Нада Матић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
НАДА МАТИЋ
Nada Matić (narodni heroj).jpg
Нада Матић
Датум рођења 14. јануар 1924.
Место рођења Ужице
 Краљевина СХС
Датум смрти 22. мај 1944.(1944-05-22) (20 год.)
Место смрти околина Радочела
Србија Србија
Професија ђак
Чланица КПЈ од почетка 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 6. јула 1953.

Нада Матић (Ужице, 14. јануар 1924Радочело, 22. мај 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 14. јануара 1924. године у Ужицу. По завршетку основне школе, уписала се у Учитељску школу у Ужицу. Убрзо је у школи постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије.

Почетком 1941. године, примљена је за чланицу Комунистичке партије Југославије. Нешто касније, постала је секретарица Окружног комитета СКОЈ-а за ужички округ и на тој дужности остала до повлачења главних партизанских снага из Србије, у јесен 1941. године.

Након почетка оружаног устанка и формирања Ужичке републике 1941. године, ступила је у Ужички партизански одред и са главнином партизанских снага повукла се из Србије за време Прве непријатељске офанзиве.

Приликом формирања Друге пролетерске бригаде, 1. марта 1942. године, постала је борац ове бригаде, болничарка и скојевски руководилац чете, а касније и батаљона.

Крајем 1943. године, постала је заменик политичког комесара чете. Јула 1943. године, учествовала је у борбама у Босанској крајини, код Бањалуке, где се такође бринула и за рањенике.

Почетком априла 1944. године, бугарски војници су код Ибра зашли њеној бригади иза леђа. Њен батаљон је имао задатак да нападне бугарске снаге. Штаб батаљона оставио је Наду да ради у батаљонском превијалишту. Она је касније побегла у своју чету како би учествовала у нападу на бугарске јединице. У овом нападу, била је тешко рањена у оба кука у селу Маринковићима, испод планине Радочело. Пре тога је у прошлим биткама већ била рањена двапут.

Њени саборци су ју два месеца носили на носилима, након чега је преминула од задобијених рана, 22. маја 1944. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.

По њој данас носи име Основна школа у Ужицу.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ Почетна, Приступљено 5. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.