Награда Меша Селимовић
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Награду „Меша Селимовић“, за најбољи роман, додељују новине "Вечерње новости" и Удружење издавача и књижара Србије. Награда "Меша Селимовић" се додељује од 1988. Награда се састоји од рељефа са ликом Меше Селимовића, рад академског уметника Мирослава Д. Савића, повеље и новчане награде од 200.000 динара
Награде су додељене следећим ауторима:
- 1988: Дубравка Угрешић ("Форсирање романа ријеке") и Милорад Павић ("Предео сликан чајем")
- 1989: Слободан Селенић - "Timor mortis"
- 1990: Светлана Велмар-Јанковић - „Лагум“
- 1991: Радослав Братић - „Страх од звона“
- 1992: Иван В. Лалић - „Писмо“
- 1993: Радослав Петковић - „Судбина и коментари“
- 1994: Драган Јовановић Данилов - „Живи пергамент“
- 1995: Антоније Исаковић - „Господар и слуге“
- 1996: Добрица Ћосић - „Време власти“
- 1997: Горан Петровић - „Опсада цркве Светога Спаса“
- 1998: Добрило Ненадић - „Деспот и жртва“
- 1999: Милосав Тешић - „Седмица“
- 2000: Радован Бели Марковић - „Лиминација у ћелијама“
- 2001: Данило Николић - „Јесења свила“
- 2002: Рајко Петров Ного - „Недремано око“
- 2003: Војислав Карановић - „Светлост у налету“
- 2004: Стеван Раичковић - „Фасцикла 1999/2000"
- 2005: Миро Вуксановић за роман „Семољ земља“.[1]
- 2006: Новица Тадић за поетску збирку „Незнан“.[2]
- 2007: Драган Великић за роман „Руски прозор“ [3]
- 2008: Петар Сарић[4] за роман „Сара“ и Владимир Кецмановић за роман „Топ је био врео“[5]
- 2009: Живорад Недељковић за збирку песама „Овај свет“ [6]
- 2010: Владан Матијевић за роман „Врло мало светлости“[7]
- 2011: Дејан Алексић за песничку књигу „Једино ветар“[8]
- 2012: Александар Гаталица за роман „Велики рат“[9]
- 2013: Иван Негришорац за поетску збирку „Камена чтенија“ и Слободан Владушић за роман „Ми, избрисани“[10]
- 2014: Енес Халиловић за песничку збирку „Зидови“[11]
- 2015: Милисав Савић за роман „La Sans Pareille“[12]
- 2016: Владислав Бајац за књигу „Хроника сумње” и Мирко Демић за књигу „Ћутања из Горе”[13]
- 2017: Дејан Илић за поетску збирку „Долина Плистос”[14]
- 2018: Алек Вукадиновић за збирку „У ватри се бог одмара” и Мило Ломпар за књигу „Црњански - биографија једног осећања”[15]
- 2019: Владимир Пиштало за књигу есеја ”Значење џокера”[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ У избору је учествовало 47 књижевних критичара који су предложили чак 85 наслова.
- ^ У гласању је учествовало 45 књижевних критичара који су предложили 89 наслова. Победник је добио највише - 16 гласова. Награду је уручио Манојло Вукотић, генерални директор и главни уредник Вечерњих новости. Награда је уручена 7. марта 2007.
- ^ Blic Online | I Meša i ja pišemo o ljudskoj samoći[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Dnevni list Danas | Knjiga Danas | Sarićev strah od svetlosti, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Proglašeni dobitnici nagrade Meša Selimović - Mondo Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Недељковићу награда „Меша Селимовић” : Култура : ПОЛИТИКА, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Nagrada „Meša Selimović“ Vladanu Matijeviću | Kultura | Novosti.rs, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Дејан Алексић добитник награде „Меша Селимовић“ („Политика“, 13. фебруар 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Александру Гаталици уручена награда „Меша Селимовић“ („Вечерње новости“, 5. март 2013)
- ^ Награду „Меша Селимовић“ деле Негришорац и Владушић („Вечерње новости“, 18. фебруар 2014)
- ^ Песничка збирка „Зидови“ Енеса Халиловића добила „Мешу“ („Вечерње новости“, 18. фебруар 2015)
- ^ Милисав Савић добитник награде Меша Селимовић („Вечерње новости“, 17. фебруар 2016)
- ^ Награду „Меша Селимовић” поделили Бајац и Демић („Политика”, 20. фебруар 2017)
- ^ Дејану Илићу награда „Меша Селимовић” („Политика”, 22. фебруар 2018)
- ^ „Меша Селимовић” Ломпару и Вукадиновићу („Вечерње новости”, 22. фебруар 2019)
- ^ „Награда „Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22.