Пређи на садржај

Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Св. Вазнесења у Руми

С Википедије, слободне енциклопедије
Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Св. Вазнесења у Руми
Опште информације
МестоРума
ОпштинаРума
Ентитет Србија
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка1680. и 1832. година
Тип културног добраНепокретно културно добро

Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Св. Вазнесења се налази у Руми и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Вазнесења Господњег су део просторне културно-историјске целине.[1] Они су једини остаци старог гробља које се налазило око цркве и које је, како су зидане нове куће, полако нестајало. Уклоњени надгробни споменици су преношени у порту.[1] Већина је направљена од ружичастог мермера, али има их и неколико од пешчара. Слова су нечитка на великом броју споменика пошто су неко време служили и као калдрма око цркве. Најбоље су се очували они узидани у зид цркве.[1] Један споменик је употребљен као праг на улазу у цркву на јужним вратима. Евидентирано је деветнаест споменика али је за само два утврђено да имају споменичка својства: надгробни споменик од пешчара који се данас налази на северној страни цркве узидан у калдрму, димензије 120×40 центиметара.[1] На врху је урезан линијски крст на голготи са сигнатуром са словним исписом године 1680. као годину подизања споменика.[1] Према подацима представља најстарији очувани надгробни споменик овог типа на територији Војводине.[1] Надгробни споменик Евтимија и Марије Стаић је узидан у зид олтарског дела цркве са северне стране. Споменик, направљен од ружичастог мермера је једноставног изгледа и једини већи украс је слободностојећи крст на врху. На крсту се налази плитко урезан свећњак са сломљеном свећом који означава да је породица изумрла без потомства.[1] Овај надгробни споменик је из 1832. године. Евтимије Стаић је био угледни грађанин Руме и ктитор многих цркава, манастира, хуманитарних и образовних установа на територији Срема. Неке од њих су Карловачка гимназија, црква Светог Вазнесења у Руми, манастир Врдник, сиротишта и болнице.[1] Споменик од пешчара који се налазио у калдрми са северне стране цркве више није на тој локацији јер је приликом уређења цркве пре десетак година, заједно са већином осталих споменика из порте, уклоњен на непознато место.[1] У централни регистар је уписан 27. децембра 1999. под бројем ЗМ 55, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица 6. децембра 1999. под бројем 14.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]