Мухамед Али

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мухамед Али
Muhammad Ali 1966.jpg
Мухамед Али, амерички боксер 1966. године
Личне информације
Пуно имеКасијус Марселус Клеј млађи
НадимакНајвећи
Држављанство САД
Датум рођења(1942-01-17)17. јануар 1942.
Место рођењаЛуивил, Кентаки
САД
Датум смрти3. јун 2016.(2016-06-03) (74 год.)
Место смртиСкотсдејл, Аризона
САД
Године активности1960-1981
Висина191 cm
Веб-сајтwww.muhammadali.com
Спортске информације
СпортБокс
Касијус Клеј, касније Мухамед Али, (други са десна) на Олимпијади 1960.

Мухамед Али (енгл. Muhammad Ali),[1] рођен као Касијус Марселус Клеј млађи (енгл. Cassius Marcellus Clay, Jr.;[2] Луивил, 17. јануар 1942. — 3. јун 2016), био је амерички професионални боксер и један од највећих светских боксера, активиста и филантроп. Године 1960. на Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу у полутешкој категорији. Име Мухамед Али узео је након примања ислама 1964. године.[3] Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.

Рођен и одрастао у Луивилу у Кентакију, Клеј је почео да тренира као аматерски боксер кад је имао 12 година. У својој осамнаестој години, он је освојио златну медаљу у лакој тешкој категорији на Летњој олимпијади 1960. године, и постао професионалац касније те године. У својој 22 години, 1964. године, он је освојио светски шампионат у тешкој категорији победивши Сонија Листона у веома тешком мечу.

Године 1966, Али је антагонизовао су белу елиту одбијањем да буде регрутован у војску САД-а, позивајући се на своја религијска уверења, и противљење америчком учешћу у Вијетнамском рату.[4][5] Он је ухапшен, проглашен кривим за оптужбе избегавања конскрипције, и лишен је боксерских наслова. Он се успешно жалио на одлуку у Врховни суду Сједињених Америчких Држава, који је преиначио ранију осуду 1971. године, до ког времена он се није борио скоро четири године и тиме изгубио период врхунске атлетске перформансе. Алијеве акције као савесног приговарача на рат учиниле су га иконом шире контракултурне генерације,[6][7] и он је био фигура високог профила расног поноса за афроамериканаца током покрета за грађанска права.[4][8]

Али је био један од водећих боксера тешке категорије у 20. веку, и остаје троструки директни шампион у тој категорији. Његови рекорди од победа над 21 боксера за светску титулу у тешкој категорији и победе у 14 уједињених титула су биле непревазиђене 35 година.[note 1] У време када је већина бораца дозвољавала својим менаџерима да говоре у њихово име, Али је бриљирао и заиста жудео за рефлекторима, где је често био провокативан и необичан.[9][10][11] Он је био познат по увредљивом првоцирању, и често поезијом слободним стилом са шемама риме и говорним речима, за његово блаћење противника у боксу, као и у политичкој поезији за његов активизам, антиципирајући елементе рапа и хип хоп музике.[12][13][14]

Али је једини боксер кога је часопис The Ring именовао боксером године шест пута. Услед његовог учешћа у неколико историјских боксерских мечева и завада,[15] и његовиг боксерских рекорда, он је био рагиран као највећи боксер тешке категорије свих времена, и највећи атлета 20. века према часопису Sports Illustrated, Спортска личност века према ББЦ, и трећи највећи атлета 20. века према ESPN SportsCentury.[16][17]

Изван ринга, Али је остварио успех као музичар, при чему је он примио две Греми номинације.[14] Такође је био глумац и писац, објавивши две аутобиографије. Након што се 1981. повукао из бокса, Али се фокусирао на религију и добротворне установе. Године 1984, он је био дијагнозиран са Паркинсоновим синдромом, што неки извештаји приписују повредама везаним за бокс,[18][19][20] мада су Али и његов лекар то оспоравали.[21] Како се његово стање погоршавало, Али се све мање појављивао у јавности и о њему је бринула његова породица до његове смрти 3. јуна 2016. године.

Каријера[уреди]

Познат је по спуштеном гарду, тј. у борби није стално имао карактеристичан став за боксере са рукавицама испред себе, већ се поуздавао у брзе рефлексе и ескиваже. Није био велики ударач и поред неких брзих нокаута. За себе је говорио да плеше као лептир и убада као оса.[3]

Борба за титулу светског шампиона између Сонија Листона и Мохамеда Алија (тада још увек Касијуса Клеја) 1964.

Титулу светског првака преузео је 25. фебруара 1964. године од Сонија Листона техничким нокаутом после шесте рунде. Следећих година је био на врхунцу каријере и одбранио је титулу девет пута. Прекретница у каријери је била његова одлука да одбије да оде у Вијетнамски рат из религијских разлога.[3] Због тога је изгубио титулу[3] и претио му је затвор.

После судске победе, боксу се вратио 1971. године, када је изазвао актуелног светског првака Џоа Фрејзера. Клеј није достигао стару форму, био је тежи и спорији него некада и Фрејзер је победио и задржао титулу.

Мухамед је титулу по други пут освојио 1974. године против ударача Џорџа Формана, који је претходно лако нокаутирао Џоа Фрејзера и тако преузео титулу. Меч Али-Форман (познат под именом Rumble in the jungle)[3] одржан је у Киншаси (Конго). У том мечу Мухамед је потпуно променио стил. Боксовао је дефанзивно, покривао главу рукавицама и пуштао Формена да по њима удара. Чекао је да се Форман умори, у чему му је савезник било и врело и влажно време. У осмој рунди Мухамед је прешао у напад и са неколико удараца нокаутирао Формана.

Титулу је затим одбранио шест пута, укључујући поново тежак окршај са Џоом Фрејзером. Титулу је изгубио 1978. године од младог Леона Спинкса али је исте године повратио. Повукао се као непобеђени шампион 1979. са 37 година.

Сем по боксерској вештини био је познат и по свом карактеру и по политичкој активности. Променио је веру и прешао у ислам. Сматра се једним од највећих спортиста 20. века.[3] Лекари су 1982. утврдили да болује од Паркинсонове болести, због које су његове моторичке способности почеле постепено да слабе.

Његова ћерка Лејла је професионална боксерка.

Књиге[уреди]

  • Sting Like a Bee, Хосе Торес
  • King Of The World, Дејвид Ремник

Филмови[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Ове рекорде деле Џо Луис и Хозе Наполес, респективно. Ова ова рекорда је коначно превазишао Владимир Кличко.

Референце[уреди]

  1. ^ „Ali”. Random House Webster's Unabridged Dictionary. 
  2. ^ „Why Muhammad Ali never legally changed name from Cassius Clay”. Приступљено 12. 7. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Tackling exclusion”. Kickitout.org. Архивирано из оригинала на датум 22. 02. 2014. Приступљено 8. 1. 2012. 
  4. 4,0 4,1 Hauser, Thomas. „The Importance of Muhammad Ali”. Gilder Lehrman Institute. 
  5. ^ Roberts, Randy (1991). Winning is the Only Thing: Sports in America Since 1945. Johns Hopkins University Press. стр. 171—172. 
  6. ^ Hallett, Alison. „Not So Fast”. Portland Mercury. Приступљено 27. 12. 2013. 
  7. ^ Rhoden, William C. (20. 6. 2013). „In Ali's Voice From the Past, a Stand for the Ages”. The New York Times. 
  8. ^ „The religion and politics of Muhammad Ali”. Hollowverse. MK Safi. Приступљено 4. 6. 2016. 
  9. ^ „Muhammad Ali – press conference 1974”. YouTube. 26. 9. 2012. Приступљено 5. 11. 2013. 
  10. ^ „Muhammad Ali – Pre Liston Poetry & Highlights”. YouTube. 12. 2. 2011. Приступљено 5. 11. 2013. 
  11. ^ „Muhammad Ali Famous Interview After Defeating Foreman”. YouTube. 6. 1. 2010. Приступљено 5. 11. 2013. 
  12. ^ Gates, Henry Louis Jr. (9. 6. 2016). „Muhammad Ali, the Political Poet”. The New York Times. Приступљено 4. 9. 2016. 
  13. ^ Reeves, Mosi (4. 6. 2016). „Muhammad Ali: World's Greatest Boxer Was Also Hip-Hop Pioneer”. Rolling Stone. Приступљено 4. 9. 2016. 
  14. 14,0 14,1 Rubin, Mike (5. 6. 2016). „Muhammad Ali: 4 Ways He Changed America”. Rolling Stone. Приступљено 4. 9. 2016. 
  15. ^ „Muhammad Ali”. ESPN. 20. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 
  16. ^ Donelson, Tom. „Was Ali the Greatest Heavyweight?”. Boxinginsider.com. Приступљено 4. 9. 2016. 
  17. ^ „AP Fighters of the Century list”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  18. ^ Thomas, Robert McG. Jr. (20. 9. 1984). „Change In Drug Helps Ali Improve”. The New York Times. стр. D—29. Приступљено 9. 3. 2009. 
  19. ^ „Ali Leaves Hospital Vowing to take better care of himself and get more sleep”. The New York Times. 22. 9. 1984. Приступљено 9. 3. 2009. 
  20. ^ Friedman, J. H. (1989). „Progressive parkinsonism in boxers”. Southern Medical Journal. 82 (5): 543—546. PMID 2655100. doi:10.1097/00007611-198905000-00002. 
  21. ^ AP "Muhammad Ali's doctor doubts boxing led to Parkinson's", Associated Press via CBC, June 6. 2016. Приступљено September 1, 2018.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]