Награда „Шинко Ервин“
Награда „Шинко Ервин” је војвођанска књижевна награда коју је 1970. установила Фондација „Ервин Шинко”.
Историја[уреди | уреди извор]
Награду је 1970, вољом удовице Ирме Ротбарт, жене писца и универзитетског професора Ервина Шинка, установила Фондација „Ервин Шинко”. Награда се сваке године додељује младим мађарским писцима који на почетку каријере стварају трајну вредност.[1] Награду додељује трочлани жири. Награда се додељивала сваке године 27. марта, на годишњицу смрти Ервина Шинка, али се од 1990-их додељује 21. октобра, на дан Катедре за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.[2]
Добитници[уреди | уреди извор]
Награду су добили следећи аутори:[3][4]
- 1970 — Јожеф Подолски
- 1971 — Марија Уташи
- 1972 — Антал Богнар
- 1973 — Магдолна Дањи
- 1974 — Пал Бендер
- 1975 — Ержебет Јухас
- 1976 — Беата Томка
- 1977 — Ото Фењвеши
- 1978 — Јанош Сивери
- 1979 — Ференц Мак
- 1980 — Атила Балаж
- 1981 — Бела Чорба
- 1982 — Золтан Шебек
- 1983 — Алпар Лошонц
- 1984 — Ференц Калапати
- 1985 — Јожеф Ј. Фекете
- 1986 — Иштван Нађ
- 1987 — Ференц Контра
- 1987 — Габор Тури
- 1988 — Иштван Апро
- 1989 — Иштван Беседеш
- 1989 — Петер Божик
- 1990 — Шандор Мајорош
- 1991 — Ева Толди
- 1992 — Тибор Пап
- 1993 — Шила Уташи
- 1994 — Калман Јодал
- 1995 — Агнеш Пишар
- 1996 — Габор Вираг
- 1997 — Ђерђ Хорват
- 1998 — Ђула Мирниш
- 1999 — уредништво омладинског листа Képes Ifjúság
- 2000 — Золтан Месарош
- 2001 — Јудит Рафаи
- 2002 — Золтан Дањи
- 2003 — Агота Бурањ
- 2003 — Едит Ковач Шмит
- 2003 — Хајналка Чаквари
- 2003 — Рожа Хушта
- 2004 — Ката Ђармати
- 2005 — Акош Дајсингер
- 2006 — Марко Чудић
- 2007 — Роланд Оршик
- 2008 — Кристијан Добиаш
- 2009 — Оршоља Бенчик
- 2010 — Агнеш Церна
- 2011 — Терек Ана
- 2012 — Миклош Бенедек
- 2013 — Ото Беке
- 2013 — Јанош Вилмош Шаму
- 2014 — Моника Чик
- 2015 — Тамаш Киш
- 2016 — Ошкар Рогинер
- 2017 — Жока Херњак
- 2018 — Дори Олах
- 2019 — Биро Тимеа
- 2020 — Саболч Деме, за збирку приповедака Fejbunker.[5]
- 2021 — Тамаш К. Олах, за збирку песама Kifulladás után.[5]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gerold László, Vajdasági magyar irodalmi lexikon: 1918–2014, Forum, Újvidék, 2016. (Ласло Геролд, Лексикон мађарске књижевности Југославије: 1918–2014, Форум, Нови Сад, 2016.)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Timea Biro dobitnica književne nagrade „Šinko Ervin"”. pannonrtv.com (на језику: мађарски). Приступљено 2022-09-03.
- ^ „Jugoszláviai Magyar Irodalmi Lexikon (1918–2000)” (PDF). Приступљено 2017-10-17.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 61—62. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 78. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ а б „Nagrade „Šinko“: Sabolč Deme za 2020., Tamaš K. Olah za 2021. godinu”. Vajdaság Ma. 6. 6. 2022. Приступљено 1. 1. 2023.