Мучнина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мучнина
(лат-Nausea)
3205 - Milano, Duomo - Giorgio Bonola - Miracolo di Marco Spagnolo (1681) - Foto Giovanni Dall'Orto, 6-Dec-2007-cropped.jpg
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Патологија
ICD-10 R11
ICD-9-CM 787.0

Мучнина, мука, наузе(ј)а (лат. nausea) је специфични физиолошки и психолошки, осећај нелагодности и гађења у грлу, доњем делу грудног коша и стомаку који, се може описати, као осећај повећаног притиска у желуцу и најчешће је праћена повраћањем.[1][2]

Етиологија[уреди]

Мучнина често настаје, као психичка манифестација акта повраћања, или јој претходи, код људи, али и као последица, многих психичких али и органски болести појединих органа; мождане дупље, грудне дупље, трбушне дупље (жучне кесе, танког и дебелог црева, слепог црева, гуштераче)[2] У току тровања разним хемијским материјама, боравка у атмосфери сниженог атмосферског притиска (хипоксија), злоупотребе алкохола, дроге, кафе, цигарета и за време лечења бројним лековим појава мучнине је честа.

Због све веће употребе хемотерапија цитостатицима мучнина је присутна у 29% болесника на овој терапији.[3][4] Ако се томе додају и бројне мучнине које потичу од туморозног процеса, постоперативних захвата, радиотерапије, и других процедура, појава мучнине у болесника са тумором присутна у 10% до 90% случајева.[5]

Патофизиологија[уреди]

Мучнина је свесно препознавање подсвесног надражаја појединих подручја кичмене мождине, који је непосредно повезан са центром за повраћање или је сам његов део.[6] Мучнина настаје након прераде информација, односно аферентних сигнала који долазе из желуца преко парасимпатикусних влакана у кору великог мозга, али и из нижих делова мозга. Она ће изостати уколико је повраћање централног порекла, односно уколико га не изазивају стимулуси из желуца и других делова дигестивног тракта већ настаје под утицајем импулса из централног нервног система.[6]

Пратећи симптоми[уреди]

Мучнину често прате и други симптоми као што су:[7][8]

Терапија[уреди]

Како мучнина претходи повраћању, у току кога се губи већа количина течности, неопходна је рехидратација пацијента парентералним или оралним уносом течности.  

Лекови који се користе против повраћања као симптоматска терапија могу се применити и против мучнине. У ову групу лекова који се називају антиеметици иприпадају клометол, ондасетрон, пиридоксин, меклозин, канабиноиди, бензодијазепини ...

Извори[уреди]

  1. Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  2. 2,0 2,1 Пешић Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш, 1991.
  3. „Anticipatory Nausea and Vomiting”. Приступљено 06. 02. 2010. 
  4. Aapro MS, Kirchner V, Terrey JP: The incidence of anticipatory nausea and vomiting after repeat cycle chemotherapy: the effect of granisetron. Br J Cancer 69 (5): 957-60, 1994.PUBMED Abstract, Приступљено 06. 2. 2010.
  5. Andrykowski MA: Defining anticipatory nausea and vomiting: differences among cancer chemotherapy patients who report pretreatment nausea. J Behav Med 11 (1): 59-69, 1988. PUBMED Abstract, Приступљено 06. 2. 2010.
  6. 6,0 6,1 Arthur C. Guyton Медицинска физиологија, Медицицнска књига, Београд Загреб 1990
  7. Morrow GR, Rosenthal SN: Models, mechanisms and management of anticipatory nausea and emesis. Oncology 53 (Suppl 1): 4-7, 1996.
  8. Nausea and Vomiting, Приступљено 06. 2. 2010.

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).