Нагината

Самурај са нагинатом

Нагината (なぎなた, 長刀 or 薙刀), је оружје на мотки које су користили јапански ратници самураји. Састоји се од дрвеног или металног штапа на чијем врху је закривљена оштрица, нагината је слична европском оружју званом глејв. Вештина руковања нагинатом се назива нагината-џицу (naginata-jutsu).

Нагината, као и многа друга оружја, може бити прављена у различитим величинама како би кориснику највише одговарала. Генерално нагината је била дугачка до 1,5 до 2,5 м, од чега је оштрица дужине од 30 до 60 цм, а оштрица је углавном била искривљена. Оружје је имало просечну тежину од 650 грама. Као и јапански мачеви нагината је имала изузетно квалитетну оштрицу, чак су неке нагинате биле рециклиране од чувених катана. Нагината је такође на супротном крају од оштрице имала метално ојачање (углавном у виду копља), што је нагинату чинило ефективним оружјем са које год стране се окрене.

Нагинате су првобитно користили самураји феудалног Јапана, као и ашигару (пешадијци) и сохеи (ратници монаси). Нагината је култно оружје она-муше, врсте ратнице која је припадала јапанском племству. Уобичајена заблуда је да је Нагината врста мача, а не оружје са копљем.

Нагината је модерна верзија кинеског оружја хоко јарија из 1. века, а интензивно је почела да се користи као цењено оружје у касном Хејан периоду због могућности да одржи оптималну удаљеност од непријатеља у блиској борби и била је врло ефикасно оружје.

Током векова, ово оружје је постало не само ратно оруђе већ и симбол дисциплине и вештине, дубоко укорењено у јапанским борилачким традицијама. Данас остаје култно оружје, слављено у модерним борилачким вештинама због свог историјског значаја и културног наслеђа.

Види још

• Списак оружја у средњем веку
• Јапанске борилачке вјештине
• Самурај