Мустафа Доваџија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
МУСТАФА ДОВАЏИЈА
Mustafa Dovadzija.jpg
Мустафа Доваџија
Датум рођења (1921-10-08)8. октобар 1921.
Место рођења Сарајево
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти мај 1942.(1942-05-00) (20 год.)
Место смрти околина Сарајева
Хрватска НД Хрватска
Професија бравар
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. јула 1951.

Мустафа Доваџија (Сарајево, 8. октобар 1921 — околина Сарајева, почетак маја 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. октобра 1921. године у Сарајеву. До Другог светског рата радио је као бравар у железничкој радионици у Сарајеву. Године 1938, прикључио се сарајевском радничком покрету. Године 1940, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а 1941. члан Комунистичке партије Југославије.

У почетку оружаног устанка, био је курир Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Одржавао је везу између илегалне партијске организације у Сарајеву и Покрајинског комитета на слободној територији. Више је пута као курир одлазио до Ужица у седиште Врховног штаба НОВЈ. Боравећи с времена на време на слободној територији на Романији, учествовао је у више борби.

Иако је његова кућа у Сарајеву била под полицијском паском, успео је да потајно монтира радио-станицу у подруму. Илегалци су у почетку у његовом подруму увежбавали руковање оружјем. Једном је Мустафину кућу опколило осам усташких агената, али је он успео да се пробије, тешко ранивши једног агента. Једном приликом је у самом центру града усред дана ушао у Дирекцију железница и пиштољем присилио службеника да му преда шапирограф са матрицама, који је био потребан илегалцима, а затим се мирно удаљио.

Због његове илегалне активности, полиција је појачала потрагу за Мустафом. Почетком маја 1942, док је ишао из Сарајева према ослобођеној територији како би поднео извештај о стању партијске организације у граду, Мустафу су ухватили четници. Након мучења и испитивања, убили су га.

После ослобођења, његови посмртни остаци су сахрањени у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на планини Требевићу, код Сарајева.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 27. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]