М1891 Каркано

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
,,Carcano"
Carcano M1891.jpg
Carcano 1891.
Врста Пушка репетирка
Порекло  Краљевина Италија
Употреба
Употреба у Италија
Бојно деловање Први италијанско-абисински рат
Боксерски устанак
Турско-италијански рат
Први светски рат
Турски рат за независност
Други италијанско-абисински рат
Зимски рат
Грчко-италијански рат
Други светски рат
Грчки грађански рат
Рат у Либији (2011)
Производња
Произвођач
Произведено >2-3.000.000 комада
Варијанте
Спецификације
Тежина 3.9 kg
Дужина 1.285 mm
Дужина цијеви 780 mm
Калибар 6.5x52 mm
Врста операције
Начин дејства
Брзина паљбе 12-20 мет/мин
Брзина зрна 661-700 m/s
Макс. еф. домет 400 m
Одвојиви магацин 6 метака ком.
Нишан

Carcano (Каркано) је била италијанска пушка репетирка коју је 1891. године конструисао Салваторе Каркано. Пушка Каркано је била замена за старије моделе пушке Ветерли-Витали. Пушка Каркано је настала комбинацијом Манлихеровог магацина али се разликује по обртном затварачу.

Каркано се од других пушака разликовала по томе што је имала капацитет од 6 метака. Иако се показала као достојно оружје ипак никада није стекла велику славу због слабих перформанси Италијанске војске. Карабин Каркано 91/38 коришћен у атентату на америчког председника Џона Ф. Кенедија.[1]

Историја и употреба[уреди]

Меткови 6.5x52 (у средини) и 7.35x51 (десно)

На западу се често називала „Manlicher Carcano” или чак „Mauser–Parravicino” међутим у Италији и у италијанској војсци је била званично позната као М1891 или М91. Пушка Каркано користи магацин који је патентирао Фердинанд Манлихер међутим клипови који се користе за Каркано су заправо настали по угледу на М1888.

До 1938. све пушке и карабини Каркано су користили муницију 6.5×52mm (метак М95) тупог врха. Та муниција је према извештају Војске Краљевине Југославије била „анемична” што се касније и показало током рата у Етиопији.[2][3]

Године 1938. италијанска војска уводи нови карабин М38 и нову муницију 7.35×51mm која је веровато базирана на британској муницији „.303 mk VII”. Међутим Италија није била у могућности да стару муницју у потпуности замени новом до почетка Другог светског рата тако да већ 1940. Италија поново обнавља производњу муниције 6.5×52mm па су италијанске трупе до краја рата користиле две врсте метака. Око 94.500 пушака Каркано верзије М1938 су испоручене Финској где су биле познате као „Terni”. Ове пушке су Финци користили углавном у позадини али су ипак неке коришћене и у борбама током зимског рата.[4] Према неким информацијама Финци нису волели ове пушке јер су били навикнути на своје пушке Мосин Наган. Финска војска је користила муницију 7.62x54R тако да је било тешко обезбедедити 7.35мм трупама на првој линији, такође нишани пушке Каркано су били ограничени на 300 метара и нису се уклапали у тактику Финаца који су били добри стрелци. Фински војници су се жалили како је италијанска муниција 7.35мм мање прецизна од њихове домаће и због тога су често знали да користе и заробљене совјетске пушке Мосин Наган. До почетка Настављеног рата финска војска је пушке Каркано предала морнарици укључујући старије моделе артиљерије и друге опреме.

Италија је 80.000 пушака Каркано продала и Јапану и то под именом „Type 1”. Ове пушке су имале јапанске кундаке и користиле су муницију 6.5x50mm Arisaka.[5][6][7] До 1941. Италијанска војска уводи дугачку пушку, нешто краћу од првобитне М1891,а која је била позната као M91/41. Снајперске верзије никад нису званично постојале већ су снајперисти користили импровизације. Немачка војска је заробила велику количину пушака Каркано након капитулације Италије и касније су их користили припадници Фолксштурма.[8]

Након Другог светског рата италијанска армија је пушке Каркано прво заменила пушкама Ли-Енфилд, а касније и М1 Гаранд док је италијанска полиција и даље користила Каркано све до 1981. Финска је продала 74.000 пушака Каркано на цивилно тржиште.

Пушке Каркано су се такође користиле током Грчког грађанског рата где су неке биле преправљене у муницију 6.5x54mm. Током рата у Либији (2011) припадници терористичких формација су користили пушке Каркано као снајперске у борбама против Либијске војске.

Краљевина Југославија је поседовала 11.000 пушака Каркано М1891 које су заплењене у магацинима бивше аустроугарске војске. Почетком 1920-их је предложено да Југославија преда Италији свих 11.000 ових пушака док би Италија заузврат предала 11.000 немачких Маузера које је заробила током Првог светског рата међутим предлог је одбијен и ове пушке су остале у југословенском поседу све до Другог светског рата. Током рата је била коришћена од стране четника пре свега у Херцеговини, Далмацији и Црној Гори. Након капитулације Италије 1943. велики број италијанских пушака долази у руке партизана. Те пушке су у српском народу називане „талијанке”, али никада нису биле толико цењене као Маузери.

М91/38 којом је Освалд убио Кенедија

Корисници[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Walter, John. Rifles of the World. Krause Publications. стр. 273. ISBN 978-0-89689-241-5. 
  2. ^ Weeks, John, World War II Small Arms, New York: Galahad Books. стр. 47.: the 6.5mm's blunt bullet and relatively low velocity also gave poor long range performance in machine guns, compared to the cartridges used by most other nations.
  3. ^ Dunlap, Roy F., Ordnance Went Up Front, Samworth Press (1948). стр. 47-48: The 6.5mm Carcano had reportedly proved inadequate in stopping charges of native tribesmen for a number of years, prompting various stop-gap solutions such as brass-jacketed multiple projectile or frangible explosive bullets, apparently for use against tribesmen in colonial conflicts.
  4. ^ The Finnish Army 1918–1945: Rifles, Part 6 Three Mausers and One Terni Jaeger Platoon Website
  5. ^ „Private Museum”. World of Beretta. Fabbrica d'Armi Pietro Beretta S.p.A. Приступљено 9. 9. 2015. »A variation of this Model 91, denominated Arisaka, was produced in Italy (80,000; of which 40,000 were produced by Beretta) for Japan.« 
  6. ^ Hudson, Mike. „6.5x50mm Arisaka Sporting Rifle”. chuckhawks.com. Приступљено 9. 9. 2015. 
  7. ^ Markham, George (1977). Le armi della fanteria giapponese nella seconda guerra mondiale (на језику: Italian). Castel Bolognese: Ermanno Albertelli. ASIN B002SEB6XG. Приступљено 10. 9. 2015. 
  8. ^ W. Darrin Weaver (2005). Desperate Measures: The Last-Ditch Weapons of the Nazi Volkssturm. Collector Grade Publications. стр. 61. ISBN 978-0-88935-372-5. 
  9. ^ „Italian Carcano Rifles Captured by Austro-Hungary”. hungariae.com. Manowar. 28. 12. 2010. Приступљено 21. 2. 2015. 
  10. ^ Miller, David. Fighting Men of World War II, Volume I: Axis Forces--Uniforms, Equipment, and Weapons (Fighting Men of World War II). Stackpole Books. стр. 369. ISBN 978-0-8117-0277-5. 
  11. ^ Liberatore, Gaetano. „The Japanese Type I rifle - a Carcano in Far Eastern costume”. Carcano Homepage. Приступљено 9. 9. 2015. 
  12. ^ Bogdanоvić, Branko (1990). Puške: dva veka pušaka na teritoriji Jugloslavije. SPORTINVEST, Belgrade. стр. 110—123. ISBN 978-86-7597-001-9. 
  13. ^ Smith, David (12. 7. 2011). „Libyan rebels make gains against Gaddafi forces in western mountains”. The Guardian. Приступљено 26. 8. 2011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]