Мјешко II Пјаст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мјешко II Пјаст
Mieszko II of Poland.jpg
Мјешко II Пјаст, слика Јана Матејка
Пуно име Мјечисалав Ламберт
Датум рођења 990.
Место рођења Краков
Краљевство Пољска
Датум смрти 10. мај 1034.(1034-05-10) (43/44 год.)
Место смрти Познањ
Краљевство Пољска
Гроб Катедрала у Познању
Династија Пјастови
Отац Болеслав Храбри
Мајка Емнилда од Лужица
Супружник Рикса од Лотарангије
Потомство Казимир I Пјаст, Ричеза Пољска
Краљ Пољске
Период 1025−1031
Претходник Болеслав I Храбри
Наследник Болеслав II Смели
Војвода Пољске
Период 1032−1034
Претходник Безприм Пјаст
Наследник Болеслав Заборављени

Мјешко II Пјаст или само Мјешко Ламберт (990, Краков - 10. или 11. мај 1034, Познањ) је био син пољског краља Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица. Био је краљ Пољске (1025—1031), као и велики војвода Пољске (1032—1034). Припадао је династији Пјаст.

Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити по новцу.

После смрти Болеслава Храброг, његова држава, која је била доста површно уједињена, почела се распадати у борби између Мјешка и Безприма. Пољска је изгубила већи део територија које су стечене у доба његовог кнежевања.

Мјешко је ипак 1028. и 1230. године провалио у Свето римско царство и опустошио Саксонију, али га је свргнуо кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом и на престо је довео његовог брата Безприма, који је вратио круну са драгуљима (пољску круну) цару Конрада II и тиме су пољски краљеви на дуже време изгубили титулу краља.

После Безпримовог убиства 1032. године, Мјешко је повратио власт у једној области и потом постепено освајао друге, док није освојио читаву Пољску. На самрти, Мјешко је покушао да поврати титулу краља и области у које је ушла Конрадова војска. Ово је трајало док га Конрад није поразио и присилио на покорност и вазалство.

Младост[уреди]

Мјешко се први пут у историји спомиње 6. јануара 1013. године и то као изасланик; отац га је послао са даровима код цара Светог римског царства, да му ода почаст.

После тога је 23. маја почео конгрес у Мерсебургу, на коме се Мјешко оженио Риксом од Лотарангије, рођаком цара Светог римског царства и кћерком грофа Палатината. Конгрес се завршио 25. маја.

Исте године, Мјешку је отац дао део државе на управљање и то му је дао Великопољску, где је Мјешко управљао из Геча.

Мјешка је отац стално слао као изасланика. Тако га је нпр. 1014. послао у Бохемију, кнезу Олдриху, да преговара о миру и савезу против Светог римског царства. Међутим, Олдрих је на наговарање својих племића, заробио Мјешка и послао га цару, одакле га је са много муке ослободио отац.

У јулу 1015. године цар Хајнрих је продро у Пољску и до 3. августа је прешао Одру.

Мјешка је отац послао да брани земљу и у зору 13. септембра прешао Лабу и дошао у замак Мејсен, одакле је заповедио саборцима да освоје околину замка. Када је цар Хајнрих стигао под замак, палећи све за собом, Мјешко је побегао остављајући сво благо. Херман Граф, вођа браниоца, бацио се на земљу и молио за милост Христоса, а затим је позвао жене из замка да му помогну у одбрани замка. Ове су бацале камење са бедема на немачку војску, па чак је дошло и до пожара у немачким редовима, али он је угашен. Мјешко, се за то време налази по планинама око замка и чека појачање. Бранитељи су некако успели да одбране град, а цар се морао повући.

Мјешко није знао шта се дешава код замка, а како му помоћ није стизала он је на планини остао до 1017. године, када је добио појачање. У августу, Мјешко силази до Лициквије, где поставља камп и чека немачку војску, али како немачка војска није стизала, пошто сео одавно повукла, Мјешку је досадило чекање, па је упао у Бохемију, пошто је тамо умро кнез Олдрих. Војска је опљачкала већину земље и повукла се са великом бројем заробљеника. После тога су поново упали Немци у Пољску, али су поражени и повукли су се у септембру.[тражи се извор]

Краљ Пољске[уреди]

Долазак на престо[уреди]

Пољски велики војвода Болеслав, сазнавши за смрт цара Хајнриха II, уздигнут, претерано поносан, крунисао се за краља, али само неколико месеци касније је умро (17. јуна).

Мјешко тада наслеђује Болеслава, због тога што је имао особине доброг владара, али постојала је и опозиција против његове владавине, коју је предводио Безприм, Мјешков старији брат. Мјешко је крунисан у Гњезну 25. децембра (на католички Божић)

Безприм тада бежи у Кијевску Русију, али се вратио и 1025. или 1030. признао Мјешка за краља, али је Безприм подржавао кијевског кнеза Јарослава Мудрог када је, 1030. године, нападао Пољску и привремено освојио замак Белз.

Пљачка Саксоније[уреди]

Мјешко је са својом моћном војском наставио ратовати са Светим римским царством. Борба је почела у јануару 1028. године, а завршила се у фебруару Мјешковом пљачком и паљењем источне Саксоније. Тада је погинуло много Немаца, а посебно деце, док су жене одвођене, као робље, у Пољску.

Царева експедиција[уреди]

Исте године цар је одлучио да крене с војском у Пољску, августа 1029. године. Он је, за то време, прикупио много трупа, које су се пре тога налазиле на Лаби, а као зборно место био је град Личка. Цар је у свом походу водио војску кроз шуме, пустоши, мочваре и опасна места, па се војска страшно уморила. Ова војска је прво ударила на град Будишин, који је пре Болеслава припадао Царству. Видевши да не може победити још истог месеца се повлачи у Саксонију.

Повратак Бохемије[уреди]

Цртеж Мјешка Ламберта

Овим походом Конрад је успео повратити Бохемију, али после царевог повлачења избија побуна у Бохемији против старог кнеза Олдриха и побуну води његов син Братислав. Побуну, која је тада букнула у Моравској, подржавао је Мјешко, који је чак упао у Бохемију и заробио стотине људи, присиливши Олдриха на бег, али је Олдрих и даље владао деловима Бохемије. Ратни заробљеници продати су угарском краљу Иштвану Арпаду.

Побуна Лужичких Срба[уреди]

У јануару 1030. године умро је Титмар, маркгроф западног Лужица и избија побуна Лужичких Срба, који су хтели да се из манастира Зикфред врати син маркгрофа, Ходон. Мјешко подржава ову побуну и шаље помоћ побуњеницима.

Цар је са малом војском Саксонаца, 16./24. септембра 1031. године, напао Лужицу да би угушио побуну и успео је у неколико наврата да разбије Лужичке Србе. После тога је одржан конгрес у Будишину између Срба и цара. Тим преговорима цар је добио области Милко и Лужице и побуна је угушена.

Пад с власти[уреди]

Суседне силе: Кијевска Русија, Свето римско царство и Бохемија су склопиле савез против њега, и сви су почели оперисати на граници.

Јарослав је, октобра или новембра 1031. године, окупио елитне ратнике, отишао у Лацхов, поново узео град Червинески, и опустошио га.

Мјешко је, после месец дана мировног споразума са царем, морао због Безпримових напада побећи у Бохемију, а Олдрих Пшемисл, војвода Чешке, је тада затворио Мјешка.

Безприм се после ове победе вратио у Кијевску Русију, али ту није остао много времена.

Вратио се у Пољску још исте године и преузео власт, док је брату Отону, прогањаном за Мјешкове владе, дао Шлезију.

Безприм је, потом, послао, цару Конраду II, круну, заједно са другим краљевским ознакама, које су Мјешку одузете и у исто време постао је царев вазал.

Велики војвода Пољске[уреди]

Мјешко у другој половини своје владавине.

После овог Отон склапа споразум са Мјешком о уклањању Безприма с власти, јер је био тиранин.

1032. године, Безприм је наредио и убиства својих рођака због тога што су му могли владавину довести у питање. Тада је гнев поданика достигла максимум.

Почетком 1032. године, вероватно пролећа, Безприм је убијен, од сопствених присталица, због тиранства. Тада Мјешко бежи из Бохемије и преузима власт у у једном делу Пољске.

Мјешко је сада уживао велико неповерење властеле, због чега њему треба помоћ од цара и он долази на конгрес у Мерсебургу, који је сазвао цар. Због тога он се одриче титуле краља, али пољска остаје краљевина. Онда Мјешко на разне начине покушавао да измамити наклоност царице Жизеле и осталих кнезова изборника, да добије наклоност цара. Цар је показао милост према њему, али се овај морао заклети на лојалност цару и ослабити своју централну власт, тако што брату Отону даје Мазовију, а другом рођаку Дитрику, Великопољску.

Ипак, Мјешко је успео повратити Мазовију, када је 1033. године умро Отон, а Великопољску, када је умро Дитрик, мало касније иза Отонове смрти, али освајање тих области је текло споро, па је Мјешко тек на самрти сладеће године успео ујединити читаву Пољску.[тражи се извор]

Смрт, последице и сахрана[уреди]

Мјешко је умро 10./11. маја 1034. године у Познању, вероватно од болести, пошто је премлад отишао на онај свет, а према причањима Готфида од Витербоа, био је убијен од стране свог штитоноше, али нема поузданих података о томе. Постоје и приче да га је убио брат Отон, али то је вероватно немогуће, пошто му је брат умро 1033. година, а можда је ово погрешна година Отонове смрти.

Мјешко је вероватно сахрањен у катедрали у Познању (према информацијама Јана Длугоша).

После Мјешкове смрти избиле су побуне сељака против феудализације, које је у крви угушио Мјешков син Казимир, његов наследник.

Образовање[уреди]

Предавање литургијске књиге Мјешку.

Мјешко је био изизетно образован и знао је најмање два страна језика и о томе сведоче писма, која је Мјешко слао савезницима и непријатељима.[тражи се извор]

Брак и деца[уреди]

Као краљ, Мјешко је покушавао да образује свог сина наследника Казимира; стога га шаље у манастир да прими образовање читајући свете списе.

  • Казимир I Пјаст (25. јул 1016 - 19. март 1058), будући велики војвода Пољске
  • Непозната кћерка (вероватно умрла после 1052. године)
  • Гертруда (око 1025 - 4. јануар 1108)

Краљица Рикса се крајем 1031. године развела од Мјешка, због његове конкубине, са којом је живео и пре 1031. године, као и због неподношљивог презира властеле. Она је тада побегла у Саксонију, са сином Казимиром, и удала се за цара, али Казимир се вратио оцу 1032./1034. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Lestko
 
 
 
 
 
 
 
8. Сјемомисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Болеслав Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Вратислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Драхомира
 
 
 
 
 
 
 
5. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Бјагота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. (perhaps) Tugumir
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Dobromir of Lusatia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Емнилда од Лужица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

  • SZUSTER, Michał. Mieszko II Lambert [online]. Poczet władców Polski i Rzeczypospolitej, [cit. 2010-07-04]. Dostupné online. (polsky)