Наково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наково
Nakovo Crkva1.jpg
Православна црква у Накову
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Град Кикинда
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1.918
 — густина 113/км2
Географске карактеристике
Координате 45°52′16″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 45.871° СГШ; 20.567° ИГД / 45.871; 20.567Координате: 45°52′16″ СГШ; 20°34′01″ ИГД / 45.871° СГШ; 20.567° ИГД / 45.871; 20.567
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 91 м
Површина 21,4 км2
Наково на мапи Србије
Наково
Наково
Остали подаци
Поштански број 23311
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI

Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.

Историја[уреди]

Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.

Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла.

1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Број становника у 1911. расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.

Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новобразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).

Демографија[уреди]

У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.438
1953. 3.524
1961. 3.378
1971. 2.834
1981. 2.604
1991. 2.525 2.486
2002. 2.419 2.434
2011. 1.918
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.301 95,12 %
Југословени
  
46 1,90 %
Мађари
  
19 0,78 %
Црногорци
  
11 0,45 %
Словаци
  
3 0,12 %
Хрвати
  
2 0,08 %
Украјинци
  
2 0,08 %
Словенци
  
1 0,04 %
Румуни
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
Буњевци
  
1 0,04 %
непознато
  
9 0,37 %


Гранични прелаз[уреди]

Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије. Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Након 20 година паузе, прелаз је поново отворен.[4]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. Отворен гранични прелаз Наково-Лунга

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]