Нанкиншки масакр

Жртве масакра поред обале реке Јангцекјанг. Поред њих стоји јапански војник.

Јапански војници закопавају живе кинеске цивиле.

Јапански војник се спрема да катаном одруби главу Кинезу.

Нанкиншки масакр, такође познат и као Силовање Нанкинга, био је случај масовних убистава и масовних силовања које су починили јапански војници над становништвом Нанкинга током Другог кинеско-јапанског рата. Масакри су се одвијали у периоду од 6 недеља почевши од 13. децембра 1937. када су Јапанци заузели Нанкинг, који је тада био главни град Републике Кине. Током тог периода, на стотине хиљада кинеских цивила и разоружаних војника је убијено од припадника Империјалне јапанске армије. Поред убистава, десила су се бројна силовања и пљачке. Историчари и сведоци су проценили да је убијено између 250.000 и 300.000 особа. Некима од кључних извршилаца ових дела, и тада сматраних ратним злочинима, суђено је и проглашени су кривим на Трибуналу за ратне злочине у Нанкингу и они су погубљени. Други кључни извршилац, принц Јасухико Асака, члан јапанске царске породице је избегао суђење добивши раније имунитет од Савезника.

Овај догађај остаје спорно политичко питање, пошто бројне његове аспекте оспоравају ревизионисти и јапански националисти, који твре да је масакр или преувеличан или у потпуности измишљењен за пропагандне сврхе. Као последица националистичких напора да порекну или оправдају ратне злочине, контроверзе због масакра остају камен спотицања у кинеско-јапанским односима, као и у јапанским односима са другим азијским и пацифичким државама, као што су Јужна Кореја и Филипини.

Тачна процена броја жртава масакр није утврђена пошто су већина јапанских војних извештаја о убиства или намерно уништени или су сакривени убрзо по капитулацији Јапана 1945. Међународни војни трибунал за Далеки исток је проценио да постоји више од 200.000 жртава овог инцидента; кинеске званичне процене се крећу око 300.000 жртава, засновано на процени Трибунала за ратне злочине у Нанкингу. Процене јапанских историчара варирају знатно, од око 40.000 па до 20.000. Неки ревизионисти поричу да су се бројни систематски масакри уопте и десили, тврдећи да су убиства или војно оправдана, случајна или изоловани инциденти неодобрених злочина. Ови ревизионисти тврде да је карактерисање овог догађаја као систематског масакра широких размера измишљен за пропагадне сврхе.

Иако је јапанска влада признала случајеве убистава великог броја неборачког становништва, пљачки и других насилних дела која је почила Империјална јапанска армија после пада Нанкинга, мала али гласна мањина у оквиру јапанске владе и друштва тврди да су жртве биле војници и да се никакви злочини нису десили. Порицање масакра (и дивергентан низ ревизионистичких навода о убиствима) су постали карактеристика јапанског национализма. У Јапану, мишљење јавности о масакрима варира, и мало њих пориче да се масакр десио. Међутим, стални покушаји порицатеља да промовишу ревизионистичку историју о инциденту изазивају контроверзе које периодично одјекују у међународним медијима, нарочито у Кини, Јужној Кореји и другим источноазијским државама.

Литература

• Levene, Mark; Roberts, Penny (1999). The Massacre in History. Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-934-5. 
• Totten, Samuel; Bartrop, Paul Robert (2008). Dictionary of Genocide: M-Z. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-34644-6. 
• Fogel, Joshua A. (2000). The Nanjing Massacre in History and Historiography. University of California Press. ISBN 978-0-520-22007-2. 
• Dillon, Dana R. (2007). The China Challenge: Standing Strong Against the Military, Economic, and Political Threats that Imperil America. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5133-6. 
• Yoshida, Takashi (2006). The Making of the "Rape of Nanking" : History and Memory in Japan, China, and the United States: History and Memory in Japan, China, and the United States. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534621-3. 
• Gallicchio, Marc (2007). The Unpredictability of the Past: Memories of the Asia-Pacific War in U.S.–East Asian Relations. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-9052-7.