Надгробна плоча кнеза Васе Поповића

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Димитрија у Брезни

Надгробна плоча кнеза Васе Поповића, управника Пожешке нахије, блиског сарадника и човека од поверења кнеза Милоша Обреновића, налази се изнад места где су 1833. године његови посмртни остаци положени у темеље Цркве Светог Димитрија у Брезни.[1] Плоча се првобитно налазила у порти старе Саборне цркве у Београду, где је Кнез Васа Поповић уз почасти сахрањен 1832. године.[1]

Надгробна плоча[уреди | уреди извор]

Плоча од ружичастог мермера,[2] димензија 205х95 cm, узидана на спољни део јужног олтарског зида помоћу гвоздених носача.[1] Изнад епитафа је крст у рељефу, а испод мртвачка глава са укрштеним костима, симбол Голготе. Плоча по рубовима има једноставну класицистичку бордуру.[1]

Епитаф[уреди | уреди извор]

Складно уклесан текст гласи:

ВАСИЛИЈУ ПОПОВИЋУ НАХИЈЕ ПОЖЕШКЕ УПРАВИТЕЉУ
ДРАЖАJШЕМУ СВОМ РОДИТЕЉУ У БЕРШИЋИМА НАХИЈЕ
РУДНИЧКЕ РОЂЕНОМЕ, ПОЖИВШЕМУ 55 ГОДИНА,
17га ЈАНУАРА 1832. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ УМЕРШЕМУ,
ЗА ЗНАК СИНОВИ ЉУБОВИ И ВЕЧНОГА ВОСПОМИНАНИЈА
ПОСТАВИШЕ ОВАЈ СПОМЕНИК 1833. ГОД,
БЛАГОРОДНИ СИНОВИ ЊЕГОВИ, СТЕВАН, МИЈАИЛО И РАНКО.[1]

Споменик у облику крста[уреди | уреди извор]

У подножју плоче, са њене леве стране, узидан је споменик од ружичастог мермера у облику крста са постољем, димензија 100х48 cm. Посвећен је Јовану, сину кнеза Васе Поповића, који је као десетогодишњи дечак умро 1827. године. Споменик се првобитно налазио на чачанском гробљу, да би 1833. године са дечаковим посмртним остацима такође био пренет у Брезну.[1]

Епитаф[уреди | уреди извор]

Текст исписан старим, предвуковским писмом, гласи:

СЕЈ КРЕСТ ВОЗДВИГНУТ ЕСТ ЗД В ПАМЈАТ
БЛАЖЕННО ПОЧИВШЕГ МЛАДЕНЦА ЈОВАНА СИНА
ВАСИЛИЈА ПОПОВИЧ ИЗ СЕЈ ВАРОШИ ЧАЧАК
КОТОРИЈ ПОЖИВЕ 10 ЛЕТ И ПРЕСТАВИСЕ
23 ДЕКЕМВРИЈА 1827 ГОДА.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Вујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI. 
  2. ^ Вујовић, Бранко (1986). Уметност обновљене Србије: 1791-1848. Београд: Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-07-00077-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Поповић, Драгомир С. (1971). „Василије-Васа Поповић : главни кнез пожешке нахије (1819-1932)”. Зборник радова Народног музеја Чачак. 2 (Народни музеј Чачак). 
  • Вујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI. 
  • Вујовић, Бранко (1986). Уметност обновљене Србије: 1791-1848. Београд: Просвета : Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-07-00077-7. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.