Нада Матић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Нада Матић (стонотенисерка).
нада матић
Nada Matić (narodni heroj).jpg
Нада Матић
Датум рођења14. јануар 1924.
Место рођењаБајина Башта
 Краљевина СХС
Датум смрти22. мај 1944.(1944-05-22) (20 год.)
Место смртиПоља, код Мојковца
Црна Гора НД Црна Гора
Професијаученица
Чланица КПЈ одпочетка 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од6. јула 1953.

Нада Матић (Бајина Башта, 14. јануар 1924Поља, код Мојковца, 22. мај 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. јануара 1924. године у Бајиној Башти.[a] По завршетку основне школе, уписала се у Учитељску школу у Ужицу. Убрзо је у школи постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Почетком 1941. године, примљена је за чланицу Комунистичке партије Југославије. Нешто касније, постала је секретарица Окружног комитета СКОЈ-а за ужички округ и на тој дужности остала до повлачења главних партизанских снага из Србије, у јесен 1941. године.

Након почетка оружаног устанка и формирања Ужичке републике 1941. године, ступила је у Ужички партизански одред и са главнином партизанских снага повукла се из Србије за време Прве непријатељске офанзиве.

Приликом формирања Друге пролетерске бригаде, 1. марта 1942. године, постала је борац ове бригаде, болничарка и скојевски руководилац чете, а касније и батаљона.

Крајем 1943. године, постала је заменик политичког комесара чете. Јула 1943. године, учествовала је у борбама у Босанској крајини, код Бањалуке, где се такође бринула и за рањенике.

Почетком априла 1944., бугарски војници су код Ибра зашли њеној бригади иза леђа. Њен батаљон је имао задатак да нападне бугарске снаге. Штаб батаљона оставио је Наду да ради у батаљонском превијалишту. Она је касније побегла у своју чету како би учествовала у нападу на бугарске јединице. У овом нападу, била је тешко рањена у оба кука у засеоку Маринковићи, села Бзовик, испод планине Радочело. Пре тога је у прошлим биткама већ била рањена двапут. Преминула од задобијених рана, 22. маја 1944. у партизанској болници у селу Поља, код Мојковца.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 6. јула 1953. проглашена је за народног хероја.[1]

По њој данас носи име Основна школа у Ужицу.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Одрасла је у Ужицу, због чега се оно у већини литературе наводи као њено родно место

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 519.
  2. ^ Почетна, Приступљено 5. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]