Награда Милан Богдановић

Награда „Милан Богдановић“ је награда која се додељује за најбољу књижевну критику.

Награду је установљена 1968. године и почела да се додељује 1969. године. Додељује је Књижевно-просветна заједница Србије. Награда се односи на најбољу књижевну критику књиге која је објављена у листовима, на радију и телевизији у Републици Србији.

Награђени

• 1977. Драган Орловић,
• 1996. Драгољуб Стојадиновић,
• 2004. Слободан Владушић
• 38. добитник за 2006. је Драган Хамовић (1970) за текст „Отето из пера или: воља за говор“. Ова критика је о књизи Стевана Раичковића „Фасцикла 1999/2000 (СКЗ, Београд 2004) и објављена је у „Књижевном листу“ фебруара 2005.
• 44. добитник за 2012. је Добривоје Станојевић за текст „Језик тишине“, објављен у „Књижевном листу“ бр. 100 (март-април-мај 2011) о књизи Николе Вујчића „Докле поглед допире“.
• добитник за 2017. је Адријана Марчетић за текст „Златно доба српске културе” штампан у „Београдском књижевном часопису”, критички осврт на књигу Леона Којена „У тражењу новог: Индивидуализам и либерални дух у српској култури” (1894–1914) и поговор уз „Песме” Милана Ракића.
• добитник за 2019. је Анђелка Цвијић за критички текст о роману Милисава Савића „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”
• добитник за 2020. је Селимир Радуловић за текст „Српски национални и културолошки приручник” писан поводом књиге „Истрага предака” Ивана Негришорца