвар, на венчањима, церемонијама обрезивања и другим свечаностима. Чак и радним данима, многе старије жене, као и неке млађе, носе шалвар као део свакодневне одеће.[38]

Плес и музика

[уреди | уреди извор]

Међу муслиманским Ромима изводе се трбушни плес, ромски оро, као и музика у ритму 8/9, позната као Roman Havaları. Од инструмената се користе зурна, гоч и кларинет.

У Османском царству, млади и атрактивни ромски мушкарци су често бивали ангажовани као кечек (Köçek) плесачи, док су младе ромске плесачице биле познате као ченги (Çengi).[39]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Marushiakova, Elena. „Roma Muslims in the Balkans”. 
  2. ^ Kenrick, Donald (2007). Historical Dictionary of the Gypsies (Romanies) (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5468-0. 
  3. ^ „THE GYPSIES OF ISTANBUL | History of Istanbul”. istanbultarihi.ist. Приступљено 2025-04-03. 
  4. ^ Danchin, Peter G.; Cole, Elizabeth A., ур. (2002). Protecting the human rights of religious minorities in Eastern Europe. New York: Columbia Univ. Press. ISBN 978-0-231-12475-1. 
  5. ^ „Expulsion and Emigration of the Muslims from the Balkans — EGO”. EGO | Europäische Geschichte Online (на језику: немачки). Приступљено 2025-04-03. 
  6. ^ ŞAKA, Zeynep BİLGEHAN-Fotoğraflar: Murat (2019-03-11). „Mübadil Romanların az bilinen hikâyesi”. www.hurriyet.com.tr (на језику: турски). Приступљено 2025-04-03. 
  7. ^ „Unutulan Mübadil Romanlar: 'Toprağın kovduğu insanlar'”. Kronos Haber (на језику: турски). 2021-02-07. Приступљено 2025-04-03. 
  8. ^ YilgüR, Egemen (2015). „Ethnicity, class and politicisation: Immigrant Roma tobacco workers in Turkey”. Romani Studies (на језику: енглески). 25 (2): 167—196. ISSN 1528-0748. doi:10.3828/rs.2015.7. 
  9. ^ Atabay, Mithat (2012-08-01). „Çingene Sorunu ve 1950-1951 Yıllarında Bulgaristana dan Çanakkalea ye Göçler”. Çanakkale Araştırmaları Türk Yıllığı (на језику: турски). 10 (13): 59—72. ISSN 2148-0877. 
  10. ^ Rajkovic, N (2012). The Post-Second World War Immigration of the Yugoslav Muslims to Turkey (1953-1968).  (Doctoral dissertation, MA thesis, Central European University).
  11. ^ „Emigration and Policy in Yugoslavia: Dynamics and Constraints within the Process of Muslim Emigration to Turkey during the 1950s”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  12. ^ „Romani in Europe” (PDF). www.coe.int. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 8. 2021. г. 
  13. ^ Speziale, Fabrizio (2005-12-01). „Adapting Mystic Identity to Italian Mainstream Islam: The Case of a Muslim Rom Community in Florence”. Balkanologie. Revue d'études pluridisciplinaires (на језику: француски). 9 (1-2). ISSN 1279-7952. doi:10.4000/balkanologie.589. 
  14. ^ Weyrauch, Walter O. (2001-09-12). Gypsy Law: Romani Legal Traditions and Culture (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 978-0-520-92427-7. 
  15. ^ а б в г „Xoraxane Roma”. www.romarchive.eu. Приступљено 2025-04-03. 
  16. ^ „(PDF) Turkish, Bulgarian and German Language Mixing Among Bulgarian Muslim Roma in Germany”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  17. ^ Nonneman, Gerd; Niblock, Tim; Szajkowski, Bogdan, ур. (1996). Muslim communities in the new Europe (1st ed изд.). Reading, Berkshire, UK: Ithaca Press. ISBN 978-0-86372-192-2. 
  18. ^ Rotaru, Julieta (2021-01-01). „CONSIDERATIONS ABOUT THE 'TURKISH GYPSIES' AS CRYPTO-MUSLIMS IN WALLACHIA”. . History and Culture of Roma. Festschrift in Honour of Prof. Dr. Vesselin Popov. ISBN/GTIN 978-3-96939-071-9. 
  19. ^ „Croatia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2007. г. Приступљено 6. 2. 2009. 
  20. ^ „The identity of a Gypsy community”. www2.umbc.edu. Приступљено 2025-04-03. 
  21. ^ Trubeta, Sevasti (2005). „Balkan Egyptians and Gypsy/Roma Discourse”. Nationalities Papers (на језику: енглески). 33 (1): 71—95. ISSN 0090-5992. doi:10.1080/00905990500053788. 
  22. ^ Govers, C.; Vermeulen, H. (2016-04-30). The Politics of Ethnic Consciousness (на језику: енглески). Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-64673-9. 
  23. ^ „Ottoman Empire : Historical Sources about the "Gypsies" in the Empire”. Rm.coe.int. Приступљено 3. април 2025. 
  24. ^ „ROMA GROUPS | Център за междуетнически диалог и толерантност АМАЛИПЕ” (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  25. ^ „Society: Macedonia’s Romani Imam”. Transitions Online (на језику: енглески) (06/08). 2010. ISSN 1214-1615. 
  26. ^ „Quran Collection: The Noble Quran in Romani Language (Juzz Amma)”. Pinterest (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  27. ^ YÖK Açık Bilim
  28. ^ Taylor, Becky (2014). Another Darkness, Another Dawn: A History of Gypsies, Roma and Travellers. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-78023-297-3. 
  29. ^ Barutçu, Atilla (2015-01-01). „"Ucundan Azıcık"la Atılan Sağlam Temel: Türkiye'de Sünnet Ritüeli ve Erkeklik İlişkisi”. Masculinities: A Journal of Identity and Culture. 
  30. ^ Wachsmuth, Melody (2022-10-17). Roma Pentecostals Narrating Identity, Trauma, and Renewal in Croatia and Serbia (на језику: енглески). BRILL. ISBN 978-90-04-51897-1. 
  31. ^ Abbas, Tahir (2016-12-05). Contemporary Turkey in Conflict: Ethnicity, Islam and Politics (на језику: енглески). Edinburgh University Press. ISBN 978-1-4744-1801-0. 
  32. ^ Evstatiev, Simeon; Eickelman, Dale F. (2022-04-25). Islam, Christianity, and Secularism in Bulgaria and Eastern Europe: The Last Half Century (на језику: енглески). BRILL. ISBN 978-90-04-51156-9. 
  33. ^ „Family Traditions”. rroma.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  34. ^ Alexander Novik (децембар 2020). „The Rite of Male Circumcision among the Muslim Population in the Western Balkans”. Folklore. 80: 151—168. doi:10.7592/FEJF2020.80.novik Слободан приступ. 
  35. ^ Cheah, Royce. „School holidays in Malaysia, time for circumcision”. U.S. (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  36. ^ Ekinci, Ekrem Buğra (2017-07-28). „Historic tradition of circumcision”. Daily Sabah (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  37. ^ „(PDF) KIRVELIK TRADITION IN DIFFERENT RELIGIOUS GROUPS: A RESEARCH ON THE TRANSFORMATION OF RITUAL KINSHIP”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-03. 
  38. ^ Adamou, Evangelia (2021-04-15). The Adaptive Bilingual Mind: Insights from Endangered Languages (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-83951-8. 
  39. ^ Besiroglu, Sehvar. „MUSIC, IDENTITY, GENDER: ÇENGİS, KÖÇEKS, ÇÖÇEKS”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муслимански_Роми&oldid=29838875”