Набијање на колац

С Википедије, слободне енциклопедије
Вертикално набијање (слика Јустуса Липсија)

Набијање на колац као метод мучења и погубљења је продор човека кроз предмет као што су колац, мотка, копље или удица, често потпуном или делимичном перфорацијом торзоа. Посебно се користио као одговор на „злочине против државе” и у бројним културама се сматрао као врло оштар облик смртне казне и забележен у миту и уметности. Набијање на колац се такође користило у време рата за сузбијање побуна, кажњавање издајника или сарадника и кажњавање кршења војне дисциплине.

Овај свиреп метод мучења се користио за време турске владавине у Србији.[1] Набијање на колац је описано у роману Иве АндрићаНа Дрини ћуприја”. Набијање на колац је приказано и у филму „Бановић Страхиња”. Џелат који је кажњеника набијао на колац је био плаћен да кажњеник што дуже живи.

Извори[уреди | уреди извор]