Награда „Сретен Марић”

Награда „Сретен Марић” додељује се за најбољи есеј, односно књигу есеја из књижевности, уметности и филозофије.

Историјат[уреди | уреди извор]

Награду су 2005. године установили Библиотека Матице српске и Скупштина општине Косјерић у знак сећања на Сретена Марића, књижевног ствараоца рођеног у Косјерићу. Награда се додељује сваке друге године, наизменично у Новом Саду и Косјерићу. Награда се састоји од Повеље и новчаног износа.^[1] Жири ради у саставу: Катарина Марић Леобарди, Радован Поповић и Гојко Тешић.

2005 — Борислав Радовић, за књигу Читајући Вергилија.^[1]
2007 — Славко Гордић, за књигу Размена дарова.^[1]
2009 — Јовица Аћин, за књигу Голи приповедач.^[1]
2011 — Коља Мићевић, за књигу Осам Влашића француског симболизма.^[2]
2013 — Сава Дамјанов, за петокњижје Српска књижевност искоса.^[2]
2015 — Тихомир Брајовић, за књигу Нарцисов парадокс.^[2]
2017 — Мирко Зуровац, за књигу Идеја естетике.^[3]
2017 — Драган Проле, за књигу Појаве одсутног. Прилози савременој естетици.^[3]
2019 — Слободан Грубачић, за књигу Мапа текста.^[4]
2021 — Јеша Денегри, за књигу Једна могућа историја уметности 20. века.^[5]
2023 — Михајло Пантић, за књигу Александријски синдром 5.^[6]

^ ^а ^б ^в ^г Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata: srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 184. ISBN 978-86-912077-3-1.
^ ^а ^б ^в Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 231. ISBN 978-86-911565-1-0.
^ ^а ^б С., М. (15. 9. 2017). „Зуровцу и Пролеу уручене награде Сретен Марић”. Дневник. Приступљено 18. 4. 2022.
^ „Награда Сретен Марић академику Слободану Грубачићу”. РТВ. 27. 5. 2019. Приступљено 18. 4. 2022.
^ Н., Г. (10. 12. 2021). „Nagrada „Sreten Marić“ Ješi Denegriju”. Данас. Приступљено 18. 4. 2022.
^ Вулићевић, Марина. „Михајлу Пантићу Награда „Сретен Марић“”. Politika Online. Приступљено 11. 10. 2023.