Мучнина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мучнина
(лат-Nausea)
3205 - Milano, Duomo - Giorgio Bonola - Miracolo di Marco Spagnolo (1681) - Foto Giovanni Dall'Orto, 6-Dec-2007-cropped.jpg
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Патологија
ICD-10 R11
ICD-9-CM 787.0

Мучнина, мука, наузе(ј)а (лат. nausea) је специфични физиолошки и психолошки, осећај нелагодности и гађења у грлу, доњем делу грудног коша и стомаку који, се може описати, као осећај повећаног притиска у желуцу и најчешће је праћена повраћањем.[1][2]

Етиологија[уреди]

Мучнина често настаје, као психичка манифестација акта повраћања, или јој претходи, код људи, али и као последица, многих психичких али и органски болести појединих органа; мождане дупље, грудне дупље, трбушне дупље (жучне кесе, танког и дебелог црева, слепог црева, гуштераче)[2] У току тровања разним хемијским материјама, боравка у атмосфери сниженог атмосферског притиска (хипоксија), злоупотребе алкохола, дроге, кафе, цигарета и за време лечења бројним лековим појава мучнине је честа.

Због све веће употребе хемотерапија цитостатицима мучнина је присутна у 29% болесника на овој терапији.[3][4] Ако се томе додају и бројне мучнине које потичу од туморозног процеса, постоперативних захвата, радиотерапије, и других процедура, појава мучнине у болесника са тумором присутна у 10% до 90% случајева.[5]

Патофизиологија[уреди]

Мучнина је свесно препознавање подсвесног надражаја појединих подручја кичмене мождине, који је непосредно повезан са центром за повраћање или је сам његов део.[6] Мучнина настаје након прераде информација, односно аферентних сигнала који долазе из желуца преко парасимпатикусних влакана у кору великог мозга, али и из нижих делова мозга. Она ће изостати уколико је повраћање централног порекла, односно уколико га не изазивају стимулуси из желуца и других делова дигестивног тракта већ настаје под утицајем импулса из централног нервног система.[6]

Пратећи симптоми[уреди]

Мучнину често прате и други симптоми као што су:[7][8]

Терапија[уреди]

Како мучнина претходи повраћању, у току кога се губи већа количина течности, неопходна је рехидратација пацијента парентералним или оралним уносом течности.  

Лекови који се користе против повраћања као симптоматска терапија могу се применити и против мучнине. У ову групу лекова који се називају антиеметици иприпадају клометол, ондасетрон, пиридоксин, меклозин, канабиноиди, бензодијазепини ...

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  2. 2,0 2,1 Пешић Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш, 1991.
  3. ^ „Anticipatory Nausea and Vomiting”. Приступљено 06. 02. 2010. 
  4. ^ Aapro MS, Kirchner V, Terrey JP: The incidence of anticipatory nausea and vomiting after repeat cycle chemotherapy: the effect of granisetron. Br J Cancer 69 (5): 957-60, 1994.PUBMED Abstract, Приступљено 06. 2. 2010.
  5. ^ Andrykowski MA: Defining anticipatory nausea and vomiting: differences among cancer chemotherapy patients who report pretreatment nausea. J Behav Med 11 (1): 59-69, 1988. PUBMED Abstract, Приступљено 06. 2. 2010.
  6. 6,0 6,1 Arthur C. Guyton Медицинска физиологија, Медицицнска књига, Београд Загреб 1990
  7. ^ Morrow GR, Rosenthal SN: Models, mechanisms and management of anticipatory nausea and emesis. Oncology 53 (Suppl 1): 4-7, 1996.
  8. ^ Nausea and Vomiting, Приступљено 06. 2. 2010.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).