Надгробни споменик Мирку Мијаиловићу у Ртарима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Марку Мијаиловићу (†1859)
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век

Надгробни споменик Мирку Мијаиловићу (†1859) у Ртарима један је од најстаријих надгробника на гробљу Рајковача у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1] Епитаф представља драгоцен документарни запис о миграцијама становништва током Првог српског устанка.[2]

Споменик је подигнут родоначелнику фамилије Мирковић, Мирку Мијаиловићу, пореклом из околине Новог Пазара. Он је, у време када је Карађорђе водио борбе у околини Сјенице, (заједно са оцем Мијаилом и мајком Вишњом) са устаницима прешао у Србију и доселио се у Ртаре.[3][4]

Мирко је у писаним документима носио презиме Мијаиловић, док је негде води и као Конопчар, јер се поред земљорадње бавио и ужарским занатом. Сачувано је предање да је био вредан и радан и за кратко време стекао знатну имовину.[4]

Мирко је са супругом Станицом имао је три сина: Антонија, Пантелију и Јевта (умро 1877. године од последица рањавања уЈаворском рату), од којих се даље грана родословно стабло ових Мирковића (славе Стевањдан).[4]

Опис и стање споменика[уреди | уреди извор]

Надгробник је облика стуба усадника, исклесан од сивкастог пешчара. Текст епитафа је правилним, читким словима предвуковског писма уклесан у правоугаону нишу на западној страни споменика: „Овде почива раб Божији Мирко Мијаиловић Житељ Ртарски поживи 72. год: и престави се 25 марта 1859: год:”.[5] Изнад је једноставан крст, а док је пољима између кракова уписана хришћанска крилатица ИС ХС НИ КА (Исус Христос побеђује).[1]

На источној страни, испод декоративног тролисног крста на постољу, мањим словима уклесан је наставак текста: „Досели се из села Биора када је Карађорђе на Сиеници воиштио у 1809. Год:”.[5] Натпис је делом је нечитак због дебелих наслага лишаја на источној страни.

Иако непотписан, судећи по облику и декоративним детаљима слова и цифара, споменик је рукорад је најпознатијег драгачевског каменоресца Радосава Чикириза.[6]

Добро је очуван, осим што је нагнут и прекривен лишајем.

Галерија[уреди | уреди извор]

Споменици Мирковојдругој супризи Станици (†1856), Мирку Мијаиловићу (†1859) и сину Јевту (†1877).

Епитаф[уреди | уреди извор]

Споменик родоначелнику фамилије Мирковић, Мирку Мијаиловићу (†1859)

Епитаф на западној страни споменика гласи:

ОВДЄ ПОЧІ
РАБЪ БО
ЖЪІИ МИРКО
МІЯІЛОВІЋ
ЖИТЄЛЬ Р
ТАРСКІҊ
ПОЖИВИ
72. ГОД:
А ПРЄСТА
ВИ СЄ 26.
МАРТА У
1859. Л:[а]

Текст се наставља на источној страни:

ДОСЕЛѢИЪ ОД БІО
РА КАДЄ КАРАЂОР
ЂЕ НА СѢІЄНІЦІ ВО
ІШТІО у 1809. ГОД:[б]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Текст преписан директно са споменика.
  2. ^ Текст преписан директно са споменика.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  3. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  4. ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  5. ^ а б Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  6. ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надгробни_споменик_Мирку_Мијаиловићу_у_Ртарима&oldid=26946878”