Награда Исидора Секулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Isidora Sekulić 1996 Yugoslavia stamp.jpg

Награда „Исидора Секулић“ је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац. Награда се састоји од плакете, повеље и новчаног износа.

Исидора Секулић је живела и стварала на територији ове општине тако да је то непосредни повод за име ове награде. Награда „Исидора Секулић“ додељује се од 1968. године и има велики значај у српској књижевности. До сада је проглашено укупно 68 добитника, укључујући и десет жена.[1]

Лауреату за 2017. годину припала је новчана награда од 120.000 динара, а лауреату за 2015. годину је то био износ од 300.000 динара, док је лауреату за 2008. уручено три хиљаде евра у динарској противвредности.[2][3][4]

Добитници[уреди]

Милан Орлић — фотографија са уручења награде Исидора Секулић (1995)

Награда се додељује 8. јуна сваке године за најбољу књигу објављену претходне године.

Година Аутор Дело Референца
1967. Живојин Павловић „Две вечери у јесен” [5]
1967. Љубомир Симовић „Шлемови” [6]
1967. Светлана Велмар Јанковић „Савременици” [7]
1968. Видосав Стевановић [8]
1968. Јован Христић „Облици модерне књижевности”
1969. Мирослав Јосић Вишњић „Лепа Јелена“ [9]
1969. Вито Марковић „Пакао”
1969. Богдан А. Поповић „Есеји и критике”
1970. Бранислав Петровић „О проклета да си улицо Риге од Фере“
1970. Божидар Милидраговић „Уметник Золт“
1970. Срба Игњатовић „Саломина чинија“
1971. Светозар Влајковић „Неко друго лето“ [10]
1971. Радомир Андрић „Шумска црква“
1971. Александар Петров „Поезија Црњанског и српско песништво“
1972. Миладин Ћулафић „Нешто“
1972. Марко Недић „Магија поетске прозе. Студија о Растку Петровићу“
1973. Митко Маџунков „Убиј говорљивог пса“
1973. Миодраг Станисављевић „Књига сенки“
1973. Милорад Блечић „Како се рађала југословенска револуционарна поезија“
1974. Ђуро Дамјановић „Магла у рукама“
1974. Ибрахим Хаџић „Оформити јединствено животињу“
1974. Чедомир Мирковић „Есеји и критике“
1975. Миленко Вучетић „Гласови“
1975. Мирко Магарашевић „Сенке бесмртности“
1975. Милан Комненић „Ерос и знак“
1976. Мирјана Павловић „Заједнички именитељ“ [11]
1976. Драгомир Брајковић „Крвава свадба у Брзави“
1976. Тања Крагујевић „Митско у Настасијевићевом делу“ [12]
1977. није додељена
1978. није додељена
1979. Милован Данојлић „Змијин свлак“
1980. Радослав Братић „Сумња у биографију“
1981. Никола Милошевић одбио да прими [13]
1981. Слободан Ракитић „Жудња за југом“
1982. Лазар Трифуновић „Од импресионизма до енформела“
1983. Слободан Зубановић „Домаћи дух“ [14]
1984. Рајко Петров Ного „Зимомора“
1985. Данко Поповић Књига о Милутину
1986. Хатиџа Диздаревић Крњевић „Лирски источници: из историје и поетике лирске народне поезије“
1987. Љубиша Јеремић „Трагички видови старијег српског романа: од Јакова Игњатовића до Светолика Ранковића“
1988. Јован Радуловић „Даље од олтара“
1989. Душан Иванић „Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности“
1990. Новица Петковић „Огледи из српске поетике“
1991. Мирослав Максимовић „55 сонета о животним радостима и тешкоћама“
1992. Петар Пијановић „Проза Данила Киша“ [15]
1993. Доброслав Смиљанић „Вилин камен“
1994. Ђорђе Трифуновић
1995. Милан Орлић „Из поларне ноћи“ [16]
1996. Срба Митровић „Снимци за панораму“
1997. Ратко Адамовић „Бесмрти Калеб“ [17]
1998. Марица Јосимчевић „Пут коже“
1999. Зоран Богнар „Нови човек“
2000. Мирјана Новаковић „Страх и његов слуга“ [18]
2001. Милован Станковић „Све о породици Фулер“ [19]
2002. Борис Миљковић „Чај на Замелеку“
2003. Владета Јеротић „Путовања, записи, сећања“
2004. Ивана Хаџи-Поповић „Замка“
2005. Ратомир Дамјановић „Џонијев соло“ [20]
2006. Зоран Живковић „Мост“
2007. Мирјана Бјелогрлић-Николов „Приче за досадно поподне“
2008. Владислав Бајац „Хамам Балканија“
2009. Ђорђе Милосављевић „Ђаво и мала госпођа“
2010. Владан Матијевић „Врло мало светлости“ [21]
2011. Слободан Владушић „Црњански, мегалополис“ [22]
2012. Жанета Ђукић Перишић „Писац и прича – Стваралачка биографија Иве Андрића“
2013. Соња Веселиновић „Кросфејд“
2014. Давид Албахари „Животињско царство“ [23]
2015. Светислав Басара „Анђео атентата“ [24]
2016. Лабуд Драгић „Кукавичја пилад“ [25]
2017. Угљеша Шајтинац „Жена из Хуареза“ [26][27]


Референце[уреди]

  1. ^ Награда „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу
  2. ^ Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)
  3. ^ Basari uručena nagrada "Isidora Sekulić"(„Blic“, 16. јун 2018)
  4. ^ Бајцу награда "Исидора Секулић" за роман "Хамам Балканија"(„РТВ“ 18. јун 2009)
  5. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  6. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  7. ^ Ко је ко у Србији: лексикон, Библиофон,Београд 1991.
  8. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  9. ^ Добро скројено одело за једног јунака („Политика”, 13. Октобар 2007)
  10. ^ Романи Светозара Влајковића, Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ Мирјана Павловић - живот и дело, Приступљено 13. 4. 2013.
  12. ^ „Награда "Исидора Секулић". Званичан веб сајт Тање Крагујевић. Приступљено 4. 2. 2018. 
  13. ^ Времеплов - догодило се на данашњи дан, 24. јануар, Приступљено 13. 4. 2013.
  14. ^ Слободан Зубановић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  15. ^ Петар Пијановић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ [1], Приступљено 15. 10. 2017. године.
  17. ^ Ратко Адамовић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  18. ^ Мирјани Новаковић уручена награда „Исидора Секулић“ („Глас јавности“, 28. јун 2001), Приступљено 13. 4. 2013.
  19. ^ Милован Станковић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  20. ^ Вест на www.beograd.rs, Приступљено 13. 4. 2013.
  21. ^ Владану Матијевићу „Исидора Секулић“ („Политика“, 26. мај 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
  22. ^ Исидора Секулић“ Слободану Владушићу”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. 
  23. ^ Давиду Албахарију награда „Исидора Секулић“ („Блиц“, 19. мај 2015)
  24. ^ Басари награда „Исидора Секулић” („Блиц”, 2. јун 2016)
  25. ^ „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу („Политика”, 12. јун 2017)
  26. ^ Угљеша Шајтинац добитник награде "Исидора Секулић" („РТС”, 7. јун 2018)
  27. ^ Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)