Навлака

Уколико сте тражили протетску надокнаду, погледајте чланак Круница (стоматологија).

Навлака у Ћиљен шан, Кина. Старија (лево, плава и црвена) навлака преко млађе (десно, смеђа).

Гленкул навлака у Ејрд да Лоху, Асинт у Шкотској. Неправилна сива маса стене формирана је од архејских или палеопротерозојских Луисијанских комлекса који су провучени по добро обложеном камбријском кварциту, дуж врха од млађе јединице.

Навлаке представљају реверсне раседе, са благим, скоро хоризонталним падом раседне површи, и амплитудом кретања стена од више километара.

За навлачења од неколико десетина, па до више од стотину километара, користи се назив шаријаж.

Геометрија и номенклатура навлака

Мала навлака на литицама у Лилсток беј, Сомерсет, Енглеска; померање од око два метра

Дијаграм еволуције прегиба раседа или 'антиклинале рампе' изнад потисне рампе, рампа повезује деколементе на врху зеленог и жутог слоја

Дијаграм еволуције набора ширења раседа

Развој потисног дуплекса прогресивним раседом подножја рампе

Антиформална наслага потискивања је доказана бушењем, подножје Брукс ланца, Аљаска

Расед

Ова навлака је тип раседа који је потонуо са 45 степени или мање.

Ако је угао равни раседа нижи (често мањи од 15 степени од хоризонтале) а померање прекривајућег блока је велико (често у распону километара), расед се назива расед превртања. Ерозија може да уклони део горњег блока, стварајући фенстер (или прозор) - када је доњи блок изложен само на релативно малом простору. Када ерозија уклани већину горњег блока, остављајући остатке налик на острва на доњем блоку, остаци се називају клипен.

Слепи потисни раседи

Главни чланак: Слепопотисни земљотреси

Ако се раван раседа заврши пре него што стигне до површине Земље, то се назива слепим поривним раседом. Због недостатка површинских доказа, раседе слепог потиска је тешко открити док се не раскину. Деструктивни земљотрес у Нортриџу 1994. године, Лос Анђелес, Калифорнија, изазван је раније неоткривеним слепим поривним раседом.

Због њиховог малог пада, потиске је такође тешко проценити у мапирању, где су литолошка померања генерално суптилна и стратиграфско понављање је тешко детектовати, посебно у областима пенеплена.

Раседно савијени набори

Потисни раседи, посебно они који су укључени у стил деформације танке коже, имају такозвану равно-рампну геометрију. Потисци се углавном шире дуж зона слабости унутар седиментне секвенце, као што су [mudstone[|муљовити]] или слојеви халита, ови делови потиска се називају деколементи. Ако се ефикасност деколемента смањи, потисак ће тежити да пресече деоницу на виши стратиграфски ниво док не достигне други ефективни деколемент где може да настави као паралелно раван слој. Део потиска који повезује две равни познат је као рампа и обично се формира под углом од око 15°–30° у односу на подлогу. Континуирано померање при потиску преко рампе производи карактеристичну геометрију набора познату као антиклинала рампе или, уопштеније, као раседно-прегибни набор.

Набори ширења раседа

Набори ширења раседа се формирају на врху раседа где је пропагација дуж деколемента престала, али се померање при потиску иза врха раседа наставља. Континуирано померање се прилагођава формирању асиметричног пара набора антиклинала-синклинала. Како се померање наставља, врх потиска почиње да се шири дуж осе синклинале. Такве структуре су такође познате као набори линијуе врха. Евентуално врх потиска који се шири може да достигне још један ефективни деколентни слој и да створи композитну структуру набора са карактеристикама раседног набора и раседно-пропагирајућег набора.

Потисни дуплекс

Дуплекси се јављају тамо где постоје два нивоа деколемента близу један другом унутар седиментног низа, као што су врх и основа релативно јаког слоја пешчара који је ограничен са два релативно слаба слоја муљака. Када се потисак који се шири дуж доњег одвајања, познат као потисак пода, пресече до горњег одвајања, познатог као кровни потисак, он формира стрму раван унутар јачег слоја. Са континуираним померањем на потиску, развијају се већа напрезања у подножју равни због кривине на раседу. Ово може проузроковати поновну пропагацију дуж потиска пода све док се поново не пресече како би се спојио са кровним потиском. Даље померање се затим одвија преко новонастале рампе. Овај процес се може поновити много пута, формирајући серију потисака ограничених раседом познатих као имбрикати или коњи, сваки са геометријом прегиба раседа са малим помаком. Коначни резултат је обично дуплекс у облику пастиле.

Већина дуплекса има само мале помаке на граничним раседима између коња и они се спуштају од предњег дела. Повремено је померање на појединачним коњима веће, тако да сваки коњ лежи мање или више вертикално изнад другог, ово је познато као антиформални стек или имбрикатни стек. Ако су индивидуални помаци још већи, онда коњи имају предњу падину.

Дуплексирање је веома ефикасан механизам прилагођавања скраћивању коре задебљањем пресека, а не савијањем и деформацијом.

Тектонско окружење

Главни чланак: Тектоника потиска

Пример танкокорне деформације (потискивање) у Монтани. Приметно је да се бели Мадисонски кречњак понавља, са једним примером у првом плану и другим на вишем нивоу у горњем десном углу и врху слике.

Велики раседи се јављају у областима које су претрпеле велике компресијске силе. Ови услови постоје у орогеним појасевима који су резултат два континентална тектонска судара или акреције зоне субдукције. Резултирајуће силе компресије стварају планинске ланце. Хималаји, Алпи и Апалачи су истакнути примери компресионих орогенија са бројним раседима.

Поривни раседи се јављају у рубном басену који се јавља маргинално у односу на орогене појасеве. Овде компресија не доводи до запажене планинске изградње, која се углавном прилагођава преклапањем и слагањем потиска. Уместо тога, раседи генерално изазивају задебљање стратиграфског пресека. Када се пориви развију у орогенима формираним у претходно рифтованим маргинама, инверзија закопаних палеорафтова може да изазове нуклеацију рампи потиска.

Потисци рубно басена такође обично имају геометрију равних рампи, са потисима који се шире унутар јединица под веома малим углом „равни“ (на 1–5 степени), а затим се крећу навише у стрмијим рампама (на 5–20 степени) где они померају стратиграфске јединице. Потисци су такође откривени у кратонским окружењима, где је деформација „далеког руба“ напредовала у интраконтинентална подручја.

Потисци и дуплекси се такође налазе у акреционим клиновима на ивици океанског рова у зонама субдукције, где се океански седименти састружу са потопљене плоче и акумулирају. Овде, акрециони клин мора да се згусне до 200% и то се постиже слагањем потисних раседа у меланжу поремећене стене, често са хаотичним савијањем. Овде се обично не посматрају равне геометрије рампе, јер је сила компресије под стрмим углом у односу на седиментни слој.

Издвајање потисног раседа

Историја

Поривни раседи нису били препознати све до рада Арнолда Ешера фон дер Линта, Алберта Хајма и Марсела Александра Бертранда у Алпима који су радили на Гларусовој навлаци; Чарлса Лапворта, Бена Пича и Џона Хорна који су радили на деловима Шкотске Мојн навлаке; Алфреда Елис Тернебома у скандинавским Каледонидама и Р. Г. Маконела у Канадским стеновитим планинама. До спознаје да се старији слојеви, раседом, могу наћи изнад млађих слојева, геолози у свим овим областима дошли су мање-више независно током 1880-их. Гејки је 1884. сковао појам потисне равни да опише овај посебан скуп раседа. Он је написао:

Системом обрнутих раседа, група слојева је направљена да покрије велику ширину тла и заправо прекрива више чланове исте серије. Међутим, најнеобичније дислокације су оне којима смо ради разликовања дали име потисне равни. То су стриктно реверзни раседи, али са толико ниским нагибом да су стене на њиховој избаченој страни, такорећи, гурнуте хоризонтално напред.

Литература

• „Earthquake Glossary - blind thrust fault”. USGS. 2012-07-24. Архивирано из оригинала 2016-01-15. г. Приступљено 2016-02-01. 
• Pratt, Thomas L.; Shaw, John H.; Dolan, James F.; Christofferson, Shari A.; Williams, Robert A.; Odum, Jack K.; Plesch, Andreas (2002). „Shallow seismic imaging of folds above the Puente Hills blind-thrust fault, Los Angeles, California” (PDF). Geophysical Research Letters. 29 (9): 18—1. Bibcode:2002GeoRL..29.1304P. ISSN 0094-8276. doi:10.1029/2001GL014313 . Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2005. г. Приступљено 2016-02-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shaw, John H.; Suppe, John (1996). „Earthquake hazards of active blind-thrust faults under the central Los Angeles basin, California”. Journal of Geophysical Research. 101 (B4): 8623. Bibcode:1996JGR...101.8623S. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/95JB03453. 
• Shaw, John H. (1999-03-05). „An Elusive Blind-Thrust Fault Beneath Metropolitan Los Angeles”. Science. 283 (5407): 1516—1518. Bibcode:1999Sci...283.1516S. PMID 10066170. S2CID 21556124. doi:10.1126/science.283.5407.1516. 
• Perlman, D. (2001-08-23). „L.A. moves with water table / Changing water table moves L.A. / City rises and falls with annual pumping from ground storage”. SFGate. Архивирано из оригинала 4. 2. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shiner, P (2004). „Thin-skinned versus thick-skinned structural models for Apulian carbonate reservoirs: constraints from the Val d'Agri Fields, S Apennines, Italy”. Marine and Petroleum Geology. 21 (7): 805. doi:10.1016/j.marpetgeo.2003.11.020. 
• Hatcher, R. D. (2007). „Confirmation of Thin-skinned Thrust Faulting in Foreland Fold-Thrust Belts and Its Impact on Hydrocarbon Exploration: Bally, Gordy, and Stewart” (PDF). Bulletin of Canadian Petroleum Geology, 1966(First in the AAPG History of Petroleum Geology Series on Papers Having a Major Impact on Petroleum Geology: A contribution of the AAPG History of Petroleum Geology Committee). 
• Butler, R. W. H., S. Mazzoli, S. Corrado, M. De Donatis, D. Di Bucci, R. Gambini, G. Naso, C. Nicolai, D. Scrocca, P. Shiner, and V. Zucconi (2004). K. R. McClay, ур. „Applying thick-skinned tectonic models to the Apennine thrust belt of Italy—Limitations and implications” (PDF). Thrust tectonics and hydrocarbon systems: AAPG Memoir 82. стр. 647—67. CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
• Timothy Briggs Byrne; Char-Shine Liu (2002). Geology and Geophysics of an Arc-continent Collision, Taiwan. Special Paper 358. Geological Society of America. ISBN 978-0-8137-2358-7. 

Спољашње везе

• Appalachian folding, thrusting and duplexing Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2010)
• Rob Butler's webpage on thrusts
• Contraction: Chapter 16; A complementary resource to Chapter 16 of the textbook "Strukturgeologi" by Haakon Fossen & Roy Gabrielsen Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011)