Мустафа Мулалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мустафа Мулалић
Биографија
Датум рођења1896
Место рођењаЛивно
 Аустроугарска
Датум смрти26. децембар 1983.(1983-12-26) (84/85 год.)
Место смртиСарајево
 СФР Југославија
Политичка
партија
Југословенска национална странка

Мустафа Мулалић (Ливно, 1896Сарајево 26. децембар 1983) је био српски политичар и публициста, као и члан Врховне команде ЈВуО, те члан Централног националног комитета Равногорског четничког покрета.

Биографија[уреди]

Рођен је 1896. у Ливну, Аустроугарска. Пре Другог светског рата био је члан Југословенске националне странке (ЈНС) и њен посланик (1931. и 1935. године) у Скупштини Краљевине Југославије. Пре Априлског рата био је администратор и сарадник листа „Соколски гласник“. По окупацији, живи у Београду. Тада се повезао са неким официрима Драже Михаиловића, а затим је отишао на Равну гору, док је његову улогу у вођењу муслиманског центра преузео Абдулах Кемура. По доласку у штаб на Равној гори постаје уредник листа „Равна гора и равногорска мисао“.

У Михаиловићевом штабу остаје све до априла 1945. Био је једини Муслиман у тој команди и аутор написа за радиографску емисију Врховне команде ЈВуО за Муслимане у којима се позивају Муслимани на идеолошку борбу против комунизма. Био је члан политичког (цивилног) дела Врховне команде ЈВуО, потпредседник Централног националног комитета и уредник листа „Исток“.

За време рата ангажовао се међу Муслимана на стварању четничких јединица, али није имао резултата. Почетком 1944. Мулалић је требало да заједно са др Лазаром Марковићем представља четничку делегацију у Лондону ради нових преговора са југословенском владом. Међутим, након седнице ЦНК у селу Рошцима решено је да уместо њега и Марковића путује Адам Прибићевић.

Након четничког слома на Зеленгори, долази у Београд и предаје се властима ДФЈ. Осуђен због четничке идеологије на пет година затвора.

Умро у Сарајеву 6. децембра 1983. године.

Окружни суд у Београду је одбацио захтев за рехабилитацију Мустафе Мулалића 5. марта 2009. године.

Важнији радови[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]