Награда Лазар Вучковић

С Википедије, слободне енциклопедије

Награда Лазар Вучковић додељује се за најбољу поезију објављену у часопису Стремљења током једне календарске године и уручује на књижевним сусретима Лазар Вучковић током септембра или октобра.

Историјат[уреди | уреди извор]

Установила ју је 1970. године Редакција листа Јединство у Приштини у време када је часопис Стремљења излазио у шест свезака годишње (1970—1985). Потом, када је часопис почео да излази у дванаест свезака, од 1985. године, паралелно се додељивала и награда за приповетку. С изгоном редакције Јединства из Приштине 1999. године и протеривањем Срба с Косова и Метохије, додељује се само награда за поезију[1].

Награду додељује Новинско-издавачка установа Панорама – Јединство. Одлуку о добитнику доноси петочлани жири. Награда се уручује у Дому културе у Грачаници у оквиру књижевне манифестације Сусрети Лазар Вучковић.

Добитник за 2009. годину је песник Слободан Ракитић за стихове објављене у часопису током исте године. Добитник за 2016. годину је академик Матија Бећковић. Добитник награде 2021. је Братислав Р. Милановић за поему „Једна глава” објављену у часопису Стремљења.[2]

Добитници[уреди | уреди извор]

Од 1970. до 1980.[уреди | уреди извор]

  • 1970Радослав Златановић, за песму Облак овај, учени чергар над мојом главом, и Ратко Делетић, за песму Ноћ скупља вијека[3].
  • 1971Петар Сарић, за песму Мир Богородице Љевишке, и Љуба Поповић, за више песама.
  • 1972Даринка Јеврић за песму "Дечанска звона или светковина срца" и Милорад Петровић за песму "Луда звона".
  • 1973 — Бранислава Томић, за више песама.
  • 1974Раде М. Николић и Мираш Мартиновић.
  • 1975 — Светислав Влаховић, за три песме.
  • 1976Србољуб Тасић, за песму Остављени виноград, и Бећир Муслију, за песму Река што мирише на ружу.
  • 1977 — Милутин Србљак, за песму Пећином, и Муса Рамадани, за песму Љубав.
  • 1978Благоје Савић, за песму Дрвеће у мојој соби, и Али Подримји, за песму Простор.
  • 1979 — Стоиљко Станишић, за песму Дрвеће у мојој соби; Неџат Халими, за песму Шаљеш ме у дрвену шуму; Бајрам-Ибрахим Роговали, за песму Мост љубави.
  • 1980 — Алија Џоговић, за песму Вратити се тихо са Алеута.

Од 1981. до 1990.[уреди | уреди извор]

Од 1991. до 2000.[уреди | уреди извор]

Од 2001. до 2010.[уреди | уреди извор]

Од 2011. до 2020.[уреди | уреди извор]

Од 2021. до 2030.[уреди | уреди извор]

Добитници награде за прозу[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радосав Стојановић: Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020, Алма, Београд, 2023.
  2. ^ ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТИ „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ”: Манифестација која чува српку реч тамо где је најугроженија („Вечерње новости”, 15. октобар 2021)
  3. ^ Радосав Стојановић: Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020
  4. ^ Зечевић, Д. (12. 10. 2016). „Бећковићу уручена награда Лазар Вучковић у Грачаници”. Новости. Приступљено 20. 12. 2022. 
  5. ^ „Ljubivoju Ršumoviću nagrada Lazar Vučković”. Радио Ким. 3. 10. 2017. Архивирано из оригинала 20. 12. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022. 
  6. ^ „Gračanica: Rajko Petrov Nogo dobitnik nagrade “Lazar Vučković. Радио Митровица Север. 11. 10. 2018. Приступљено 20. 12. 2022. 
  7. ^ „Pesnička nagrada “Lazar Vučković” Milovanu Vitezoviću”. Радио Митровица Север. 4. 10. 2019. Приступљено 20. 12. 2022. 
  8. ^ „Novica Đurić dobitnik nagrade "Lazar Vučković". РТВ. 22. 10. 2020. Приступљено 20. 12. 2022. 
  9. ^ „Počeli Pesnički susreti ’’Lazar Vučković’. Радио Ким. 14. 10. 2021. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступљено 20. 12. 2022. 
  10. ^ „Награда Лазар Вучковић припала Видаку Масларићу”. Радио-телевизија Грачаница. 29. 9. 2022. Архивирано из оригинала 20. 12. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022.