Напад на џамију и исламски центар у Крајстчерчу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пуцњаве у Крајстчерчу
Део тероризма на Новом Зеланду
Canterbury Mosque 12 June 2006 (adjusted levels).jpg
ЛокацијаКрајстчерч (Кантербери)
 Нови Зеланд
Координате
Датум15. март 2019 (2019-03-15).
1.40 CET (UTC+1)
Метаверници, муслимани у џамији
Врста напада
Оружједве полуаутоматске пушке, две сачмарице, једна пушка с полугом, недетониране аутомобилске бомбе
  • Мосберг 930 тактикал 8 шот SPX[8]
  • Ремингтон 870[8]
  • AR-15 стил пушке (више комада)[8]
Убијено50
  • 42 у џамији Ел Нур
  • 7 у Исламском центру Линвуд
  • 1 у Болници у Крајстчерчу
Рањено50
ПочинилацБрентон Харисон Тарант
Осумњичен
  • Брентон Харисон Тарант
  • 2 мушкарца
  • 1 жена
Учесницинаоружани нападачи

Пуцњаве у џамији и исламском центру у Крајстчерчу су била два узастопна координисана белачка супремацистичка терористичка напада десног крила масовном пуцњавом у џамији Ел Нур и Исламском центру Линвуд у Крајстчерчу (Нови Зеланд), током молитве петком 15. марта 2019. године.[9][10][11][3][12][13][1][9] 50 људи је убијено у пуцњави, а повређено других 50.[14][15] Тројица осумњичених су ухапшени, а један је оптужен (Брентон Тарант).[16] Први напад је лајвстримован на Фејсбук лајву, након што је нападач објавио политичке фашистичке агенде.[17][18]

Нападе као терористички напад описала је премијерка Џасинда Ардерн и више влада на међународном плану. Еј-Би-Си је објавио да је нападач Брентон Тарант, Аустралијанац.[19][20][21][22][23][24] Напад се повезује са успоном расизма и екстремне деснице у свету а почев од 2016. године.[25][26]

Ово је најсмртоноснији напад на Новом Зеланду од побуне у Кампу ратних заробљеника Федерстоун 1943. године током Другог светског рата, када је убијено 49 људи.[27] Такође, представља прву од масовних пуцњава на Новом Зеланду од Рауримског масакра 1997. године, као и најсмртоносније масовне пуцњаве на Новом Зеланду — Арамоански масакр 1990. године.[28][29][30][31]

Позадина[уреди]

Нови Зеланд се углавном сматра сигурном земљом, те има релативно ниску стопу убистава.[32] Ови напади су били прва масовна пуцњава након Рауримског масакра године 1997.[33] Пре овога, најсмртоноснија јавна масовна пуцњава био је Арамоански масакр из 1990, када је умрло 13 људи.[34] Експерти су сугерисали да је екстремизам крајње деснице у порасту на Новом Зеланду последњих година;[35] земља се ретко повезује са екстремном десницом.[36] Социолог Пол Спунли назвао је Крајстчерч врућим местом за супремацисте и покрете екстремних националиста,[35] што је оповргао члан парламента Гери Браунли.[37] Аустралија, одакле је нападач, такође је забележила пораст ксенофобије, расизма и исламофобије.[38]

Ислам практикује преко 46.000 Новозеланђана (1,2% популације), од чега је 3.000 у Крајстчерчу и ширем Кантерберијском региону.[39] Џамија Ел Нур је отворена 1985. године; ово је прва џамија на Јужном острву.[40] Исламски центар Линвуд отворен је почетком 2018.[41]

Напади[уреди]

Напади су почели у џамији Ел Нур (Рикартон) у 13.40 часова NZDT (после џуме) и Исламском центру Линвуд у око 13:55 часова NZDT (1.40 CET односно 1.55 CET),[42] 15. марта 2019. године.[43][44][45][46] Полиција је званично упозорена да се одвија пуцњава у око 13.53 часова NZDT (1.53 CET),[47] а први позив примили су у 13.41 часова NZDT (1.41 CET).[48]

Полиција је пронашла две ауто-бомбе у возилу.[49] Одбрамбена сила Новог Зеланда (NZDF) деактивирала их је без инцидента.[49][50][49]

Четрдесет два човека су убијена у или у близини Ел Нура. Још седморо је умрло у Линвуду. Још једна жртва преминула је у болници.[51]

Алт-десничарски постери славили су напад онлајн, гледајући на насиље као на надолазећи расни рат против мањина; терористу су називали „херојем”.[52][53]

Џамија Ел Нур, Рикартон[уреди]

Тешко наоружани нападач Брентон Тарант упао је у џамију Ел Нур у Динс авенији (Рикартон) око 13.40 часова.[54] Терориста који је напао Ел Нур стримовао је уживо 17 минута свог напада на Фејсбук лајву, где се идентификовао као 28-годишњи аустралијски белачки супремациста.[12][13] Први моменти лајвстрима приказују га како вози аутомобил према џамији и слуша националистичку песму Serbia Strong (Remove Kebab, Од Бихаћа до Петровца села) на српском из југословенских ратова 1990-их — која, између осталог, слави Радована Караџића (политичара осуђеног пред Хашким трибуналом).[10][55][56][57] Такође је слушао традиционалну песму за марширање Британске војске под називом The British Grenadiers, те Gas Gas Gas — песму италијанског музичара Мануела Караморија која се користи у популарној аниме адаптацији манга серије Initial D.[58][59] Један сведок је рекао да је нападач наставио да пушта „војну музику” са портабл звучника и унутар џамије.[60] Нетом пре пуцњаве, нападача је поздравио један од верника који се молио у џамији и који је рекао „здраво, брате”, после чега га је нападач убио — као једног од првих страдалих.[61][62]

Нападач је провео неколико минута унутар џамије убијајући вернике. Убио је троје људи у близини улаза и још неколико у већој просторији. Нападач је пуцао на жртве више пута иако су већ биле упуцане. Потом је напустио џамију и пуцао на људе вани. Отишао је по друго оружје до свог аутомобила и вратио се у џамију да убије још жртава. Нападач је потом изашао из џамије други пут и убио жену у близини тротоара пуцајући два пута док је она молила за помоћ. Побегао је с места масакра недуго после овога.[63] Видео приказује нападача како убија друге цивиле у близини подручја и бежи великом брзином.[51]

Три стотине до пет стотина људи је вероватно било унутар џамије у време пуцњаве, молећи се током џуме (молитва петком).[64] Сусед код џамије је рекао репортерима да је посведочио бекству нападача из џамије и бацању онога што личи на ватрено оружје у току вожње после бекства.[65] Сусед је рекао да је нападач вероватно носио одећу с војном тематиком. Након што се пуцњава завршила, сусед је ушао да помогне жртвама.[63]

Лајвстримовани снимак показује да је нападач пуцао на друге људе и одвезао се великом брзином,[51][63][66] а у џамији је провео око шест минута.[67] Када се вратио у аутомобил, певала је песма Fire аутора Крејзи ворлд оф Артур Браун[68][69][70][71] у којој певач тврди „Ја сам бог паклене ватре!” (енгл. I am the god of hellfire!).[72][73][74] Пакистански емигрант[75] Наим Рашид пуцао је на нападача али је рањен; касније је умро у болници.[76][77][78] Снимак престаје када нападач почиње да се вози дуж Бејли авеније, кретајући се у смеру Исламског центра Линвуд.[67] Полиција је прмила позив и обавештена да се врше напади први пут у 13.51 часова.[48][79]

Исламски центар Линвуд[уреди]

Друга серија пуцњава отпочела је у Исламском центру Линвуд у око 13.55 часова.[42][80][81] Ова џамија је 5 km од Ел Нура.[63] Први извештаји говоре о „вишеструком, симултаном нападу”,[82] с тим да је касније један нападач оптужен за „планирано” убиство на обе локације.[83] Седморо људи је убијено унутар центра и троје ван.[84] Напад је завршио када је муслимански верник отео „пушку или сачмарицу” од једног од нападача и користио је да пуца на нападаче, који су потом побегли.[85][86] Према причи преживеле особе, нападач првобитно није могао да пронађе врата; пуцао је на људе вани и кроз прозор — тако упозоривши оне унутра.[87]

Тренутни имам Латиф Алаби рекао је да је верник Абдулазиз Вахабзадах делимично зауставио напад пре него што је нападач ушао у џамију односно зграду исламског центра;[88] у овом моменту, нападач је већ упуцао неколико других људи ван џамије. Вахабзадах, који је рођен у Авганистану и који је емигрирао у Аустралију као дечак а потом на Нови Зеланд као одрасла особа, изјавио је следеће у интервјуима: надајући се да ће да омете нападача од нападања људи у џамији, зграбио је читач кредитних картица и истрчао из џамије вичући „дођи овде!”. Када се нападач вратио у свој аутомобил, Вахабзадах је бацио машину на њега. Нападач је дошао до другог ватреног оружја и пуцао на Вахабзадаха, који се склонио иза аутомобила и дошао до празне сачмарице коју је нападач бацио. Тактика није била сасвим успешна јер је нападач наставио да пуца на џамију. Када се нападач поново вратио до свог аутомобила, Вахабзадах је бацио сачмарицу и разбио прозор или огледало аутомобила, због чега је нападач псовао и хтео да побегне — што му је и пошло за руком, упркос Вахабзадаховим напорима да га ухвати.[89][90][85][91][92][93]

Експлозивне направе[уреди]

Две импровизоване експлозивне направе пронађене су прикачене за Тарантов аутомобил. Потом их је деактивирала Новозеландска одбрамбена сила (NZDF).[94]

На нападачу није пронађен никакав експлозив.[95]

Жртве[уреди]

Смрти по држављанству[14][96][97][98][99]
Држављанство Смрти
 Пакистан 9
 Индија 5
 Египат 4
 Јордан 4
 Сомалија 4
 УАЕ 3
 Бангладеш 2
 Авганистан 2
 Сирија 2
 Фиџи 1
 Индонезија 1
 Нови Зеланд 1
 Палестина 1
 Саудијска Арабија 1
Непознато 10
Укупно 50

Овај напад је коштао живота 50 људи (46 мушкараца и 4 жене) — 42 у џамији Ел Нур и 7 у Исламском центру Линвуд[44] те 1 које је умрло у Болници у Крајстчерчу.[51][100] Са прострелним ранама третирано је 48 људи, од којих је 20 у озбиљном стању.[44] Распон годишта жртава био је од 2 (најмлађе) до 71 (најстарији) према једном извору,[101] односно 3 (најмлађе) до 77 (најстарији) према другом извору.[102] Грег Робертсон, начелник хируршког одељења у болници, изјавио је 16. марта да су четири жртве умрле у амбулантама на путу према болници.[103] Од командира полиције Мајка Буша сазнало се 17. марта 2019. године у 10.00 часова да је 50 људи повређено, 36 третирано са прострелним ранама у Болници у Крајстчерчу — од којих је двоје у озбиљном стању, једно дете у дечјој болници Старшип у Окланду.[14][15] Двоје је било у озбиљном стању, а 4-годишња девојчица је пребачена у Болницу Старшип у критичном стању.[103] Национални играч футсала и ај-ти предузетник, Ата Елајан, нашао се међу убијенима.[104][105]

Десеци људи нестали су и стање од тада није познато.[106] Неколико дипломатских уреда и страних министарстава издало је саопштења поводом жртава њихове националности.[96][107][108][109][97] Полиција је захтевала регистрацију несталих људи или оних који су идентификовани као нестали да се пријаве да су на сигурном онлајн, на веб-сајту Обнављање породичних веза (енгл. Restoring Family Links) којим управља Међународни комитет Црвеног крста;[110] списак несталих људи објавио је Новозеландски Црвени крст, а укључује држављане Авганистана, Бангладеша, Индије, Индонезије, Јордана, Малезије, Пакистана и Саудијске Арабије.[111] Саопштења за јавност која је издала Новозеландска полиција наводе међу умрлима грађане Бангладеша, Египта, Фиџија, Индије, Индонезије, Ирака, Јордана, Малезије, Маурицијуса, Новог Зеланда, Пакистана и Палестине.[112][113][114][115]

Почасни конзул Бангледаша и Јорданско министарство спољних послова потврдили су да су осам Бангладешана и два Јорданца међу убијенима.[107] Према Асадудину Оваисију из Индијског парламента, два Индијца су такође убијена у нападима.[108] Према гласноговорнику Пакистанског спољног министарства, шест Пакистанаца је убијено а пет је нестало. Четири особе из Сомалије, три из Египта и по једна из Сирије и Индонезије такође су потврђени као мртви.[96][99]

Током напада на џамију Ел Нур, Наим Рашид је пуцао на нападача након чега је сам упуцан и преминуо је касније у болници.[116][77][78][117] Рашид је емигрирао из Пакистана године 2009.[118] Премијер Пакистана Имран Кан објавио је да ће жртва Наим Рашид за своју показану храброст да добије почасну националну награду пост мортем (постхумно),[119][120] јер га видео-материјал показује како се скачући на нападача суочава с њим покушавајући да га заустави.[121] Рашид је убијен у току напада, али је у Линвудском месџиду Абдулазиз Вахабзадах — држављанин Авганистана — успешно потерао Таранта, користећи првобитно машину за кредитне картице као оружје а потом бацајући празну пушку нападача на прозор његовог возила. Тарант је вероватно претпостављао да Вахабзадах пуца на њега када је видео како му се прозор са стране на аутомобилу ломи у делиће, па је стога побегао са места злочина.[122] Премијер Бангладеша, Шејк Хасина, објавио је: „У будућности, када год пошаљемо свој крикет тим у иностранство, то ћемо да урадимо након испитивања и прегледа сигурносних питања земље-домаћина.”; додао је да је Бангладеш увек пружао највише безбедносне услове за тимове и посетиоце из других земаља.[123]

Списак преминулих[уреди]

Имена и годишта жртава убијених у масакру:[124]

  1. Абдукадир Елми, 70
  2. Абдул Фатах Касем, 60
  3. Ахмед Абдел Гани, 68
  4. Али Елмадани, 66
  5. Амџад Хамид, 57
  6. Анси Алибава, 24
  7. Ашраф Али, 58
  8. Ашраф Морси, 54
  9. Асиф Вора, 56
  10. Ата Елајан, 33
  11. Дауд Наби, 71
  12. Фархаџ Ахсан, 30
  13. Хамза Мустафа, 16
  14. Харун Мехмуд, 40
  15. Хосне Ахмед, 44
  16. Хусејн ел Умари, 35
  17. Хусејн Мустафа, 70
  18. Џунејд Кара/Исмаил, 36
  19. Камел Мохамад Камел Дарвиш, 39
  20. Калед Мустафа, 44
  21. Махебуб Кокар, 65
  22. Матијулах Сафи, 55
  23. Омар Фарук, 36
  24. Мохсен Мохамед ел Харби, 63
  25. Моџамел Хок, 30
  26. Мунир Сулејман, 68
  27. Мукад Ибрахим, 3
  28. Лилик Абдул Хамид, 58
  29. Абдус Самад, 66
  30. Муса Нур Авале, 77
  31. Наим Рашид, 50
  32. Осама Аднан Абу Квејк, 37
  33. Озаир Кадир, 25
  34. Рамиз Вора, 28
  35. Сајад Милне, 14
  36. Сајед Ариб Ахмед, 27
  37. Сајед Џахандад Али, 34
  38. Талха Рашид, 21
  39. Тарик Омар, 24
  40. Закарија Буија, 33
  41. Мухамед Хазик ибн Мохд Тармизи, 17
  42. Гулан Хусејн, 66
  43. Хафиз Муса Вали Пател, 59
  44. Карам Биби, 63
  45. Линда Армстронг, 65
  46. Мухамед Имран Кан, 47
  47. Зишан Раза, 38
  48. Мохамад Муси Мохамедхосен, 37
  49. Ашраф ел Масри, ?
  50. Сохаил Шахид, ?

Осумњичени[уреди]

Брентон Тарант[уреди]

Брентон Тарант
Canterbury Mosque 12 June 2006 (adjusted levels).jpg
Датум рођења 1990/1991. (28—29 год.)[125][126]
Графтон (Нови Јужни Велс), Аустралија
Пуно име Брентон Харисон Тарант
Оптужбе напади на џамије у Крајстчерчу
Статус ухапшен, чека суђење

28-годишњи Аустралијанац, идентификован као Брентон Харисон Тарант, оптужен је да је извео напад.[127] Ухапшен је у Брогам стриту након напада и потере полиције у којој је његов ауто слупан; ухапсили су га двојица полицајаца из руралног подручја, 36 минута након првог позива за хитне случајеве.[48][128][16] Снимак с мобилног телефона показује да је Тарантов аутомобил слупан о ивичњак, после потере с три полицијска аутомобила, након чега га је полиција ухапсила држећи га на нишану.[129][130]

Премијерка Џасинда Ардерн изјавила је да је нападач Тарант имао намеру да настави с нападима.[131]

У време напада, Тарантово место живљења је био Андерсонс беј, Данедин.[132] Био је члан локалне стрељане (Саут Отаго ган клаб) и вежбао је пуцање из ватреног оружја на њеном полигону.[133] Радио је као лични тренер у Графтону (Нови Јужни Велс), од 2009. до 2011. године; у овом месту је и одрастао и завршио истоимену средњу школу.[134][135]

Почео је да посећује многе земље у Азији и Европи око 2012. године. Власти у Бугарској и Турској истражују његове посете овим земљама;[136][137][138] такође је, између осталих земаља, посетио и Босну и Херцеговину, Србију и Хрватску, те Мађарску (2016—2018), инспирисан историјским местима на којима су се водиле битке између хришћана и Османског царства.[139][140] Поставио је доста балканског националистичког материјала на платформама друштвених медија,[141] те позвао на слабљење САД како би се спречили догађаји као што је интервенција НАТО-а на Косову што је био одговор на српску кампању етничког чишћења косовских Албанаца;[55][140][56] рекао је да је против интервенције НАТО-а јер види српску војску као „хришћанске европљане у покушају уклањања ових исламских окупатора Европе”.[55][56]

Три године пре напада, хвалио је Блера Котрела као вођу екстремних десничарских покрета у Аустралији. Имао је преко 30 коментара на сада избрисане Фејсбук странице „United Patriots Front” и „True Blue Crew”, од којих једна назива избор америчког председника Доналда Трампа 2016. године „једноставно једним од најважнијих догађаја у модерној историји”. Еј-Би-Си тим који је проучавао коментаре назвао их је „фрагментима и дигиталним утисцима младог човека који је добро пропутовао који је често анонимно слао поруке испуњене мржњом на странице и био дубоко инволвиран у глобалну алт-десничарску културу”.[142]

Тарант је постао опседнут терористичким нападима које су починили радикални исламисти у Европи током 2016. и 2017. године. Почео је да планира осветнички напад око две године пре напада у Крајстчерчу и одабрао је своје мете муслимане три месеца претходно (према манифесту).[143] Званичници за безбедност сумњају да је дошао у контакт са организацијама крајње деснице око две године пре пуцњаве, док је посећивао европске државе.[144]

Оружје[уреди]

Према Ардерновој, Тарант је добио лиценцу за оружје у новембру 2017. године и почео је да купује оружје већ следећег месеца.[145] Према командиру Бушу, нападач је имао лиценцу за ватрено оружје са „А” одобрењем.[146] Полиција је дошла до пет комада оружја на месту злочина: две полуаутоматске пушке, две сачмарице и једна пушка с полугом.[147] Радња у којој је куповао оружје није открила ништа необично или чудно по питању купца; изјавили су да ниједно од оружја није било војног стила, те да није познато да ли је то заиста оно оружје коришћено у нападу.[148] Додатно, нападач је илегално заменио мале, легалне магазине полуаутоматског оружја са магазинима с 30 места — које је купио легално онлајн.[149][150]

Пиштољи које користи нападач покривени су белим написима на латиничком и ћириличком, јерменском и грузијском алфабету — који именују историјске догађаје, људе и мотиве повезане са сукобима између муслимана и немуслимана (европских хришћана).[12] Ознаке на оружју укључују помињање разних битки, историјских личности, скандала и увредљивих термина.[нап. 1]

Манифест[уреди]

Пре пуцњаве, нападач у Ел Нуру Тарант поставио је опширни манифест на 73 стране[157] под насловом „Велико замењивање” (енгл. The Great Replacement;[158] референца на теорију завере о белачком геноциду и њену француску варијанту) на имиџ-борду 8chan приказујући преглед свог напада.[159][160][161][11] Манифест каже да је он одабрао Нови Зеланд као мету две године пре и да је напад планирао три месеца.[162] Садржи разне антимуслиманске и антиимигрантске идеје и теме као што је говор мржње против миграната, језик белачких супремациста те позиви да се убијају муслимани.[56][163] Манифест укључује референце на десничарске личности високог профила, интернет мимове те позиве за људе да се сложе с пуцњавом и створе још мимова.[13] Ови елементи, заједно с лајвстримованим видеом у којем су неки гледаоци бодрили напад, дају утисак да је напад делом интернет троловање дизајнирано да се створе неслагања и љутња међу различитим групама.[164][165]

Манифест почиње поемом Дилана Томаса Do not go gentle into that good night.[52] Аутор манифеста себе означава као „уклањача кебаба”, као референца на мим на интернету који се тиче борбе Војске Републике Српске са Армијом Републике Босне и Херцеговине.[13][52] Брентон Тарант је такође пуштао песму Од Бихаћа до Петровца села у свом ауту пре него што је извршио напад.[57] Мотивација за напад се помиње у манифесту као освета за европске цивиле који су били жртве исламистичког тероризма у Европи.[157] Прецизније, починилац често помиње Ебу Екерлунд у свом прогласу.[157] Њено име је такође присутно на једном од пиштоља у тексту. Твитер налог нападача, који је блокиран, приказивао је неонацистички односно пагански симбол црног Сунца и Четрнаест речи (које се јављају у манифесту), као имена жртава терористичких напада на Западу исписана руком на њ.[166][167] Манифест помиње америчког председника Доналда Трампа, а аутор пише да је присталица Трампа као „симбола обновљеног белачког идентитета и уобичајене сврхе” али не и као „ствараоца политике и вођу”.[168][169] У манифесту се изражава подршка Андерсу Берингу Брејвику, Луки Траинију, Дилану Руфу, Антону Лундину Петерсону и Дарену Озборну, уз истицање да су они заузели „стајалиште против етничког и културног геноцида”.[170] Тарант цитира норвешког терористу Андерса Беринга Брејвика као инспирацију и тврди да је био у „кратком контакту” с њим.[171][172]

У свом манифесту, Тарант каже да је претходно био „комуниста”, „анархиста” и „либертаријанац”, али се потом окренуо „расизму” као погледу и постао „екофашиста” забринут глобалним загревањем.[7][173][174] Иако је одбио да га се означи као нацисту, Американ конзерватив наводи да се његова политичка идеологија поклапа са националним социјализмом и да је био против капитализма али идолизирао Кину. Магазин такође коментарише да он наизглед види хришћанство као уједињујући вредност Европе. Тарант исто тако жали за моралним сломом Запада.[175] Манифест укључује референце на високопрофилне личности десног крила и интернет мимове[176] те позива људе који се слажу с нападом да шире његове поруке и направе још мимова.[13] Ови елементи уз лајвстримовање у којем су гледаоци бодрили напад дају утисак интернет троловања, што такође подржава размишљање нападача што се тиче одабира његовог оружја; веровао је да ће покренути насилно дебату о контроли оружја у Америци и изазвати грађански рат у САД.[177][164][165][178] Тарант подржава повратак расне сегрегације у Сједињеним Америчким Државама.[179]

У манифесту, Тарант каже да је био „стварни фашиста” наклон сер Освалду Мозлију који му је био идол; позивао је на убиство политичара Садика Кана, Ангеле Меркел и Реџепа Тајипа Ердогана.[180][1] Такође помиње америчку коментаторку и политичку активисткињу Кендис Овенс, као особу која је на њега имала великог утицаја: „Особа која је на мене утицала више од свега је Кендис Овенс.”[181] Тарант је проповедао да је члан „новорођених темплара витезова” и „уклањач кебаба”.[13] Манифесто је прожет помињањем мимова 4chan. У манифесту, Косовски сукоб између Албанаца и Срба помиње се исто тако, а нападач позива на ослабљене Сједињене Државе да спрече било какве будуће сличне ситуације и интервенције или здруживање с муслиманима против хришћанских Европљана — у покушају спречавања „исламских окупатора из Европе”.[56][55] Нападач у свом манифесту каже да је био инспирисан сличним нападима из 2011. које је у Норвешкој извео Андерс Беринг Брејвик.[55]

Манифест изражава неколико антиимигрантских сентимената, укључујући говор мржње против миграната, реторику белачких супремациста, те позиве да неевропски имигранти у Европи као што су Роми, Индијци, Турци и семитски народи те други — који, према њему, наводно „врше инвазију на његову земљу” — треба да се уклоне. Такође, упозорио је на потенцијалну инвазију из Индије, Кине или Турске у будућности. Тарант себе описује као екофашисту и етнонационалисту, али пориче да је нациста.[182][56][163][183] Мотивацију за нападе помиње у манифесту, као освету за европске цивиле који су страдали у исламистичким терористичким нападима у Европи.[157] Више пута помиње Ебу Екерлунд, жртву Напада камионом у Стокхолму 2017.[157] Такође помиње нападе као освету за прошле муслиманске инвазије Европе. Када се говори о мотивацији и циљању муслимана, што се тиче виших стопа рођења међу имигрантима, он каже: „Историјски, друштвено и статистички... Они су најомраженија група оних који врше инвазије на Западу, напади на њих дају највиши ниво подршке. Они су такође једна од најјачих група, с високом стопом плодности, јаки по преференцама групе и вољи да освоје.”[184]

Девет минута пре напада, Тарант је послао манифест имејлом до преко 30 прималаца — укључујући уред премијерке и неколико медијских кућа.[185] Линкове до манифеста је такође поделио на Твитеру и 8chan-у непосредно пре напада.[157][160] Рекао је у манифесту да је за мету одабрао муслимане као облик „освете против ислама за 1.300 година рата и девастације коју је донео људима Запада и другим људима света”.[5][6][184]

Најпрецизније, у свом манифесту Тарант тврди да је најважнија тачка за истаћи која га је довела до тога да испланира напад две године пре — смрт 11-годишње девојчице Ебе Екерлунд током Стокхолмског напада камионом 2017. Њено име се налази на врху цеви оружја током пуцњаве. „Нисам могао више да окрећем своја леђа насиљу. Нешто је, овог пута, било различито. Та разлика је била Еба Екерлунд. Млада, невина и мртва Еба. Еба је ишла да се сусретне са својом мајком после школе, када је убио исламистички нападач, возећи украдено ауто кроз променаду шопинга на којој је шетала. Еба је делимично била глува, [те] није могла да чује нападача како долази.”[184]

Неки новинари који су анализирали манифест верују да је у питању фасада, односно — као и сам напад — све издизајнирано да се тролује свако ко се распитује и створи још дискурса око одређених група и људи. Докази за ово долазе из референци до бројних мимова унутар манифеста, за које су ови новинари упозорили да би могли да буду погрешно интерпретирани од стране медија.[178][186][164] Један новинар је сматрао манифест замком за медије, изјавивши да је у питању било „намештање за новинаре који траже значење иза овог застрашујућег злочина. Постоји истина унутра, те вредни докази за радикализацију нападача, али су закопани испод велике количине, из недостатка боље речи, ’шитпостинга’.”.[187][178] На пример, нетом пре извођења напада, нападач је рекао „запамтите другари, запратите Пјудипаја” — помињући шведску Јутјуб личност Феликса Шелберга[188][189][190][191] Шелберг је на Твитеру постовао: „Осећам се апсолутно згађеним што је моје име изустила ова особа”, те изразио саучешће онима погођенима.[189] Пошто Шелберг има десетине милиона пратилаца на друштвеном медију, ово је послужило сврси ширења вести о нападу даље како би се остварило веће интересовање за исти.[178] Новинари су приметили да би сличан ефекат могао да буде и услед помињања Кендис Овенс у манифесту, конзервативне политичке активисткиње, јер њени критичари могли би да искористе помињање да окриве саму Овенсову за напад.[178][186]

Кривични случај[уреди]

Тарант се појавио у Окружном суду Крајстчерча 16. марта, где је оптужен за убиство и задржан у притвору.[192] Током појављивања на суду, злобно се смешкао медијима и направио ОК гесту, симбол који су усвојили белачки националисти као покрет те онлајн расисти;[193] Према Правном центру јужњачког сиромаштва, белачки националисти и неонацисти почели су да користе овај знак као „сигнал своје присутности за себи сличне, као и за идентификацију потенцијалних симпатизерских регрута међу младим уметницима-троловима који га показују”.[194] Дана 4. априла 2019. године, полиција је објавила да је повећала укупан број оптужби на 89, од чега 50 за убиство и 39 за покушај убиства; друге оптужбе се и даље разматрају.[195] Случај је пребачен на Виши суд, а његово следеће појављивање је заказано за 5. април 2019. године.[194][196][197] Након појављивања на суду 16. марта, Тарант је отказао додељеног адвоката који га је представљао и одабрао да сам води своју одбрану.[198] Ако га осуде за вишеструко убиство, или за терористички чин, суочава се са обавезном казном доживотног затвора уз могућност давања помиловања након 17 година; судија може да, узимајући у обзир агравацију и митигирајуће факторе прекршаја, продужи период у којем нема права помиловања или наметне доживотну казну затвора без могућности помиловања.[199][200]:102–104

Остали ухапшени[уреди]

Командир полиције Мајк Буш првобитно је рекао да су три мушкарца и једна жена ухапшени везано за нападе у две џамије.[49][201] Све четворо су имали екстремистичке погледе, како је објављено. Један од осумњичених је идентификован као неповезан с нападом и пуштен је.[202][203] Један од осумњичених је раније пријављен да носи експлозиве. Међутим, Буш је ово оповргао. Такође је порекао првобитне извештаје о пуцњави у Болници у Крајстчерчу.[204][205] Званичници верују да више није било осумњичених који су укључени у напад.[84]

Дана 17. марта 2019. године, командир полиције Буш изјавио је да је поред главног осумњиченог, још троје других људи ухапшено али није оптужено везано за нападе јер се не чини да су били укључени у исте — с тим да ово није финални закључак полиције.[206] Кордон полиције ухапсио је жену и човека након што су пронашли ватрено оружје у њиховом возилу у којем су путовали заједно.[207] Жена је пуштена без оптужби, а човек је задржан у притвору и оптужен за прекршај поседовања ватреног оружја нелегално.[30] У случају који је Буш описао као „тангенцијалан” пуцњави, 18-годишњак је ухапшен након што се наоружао у намери да „помогне деци у подручју”; на суду се појавио 18. марта 2019. године.[46][208] Овај 18-годишњак је ухапшен и оптужен за изазивање расне дисхармоније према Акту о људским правима из 1993;[209] оптужен је за дељење копије лајвстримоване пуцњаве, писање да је „мета освојена” поред слике џамије и постовање других порука које „покрећу екстремно насиље”; одбијен му је захтев за кауцију и може да добије до 14 година затвора ако га осуде по свим тачкама;[210][211] власти верују да није био укључен у пуцњаву.[14] Такође, 30-годишњак који је носио камуфлажну одећу, коју је уобичајено користио, ухапшен је када је стигао у Средњу школу „Папануи” да покупи свог 13-годишњег пашенога; пуштен је без оптужби, с тим да је рекао да му је полиција дала упозорење због недоличног понашања;[212] тражи компензацију за тврдњу хапшења с грешком, али полиција је бранила своје радње и помињала ниво опасности након масакра те да су морали да се позабаве пријавама које су вероватно повезане с нападом.[213]

Командир полиције Буш изјавио је да је полиција била у првој џамији унутар неколико минута након напада пријављеног у 13.42 часова.[214] Првобитно је схваћено да је хапшење трајало 36 минута, али касније је разјашњено да је био потребан 21 минут.[215] Као одговор на критике да је полиција преспоро реаговала на нападе, полиција је бранила становиште да је било потребно само 36 минута да ухапсе Таранта. Командир округа Џон Прајс рекао је да је ово „невероватно брзо време одговора. Имали сте нападача с мобителом на подручју великог метрополитенског града.”.[214][216]

Последице[уреди]

Преживели у нападима су транспортовани у оближње болнице. Хитна Ст. Џон потврдила је у медијској изјави да је отприлике 20 ресурсних јединица послано на интервенцију поводом напада.[217] Четрдесет осам људи, укључујући младо дете, с прострелним ранама третирано је у Болници у Крајстчерчу,[218][219] а још људи је превезено у друге болнице Крајстчерча и национално.[220] Здравствени одбор Дистрикта Кантербери (CDHB) активирао је свој план за масовне жртве.[218] Болничари описују „реку крви” која излази из џамије[221] и да су били приморани да прескачу преко тела како би покупили рањене.[222] Гласноговорник је рекао да су пронашли две импровизоване експлозивне направе у једном аутомобилу и да су успели да деактивирају једну.[223]

Одговор служби за хитне случајеве[уреди]

Полиција Новог Зеланда реаговала је на инциденте у неколико минута након што су напади пријављени.[216] Одређен број школа у близини места несреће је затворен непосредно после догађаја.[201] Неки школарци су свеједно имали своје мобилне телефоне и могли су да виде снимак напада онлајн.[224] Власти су саветовале све џамије у земљи да се затворе док не буде даљих обавештења и послале су полицију да осигура локације на којима је ово било потребно.[225]

Званичнички комитет за домаћу и спољну сигурносну координацију (ODESC) позван је да координише владиним одговором. Премијерка Џасинда Ардерн, која је била на јавном ангажману око скупа *Школског штрајка за климу у Њу Плимуту,[226] вратила се с министром за сигурност и обавештајство Ендруом Литлом у свој хотел у Плимуту да да изјаву за новинаре. Ардернова је отказала и све остале јавне ангажмане заказане за тај дан, укључујући отварање фестивала WOMAD. Потом се укрцала на авион Ројал Њу Зеланд ер форс и долетела у престоницу Велингтон да би се придружила званичним састанцима који су се одржавали у Бихајву.[227] Министар Литл је остао у Њу Плимуту и отворио је фестивал WOMAD, заједно с чланом парламента Киријем Аланом. Значајно је поменути да док је био у Њу Плимуту непосредно после напада Ендру Литл није имао никакву полицијску или заштиту дипломатске службе за заштиту.

Остали одговори[уреди]

Медији и чланови јавног мњења код Ботаничких башти Крајстчерча 18. марта 2019. године
Петси Реди полаже цвеће у Ботаничким баштама Крајстчерча 19. марта 2019. године

Штрајкачи из школа у програму *Глобалног школског штрајка окупљени на митингу у Катедрал скверу, недалеко од два напада, саветовани су да или потраже безбедно место у јавним зградама или оду кући полицијом.[228][229] Сви летови Ер Њу Зеланд линка који су одлазили са Аеродрома Крајстчерч отказани су због предострожности а услед недостатка сигурносног скенирања.[230]

Трећи Тест крикет меч између Новог Зеланда и Бангладеша, који је требало да се одигра у Хегли овалу у Крајстчерчу 16. марта отказан је из безбедносних разлога.[231] Бангладешки тим је требало да присуствује молитви у џамији Ел Нур, и били су моменти у питању од уласка у зграду када је инцидент почео.[232][233] Играчи су потом побегли пешке у Хегли овал.[234] Два дана после, крикет тим Кантербери повукао се из меча против Велингтона у сезони Планкет шилд 2018/19 (крикет турнир).[235] Супер рагби меч између Крусејдерса из Крајстчерча и Хајлендерса из Данедина који је требало да се игра следећег дана након напада отказан је као „знак поштовања за догађаје”;[236] након напада, неки су критиковали и тим Крусејдерса због њиховог имена које се изводи из средњовековних крсташких ратова („крусаде”) вођених против муслимана.[237][238]Два концерта заказана да се одрже у Крајстчерчу 17. марта, на којима је требало да наступу кантаутор Брајан Адамс и треш-метал бенд Слејер такође су отказани.[239] Полинезијски културни фестивал Полифест отказан је након пуцњава, а разлог је била упитна сигурност.[240] Музички и културни фестивал WOMAD одржао се у Њу Плимуту упркос нападима, с наоружаном полицијом стационираном у периметру фестивала, у месту одржавања и око хотела уметника.[241]

У Данедину, Новозеландска полиција од. AOS претражио је кућу у Андерсонс беју након пуњаве у џамији у Крајстчерчу јер је нападач на друштвеним медијима индицирао да је оригинално планирао да за мету има градску џамију Ел Худа. Полиција је блокирала део оближње Сомервил улице и евакуисала становнике недалеко од зграде у питању. Универзитет Отаго је исто тако одгодио обележавање своје 150. годишњице уличном парадом која је била заказана за 16. март, све због безбедносних разлога.[242][243]

Џамије које су биле нападнуте, те друге у земљи и свету, биле су фокус бдења, порука и одавања сућути цвећем из заједнице.[244][245][246][247] Градоначелница Крајстчерча Лијана Далзијел потакла је људе да полажу цвеће код градских Ботаничких башта у Ролстоун авенији.[248] Као знак симпатије и солидарности, ученици и друге групе извели су хака и ваијата церемоније да би одали почаст онима убијеним у нападима.[249][250] Уличне банде, укључујући Монгрел моб, Блек пауер и Кинг кобрас послали су своје чланове у џамије широм земље ради помоћи у заштити истих током обављања молитве.[251][252][253] Једну седмицу након напада, одржана је џума на отвореном у Хагли парку; емитована је уживо на радију и телевизији, а присуствовало је 20.000 људи — укључујући Ардернову[254][255][256] која је рекла „Нови Зеланд плаче с вама. Ми смо једно.”; имам џамије Ел Нур захвалио се Новозеланђанима за њихову подршку и додао је да „смо сломљених срца али да нисмо сломљени”.[257] Национална миса за сећање одржана је 29. марта, две седмице после напада.[258]

Гив-а-литл (GiveALittle.co.nz) онлајн хуманитарна акција која подржава жртве и њихове породице до сада је скупила преко 4 милиона новозеландских долара.[259][260] Уз остале акције која се тражи добровољно давање новца за помоћ, скупљено је преко 6,1 милиона америчких долара укупно с наменом за жртве и њихове породице.[261] Премијерка је такође поновила да сви они повређени или убијени у пуцњавама — као и њихове уже породице — могу да користе државну шему за компензацију након несрећа (ACC), која — између осталих бенефита — нуди компензацију за изгубљене приходе и 10.000 америчких долара гранта за сахрану.[262][263]

Дан након напада, многи власници радњи са оружјем пријавили су повећану продају оружја — поготово полуаутоматског, као одговор на строже законе око набавке.[264] Насупрот овоме, неки новозеландски власници оружја одговорили су добровољним предавањем свог оружја полицији.[265] Новозеландски аукцијски веб-сајт Trade Me забранио је продају полуаутоматског оружја на својој платформи.[266]

Видео[уреди]

Лајвстрим је репостован на многим сервисима за стримовање видеа, укључујући Фејсбук, Лајвлик и Јутјуб.[267][268] Полиција, муслиманске заступничке групе и владине агенције позвали су да било ко ко пронађе снимке — да их обрише или пријави.[269] Новозеландски Уред за класификацију филма и књижевности брзо је класификовао видео као „непожељан”, чиме је дистрибуисање, копирање или приказивање истог унутар граница земље постало прекршај; законска казна је до 14 година затвора за појединца, или 100.000 америчких долара за корпорацију.[270][271]:124 18-годишњак који се појавио у Окружном суду Крајстчерча 18. марта оптужен је по две тачке: за дистрибуисање видеа и прављење непожељне публикације објављивањем слике џамије Ел Нур с поруком „мета стечена” те другим чет порукама које „подстрекавају екстремно насиље”.[272][273] Такође, 22-годишњи Новозеланђанин ће се појавити на суду у Крајстчерчу јер је оптужен за дистрибуисање видеа.[274] Неке медијске организације у Аустралији емитовале су делове лајвстрима, све до момента када нападач улази у зграду, упркос молбама полиције да се исти снимци не приказују или емитују јавно.[275] Новозеландска Скај телевизија привремено је прекинула понуду емитовања Скај њуз Аустралије где се видео могао погледати, да би се спречило његово даље приказивање.[276] Новозеландски провајдери интернет сигнала предузели су одређене кораке да се блокира приступ 8chan-у и другим сајтовима повезанима с нападом;[12] привремено су блокирани и други сајтови, попут 4chan-а, Лајвлика и Меге где се видео могао пронаћи све док ови сајтови нису успели да га уклоне у потпуности позивајући се на своје смернице о коришћењу.[277][278] Додатно, најмање три сајта — 8chan, Kiwi Farms и Voat — нашла су се под истрагом новозеландских власти због материјала пертинентног нападу, где је постављан видео и други материјал док се напад одвијао; администратор онлајн месеџинг борда Киви фармс одбио је захтев Новозеландске полиције за податке о корисницима који су правили постове повезане са осумњиченим и нападима.[279][280]

Дана 19. марта, Аустралијанац који је постављао коментаре по друштвеним медијима хвалећи пуцњаве у Крајстчерчу, ухапшен је због агравираног поседовања ватреног оружја без лиценце и по четири тачке за коришћење или поседовање забрањеног оружја; пуштен је уз кауцију под условом да неће користити интернет.[281][282][283][284] Сутрадан, човек из Крајстчерча је оптужен по две тачке за дељење лајвстрима пуцњава у џамијама према Акту о класификацији филмова, видеа и публикација из 1993; забрањена му је кауција и задржан је у притвору до следећег судског саслушања заказаног за 15. април; његова компанија је такође привукла критике због коришћења нацистичких симбола.[285][286][287][288]

Фејсбук, Јутјуб, Редит и Твитер изјавили су да напорно раде да уклоне видео са својих платформи, те изјавили да ће такође уклонити све чиме се подржавају напади.[289] Како год, копије видеа се континуирано отпремају на Јутјуб и Твитер.[290][291][292] Према Фејсбуку, није било притужби на видео око 12 минута након што се лајвстрим завршио;[293] оригинални видео од нападача погледан је мање од 200 пута пре него што је сервис обавештен о садржају видеа; Фејсбук је накнадно уклонио видео и његов садржај прегледан само 4.000 пута унутар неколико минута од обавештења, те направио дигитални хеш отисак да се детектују будућа отпремања — која су се до тада вршила на бројним сајтовима друштвених медија.[294] Делатници Фејсбука на Новом Зеланду изјавили су да је унутар друга 24 часа након напада дигиталним отиском блокирано преко 1,5 милиона отпремања видеа и слика — укључујући едитоване верзије — с њиховог сервиса, већина у току фазе отпремања пре него што је видео односно слика дошла у јавност за прегледање.[294][295] Редит је бановао субредите под називима „WatchPeopleDie” и „Gore” за које они тврде да величају нападе.[296][297] Упркос овако релативно добром одговору, званичници Новог Зеланда као и други светски лидери дали су задатак Фејсбуку, Јутјубу и другим великим друштвеним сајтовима да предузму још корака и прекину деловање сваког одговорног за екстремистички садржај који се отпрема на њихове сервере.[294] Мајкрософт је, у светлу тога како су друштвени медији управљали садржајем повезаним с пуцњавама, предложио увођење стандарда на нивоу индустрија којима ће се пријављивати овакав садржај веома брзо и непосредно након великих догађаја; здруженим командним центром управљало би се и контролисало ширење оваквих информација преко друштвених медија.[298]

Упркос покушајима мрежа да се саморегулишу, новозеландски званичници и други светски лидери питали су их да преузму одговорност за екстремистички садржај постављен на њиховим серверима.[294] Аустралија је увела легислативу којом се кажњавају провајдери финог садржаја и потенцијално у затвореништво стављају њихови делатници који не уклоне насилне слике овог типа напада.[299] Француски савет за муслиманску веру издао је тужбу против Фејсбука и Јутјуба, оптужујући компаније за „емитовање поруке са насилним садржајем подстичућег тероризма, или природе налик на озбиљно нарушавање људског дигнитета и подложне прегледавању од мањине”.[300] Фејсбук је протестовао против тужбе, уз изјаву: „Актови тероризма и мржње немају места на Фејсубку, а наше мисли су са породицама жртава и целом заједницом погођеном овом трагедијом. Предузели смо многе кораке да се овај видео уклони с наше платформе, сарађујемо с властима.”[300]

Стјуарт Бендер са Универзитета Кертин у Перту истакао је да употреба видеа уживо као интегралног дела напада „чини [исте] обликом ’перформанс злочина’ где је акт снимања видеа и/или стримовања насиља од стране нападача централна компонента самог насиља, а не инцидентална”.[301]

Реакције[уреди]

Премијерка Ардерн посетила је чланове муслиманске заједнице у Центру заједнице Филипстаун дан након напада

Новозеландска премијерка Џасинда Ардерн назвала је инцидент „актом екстремног и невиђеног насиља” и изјавила да је „ово један од најмрачнијих дана Новог Зеланда”.[302][303][304] Она је такође нападе описала као добро испланиране и терористичке.[220] По први пут у историји, ниво од терористичке претње подигнут је на висок.[84] Комесар Буш цитирао је премијерку да је рекла да је ово „сада класификовано као терористички догађај”.[305] Начелница Крајстчерча Лијана Далзијел никада није мислила да би се „нешто налик овоме” могло догодити на Новом Зеланду, изјавивши да је „свако шокиран”.[220] Заставе су биле спуштене на пола копља на свим владиним зградама у земљи.[306] Кабинет Новог Зеланда је пристао да спроведе истрагу око напада, а 25. марта је објавио да ће иста бити у облику истраге краљевске комисије;[307] испитаће се догађаји који су довели до напада, а према Ардерновој „погледаће се акције SIS-а, GCSB-а, полиције, царине, имиграционе и свих других релевантних владиних одељења или агенција”;[308] Литл је рекао за Радио Нови Зеланд „Добио сам овлашћење за агенције да ураде интрузивне активности под налогом, од којих велики број истих [налога] немам слободу да откривам.”,[309] те додао да обавештајне службе обично стављају 30 до 40 људи под надзор одједном а иако је у питању више људи под надзором него обично он неће да открије колики је то број, док су саме операције од физичког надзора до надзирања телекомуникационих активности.[310]

Краљица Елизабета II рекла је да је „дубоко растужена” нападом: „Принц Филип и ја послали смо своје саучешће породицама и пријатељима оних који су изгубили своје животе.”[311][312]

Аустралијски премијер Скот Морисон изразио је подршку Новом Зеланду и осудио нападе као „насилне, екстремистичке, терористичке нападе десног крила”. Потврдио је да је Аустралијанац задржан као осумњичени повезан с нападом.[313][314][315]

Британска премијерка Тереза Меј описала је инцидент као „застрашујући терористички напад” и рекла да су „њене мисли са свим онима који су погођени овим болесним чином насиља”. Такође је објављено да ће министар унутрашњих послова обавити разговоре са вишим експертима за противтероризам да би се проверила безбедност у британским џамијама после напада.[312]

Многи политичари и светски лидери такође су изразили своју сућут поводом напада,[316][317] а неки светски лидери су напад приписали све већој исламофобији у свету;[318][319] Трампова реакција била је нешто другачија или супротна, јер када су га питали да ли су „белачки националисти растућа претња широм света” он је одговорио: „Не мислим баш. Мислим да је то мала група људи који имају веома, веома озбиљне проблеме. Засигурно је то страшна ствар.”[168]

Званично саучешће (у облику саопштења) изјавила је велика већина светских лидера.[нап. 2]

Канадски премијер Џастин Трудо изразио је „најдубље саучешће” и изјавио да „Канада памти превише добро жалост коју су осећали након безосећајног напада на Исламски културни центар Кебека у Стефоју који је узео животе много невиних људи окупљених у молитви”, помињући Пуцњаву у Кебеку у градској џамији (2017).[346]

Неколико тренутних и бивших политичара из САД, укључујући председника Доналда Трампа, бившег председника Барака Обаму и политичарку кандидаткињу за председника Хилари Клинтон изразили су своје саучешће страдалима, а Трамп је понудио и помоћ Новом Зеланду.[347][348][51][349][348][350] Ово је било након што је Њујорк тајмс објавио да је убица хвалио председника Трампа у свом манифесту.[351]

Руски председник Владимир Путин послао је премијерки Ардерновој поруку саучешћа, изјавивши: „Овај напад на цивиле који су се окупили ради молитве је шокантан по насиљу и цинизму.”[352] Осветљење куле Останкино у Москви, највише слободно држеће структуре у Европи, било је угашено један сат као знак сућути.[353]

У Уједињеном Краљевству, након претњи по живот Садика Кана у манифесту нападача Таранта, домаћа обавештајна служба MI5 је покренуо истрагу повезаности нападача са британском крајњом десницом.[354] Саџид Џавид из Министарства унутрашњих послова УК, упозорио је фирме друштвених медија, укључујући нова правила о цензури.[355]

Краљ Салман из Саудијске Арабије рекао је да је „гнусни масакр молитвеника у џамијама на Новом Зеланду терористички напад”.[356] Такође, позвао је међународну заједницу да се суочи с говором мржње и тероризмом.[356][357]

Кардинал Пјетро Паолин, секретар града-државе Ватикан, послао је писмо саучешћа у име папе Фрање тешећи муслиманску заједницу на Новом Зеланду „искреном солидарношћу поводом ових напада” и изјављујући да се „Његова светост моли за излечење повређених, утеху оних који тугују за губитак својих вољених и за све погођене овом трагедијом”.[358]

Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, показивао је снимак преузет од нападача својим присталицама на кампањским скуповима за локалне изборе у Турској који су се одржали поткрај марта 2019.[359][360] Нови Зеланд и Аустралија, односно њихове владе,[361] као и турска главна опозициона партија, критиковали су његове потезе.[362]

У Пакистану, током четвртфинала ПСЛ-а — на националном стадиону у Карачију, с капацитетом од 34.228 места — дат је минут ћутања за жртве.[363]

Алт-десничари[уреди]

Групе антиимиграционих белачких супремациста базиране на Новом Зеланду брзо су осудиле напад и удаљиле се од повезаности с нападачем, те угасиле своје веб-сајтове.[364] Одређен број алт-десничарских вођа те онлајн постери подржавали су напад, славећи терористу као „хероја” и називајући насиље делом тренутног етничког сукоба између белаца и небелаца који се одвија у свету.[52][53] Ендру Енглин, представник веб-сајта The Daily Stormer, изјавио је да је од масовних пуцњава које је он видео „ова далеко најсмешнија од њих свих” те да је нападач већ био „народни херој” за многе унутар покрета.[53]

PewDiePie[уреди]

Шведски јутјубер PewDiePie (Пјудипај; право име: Феликс Арвид Улф Шелберг) твитовао је „Управо сам чуо вести о ужасавајућим извешћима из новозеландског Крајстчерча. Осећам се апсолутно згађеним што је ова особа изустила моје име. Моје срце и мисли су са жртвама, породицама и свакиме погођеним овом трагедијом.” као одговор на позив нападача Брентона Таранта за гледаоце да „запрате Пјудипаја” током његовог лајвстрима пре извршења напада; ово је референца на тренутни сукоб пратилаца Пјудипај против Ти-сириса.[189]

Остале реакције[уреди]

Платформе друштвених медија Фејсбук, Твитер и Јутјуб имали су реакцију која је искритикована; пуштан је видео пуцњаве и поновно отпреман те дељен на овим платформама дуго након напада. Ове три компаније радиле су прековремено на уклањању видеа и бановању налога који су наставили да га отпремају. Гугл је сазвао велики састанак компаније изјавивши да је потребно да се уклоне резултати претраге који приказују графички садржај (видео и слике).[365][366]

Симпатизери Ал Каиде и ИДИЛ-а, као и утицајни лидери, објавили су путем канала друштвених медија потребу за одмаздом. Ово је изазвало особље задужено за спровођење закона у регионима Северној Америци, Европи и Океанији да буду на повишеном нивоу опреза. Један пост је гласио „Неверник је убио муслиманку и побегао преко ње пре него што је убио нашу браћу у џамији. Где је освета, О ревносни [муслимани]? По Алаху, ако не урадимо ништа, нема ничег доброг у нама [...] довољно дремежи [за] шта ћемо рећи Алаху...” и привукао је пажњу власти међу стотинама других постова.[367][368]

Дискурс о ватреном оружју[уреди]

Новозеландски закони о оружју почели су да се преиспитују након напада, поготово процес куповине полуаутоматског оружја у војном стилу те разлике у односу на Аустралију;[369][370] након Масакра у Порт Артуру 1996, у Аустралији је ово оружје забрањено;[370] године 2018, на пример, објављено је да је од 1,5 милиона регистрованог ватреног оружја на Новом Зеланду — 15.000 полуаутоматско.[371] Како је специјалиста за политику оружја Филип Алперс изјавио: „Нови Зеланд је готово једини уз Сједињене Државе који не региструје 96 % свог ватреног оружја — а то су уобичајена ватрена оружја, она која се највише користе у злочинима... Да је отишао на Нови Зеланд да почини ове злочине, појединац може претпоставити да је лакоћа доласка до овог ватреног оружја могла да буде фактор у његовој одлуци да почини злочин у Крајстчерчу.”[372][373] Кабинет, међутим, остаје без одлуке о стварању регистра.[374][375][376]

Премијерка Џасинда Ардерн објавила је да ће се „наши закони о оружју променити, сада је време... Људи ће тражити промену, а ја сам на то обавезана.”.[372] Арденова је наставила казавши да је „било покушаја да се наши закони промене 2005, 2012. и након упита 2017. Сада је време за промену.”.[377] Државни тужилац Дејвид Паркер касније је цитиран да је рекао да ће влада да забрани полуаутоматске пушке,[378] али да је касније оповргао ову изјаву и рекао да влада још није посвећена ничему и да ће регулације око полуаутоматског оружја да буду „једно од питања” које ће влада да разматра.[379] Ардернова је, на прес-конференцији одржаној 18. марта, индицирала да ће детаљи око предложених реформи да буду дати 25. марта 2019. године.[206] Дана 21. марта, она је објавила забрану и додала да ради на легислативи за ово која би требало да буде готова најкасније до 11. априла. Као традиционална мера, од 15.00 часова тог дана, неке полуаутоматске пушке и сачмарице класификоване су као такве да захтевају да власник има лиценцу са „Е” одобрењем. „Након разумног периода поврата, они који наставе да поседују ова ватрена оружја биће у контравенцији са законом”, објавио је Радио Нови Зеланд. Шема „ган бајбек” такође се разматра.[380]

Амандман о забрани ватреног оружја, магазина и делова (енгл. The Arms (Prohibited Firearms, Magazines, and Parts) Amendment Bill) биће уведен у Представничком дому 1. априла 2019. а усвојен након свог првог читања наредног дана.[381]

Дејвид Типл, активиста за права око наоружања и власник 20 градских продавница оружја широм Новог Зеланда, продао је оружје и муницију нападачу Таранту. У конференцији за медије након пуцњава, он је тврдио да нема никакве одговорности за напад а због продаје оружја нападачу. Такође је одбио да дискутује у широј дебати око оружја.[382] Типл је касније рекао: „Било је пуно приче о паничној куповини и то је лаж.”[383]

Референце на 4Chan[уреди]

Тарантове онлајн изјаве су биле мотивисане уобичајеним мимовима 4chan:

  • Манифест почиње поемом у стилу успаванке где се ’лаку ноћ’ често помиње. Ово је референца на Гуднајт тредс.[384]
  • Видео пуцњаве у џамији почиње тако што Тарант слуша српску националистичку песму. Српски националистички диско постао је мим због слабе продукције и апсурдног садржаја.[385]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Укључују помињање битке код Тура 732, Опсаде Акре 1189—1191, Опсаде Малте 1565, битке код Лепанта 1571, битке за Беч 1683, битке код Ваца 1684, битке код Кагула 1770, боја на Иванковцу 1805, шипченске битке 1877—1878, булерске битке 1913, сарикамишке битке 1914—1915, Скандала око сексуалне експлоатације деце у Ротердаму 2010, Глобалног споразума о миграцији 2018, Карла Мартела, Жигмунда Луксембуршког, хетмана Феликса Потоцког, Маркантонија Колону, Себастијана Венијера, Луку Траинија, Александра Бисонета, Лазара Хребељановића, Дмитрија Сењавина, Милоша Обилића, Јаноша Хуњадија, Михаља Силађија, Фружина, Шербана Кантакузина, Марка Антонија Брагадина, Стефана III Молдавског, Скендербега, Ђерђа Аријанитија, Баје Пивљанина, Новака Вујошевића, Едварда Кодрингтона, Марка Миљанова Поповића, Ернста Штархемберга, Давида Сослана, Давида IV од Грузије, Стефана Лазаревића, Константина II од Бугарске, Боемунда Тарентског, Гастона IV, Гастона IV, Дон Пелајоа, Јосифа Гурка, Четрнаест речи и „Туркофагоса” (онај који једе Турке) — термин који су Грци користили током Грчког рата за независност.[55][151][152][153][56][154] Антимуслиманска фраза „уклони кебаб”, слоган који потиче из Србије и који се проширио глобално, користе белачки супремацисти и био је написан на оружју нападача.[55] Магазин пушке имао је име Хосуе Естебанез, извршилац убиства Карлоса Паломина.[155] На оружју је био симбол црног сунца и два знака псећег ланчића: један са белачком супремацистичком верзијом келтског крста, а други са дизајном словенске свастике.[156]
  2. ^ Изјавили су га азербејџански[320] бангладешки,[321] босанскохерцеговачки,[322] брунејски,[323] камбоџански,[324] кинески,[325][326] фиџијски,[327] хрватски,[328] филипински,[329] мађарски,[330][331] индијски,[332] индонезијски,[333] јапански,[334] јужнокорејски,[335] косовски,[336] малезијски,[337] пакистански,[338][339] сингапурски,[340] српски,[341] тајвански,[342] тајландски,[343] турски,[344] вијетнамски[345] и лидери велике већине осталих земаља.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ainge Roy, Eleanor; Sherwood, Harriet; Parveen, Nazia (15. 3. 2019). „Christchurch attack: suspect had white-supremacist symbols on weapons”. The Guardian. Приступљено 16. 3. 2019. »A bomb disposal team was called in to dismantle explosive devices found in a stopped car.« 
  2. ^ Graham-McLay, Charlotte; Cave, Damien; Tarabay, Jamie (17. 3. 2019). „‘There Will Be Changes’ to Gun Laws, New Zealand Prime Minister Says”. The New York Times. Christchurch. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Elmasry, Mohamad (15. 3. 2019). „New Zealand mosque attacks and the scourge of white supremacy”. Al Jazeera. Приступљено 17. 3. 2019. 
  4. ^ Lowles, Nick (15. 3. 2019). „The terror in New Zealand is borne of the same far right ideology taking hold in Europe”. New Statesman. Приступљено 17. 3. 2019. 
  5. 5,0 5,1 Welby, Peter (16. 3. 2019). „Ranting ‘manifesto’ exposes the mixed-up mind of a terrorist”. Arab News. Приступљено 17. 3. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Webb, Whitney (16. 3. 2019). „The Christchurch Shooting and the Normalization of Anti-Muslim Terrorism”. Mintpress News. Приступљено 17. 3. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „New Zealand suspect Brenton Tarrant ‘says he is racist eco-fascist who is mostly introverted. ITV News. Приступљено 15. 3. 2019. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Weapons”. The Daily Stormer. The Daily Stormer. Приступљено 15. 3. 2019. [мртва веза]
  9. 9,0 9,1 Gelineau, Kristen; Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „New Zealand mosque shooter is a white supremacist angry at immigrants, documents and video reveal”. Chicago Tribune. Приступљено 17. 3. 2019. 
  10. 10,0 10,1 Koziol, Michael. „Christchurch shooter's manifesto reveals an obsession with white supremacy over Muslims”. www.smh.com.au. Sydney Morning Herald. Приступљено 15. 3. 2019.  „Музика је свирала у ауту у позадини видеа Тарантовог напада, једна на српском језику, а једна на немачком. Српска песма помиње „кољача Босне”, Радована Караџића, осуђеног ратног злочинца и политичког вођу босанских Срба. ’Из Крајине кренули су вуци, кренули су вуци; Чувајте се усташе и Турци, усташе и Турци; Караџићу, води Србе своје, води Србе своје; Нек’ се види, никог се не боје, никог се не боје’, каже се у тексту.”
  11. 11,0 11,1 Gilsinan, Kathy (15. 3. 2019). „How White-Supremacist Violence Echoes Other Forms of Terrorism .”. The Atlantic. Приступљено 17. 3. 2019. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „Christchurch mosque shootings: Gunman livestreamed 17 minutes of shooting terror”. The New Zealand Herald. 15. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Приступљено 15. 3. 2019. 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 Weill, Kelly; Sommer, Will. „Mosque Attack Video Linked to ‘White Genocide’ Rant”. www.thedailybeast.com. Daily Beast. Приступљено 15. 3. 2019.  „Манифесто је прошаран референцама на мимове 4Chan, те позива људе који се слажу с пуцњавом да направе још мимова. У једном моменту, писац се описује као ’уклањач кебаба’, што је референца на мим 4Chan о српским нападима на босанске Муслимане.”
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 „Police with the latest information on the mosque shootings”. Radio New Zealand. 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  15. 15,0 15,1 „Christchurch shooting death toll rises to 50 after unaccounted victim is discovered at mosque”. ABC News. 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  16. 16,0 16,1 „Christchurch mosque terror: Accused killer smirked in court”. Otago Daily Times Online News. 16. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  17. ^ Wakefield, Jane (16. 3. 2019). „Anger as shooter video spreads around world”. www.bbc.co.uk. Приступљено 18. 3. 2019. 
  18. ^ Hunt, Elle; Rawlinson, Kevin; Wahlquist, Calla (16. 3. 2019). „'Darkest day': how the press reacted to the Christchurch shootings”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 16. 3. 2019. 
  19. ^ Workman, Michael; Hutcheon, Stephen; McGrath, Pat (15. 3. 2019). „Christchurch shooting attacker Brenton Tarrant was a personal trainer in Grafton”. ABC. 
  20. ^ Wolfe, Natalie; Molloy, Shannon; Bedo, Stephanie (15. 3. 2019). „Dozens dead after gunman opens fire on Christchurch mosques in ‘unprecedented’ terror attack”. News Corp Australia. 
  21. ^ „Gunman who opened fire on Christchurch mosque addresses attack in manifesto”. News Corp Australia. 15. 3. 2019. 
  22. ^ Davidson, Tom (15. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: First picture of 'gunman' Brenton Tarrant”. Irish Mirror. 
  23. ^ Rawsthorne, Sally; Noyes, Jenny. „Christchurch terrorist attack: Death toll climbs to 49 after New Zealand's 'darkest day'. Sydney Morning Herald. 
  24. ^ „Alt-right extremists are not being monitored effectively”. The Sydney Morning Herald. 17. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. Приступљено 3. 4. 2019. 
  25. ^ „New Zealand Massacre Highlights Global Reach of White Extremism”. The New York Times. 17. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  26. ^ „The Observer view on the Christchurch shootings: we’ve been too slow to see the far right threat Observer editorial”. Guardian. 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  27. ^ „Christchurch mosque shootings: New Zealand's worst since 1943”. 15. 3. 2019 — преко www.nzherald.co.nz. 
  28. ^ Leask, Anna (3. 2. 2017). „Raurimu 20 years on: the madman, the massacre and the memories”. The New Zealand Herald. ISSN 1170-0777. Приступљено 15. 3. 2019. 
  29. ^ Graham-McLay, Charlotte; Ramzy, Austin (14. 3. 2019). „New Zealand Police Say Multiple Deaths in 2 Mosque Shootings in Christchurch”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 15. 3. 2019. 
  30. 30,0 30,1 Westcott, Ben; Marsh, Jenni; Regan, Helen; Wagner, Meg; Ries, Brian; Rocha, Veronica; Lewis, Aimee; Picheta, Rob; Kaur, Harmeet (15. 3. 2019). „Dozens killed in Christchurch mosque attack”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  31. ^ Brockell, Gillian (15. 3. 2019). „‘Garry’s getting shot’: This 1990 massacre was New Zealand’s worst before mosque attacks”. www.washingtonpost.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  32. ^ „The world's 31 safest countries”. The Independent. 28. 6. 2018. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  33. ^ „New Zealand Went More Than 20 Years Between Mass Shootings”. The Atlantic Magazine – theatlantic.com. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  34. ^ Brockell, Gillian (15. 3. 2019). „'Garry's getting shot': This 1990 massacre was New Zealand's worst before mosque attacks”. The Washington Post. 
  35. 35,0 35,1 „Warning signs of terror attack in New Zealand have been apparent, experts say”. Stuff.co.nz. Приступљено 20. 3. 2019. 
  36. ^ Kingsley, Patrick (15. 3. 2019). „New Zealand Massacre Highlights Global Reach of White Extremism”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  37. ^ „Gerry Brownlee: Royal Commission need into Christchurch massacre”. Newstalk ZB. 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  38. ^ Wilson, Jason (17. 3. 2019). „Australians are asking how did we get here? Well, Islamophobia is practically enshrined as public policy”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  39. ^ „2013 Census QuickStats about culture and identity”. Statistics New Zealand. 15. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  40. ^ Matthewson, Nicole (3. 12. 2015). „Fighting, killing 'not the Muslim way'. Stuff.co.nz. Приступљено 20. 3. 2019. 
  41. ^ Akerman, Tessa (16. 3. 2019). „Linwood mosque reflects a growing Muslim community”. The Australian. Приступљено 16. 3. 2019. 
  42. 42,0 42,1 „Man who scared away gunman at Christchurch mosque hailed a hero”. Stuff. 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  43. ^ „New Zealand mosque shootings kill 49”. 15. 3. 2019 — преко www.bbc.co.uk. 
  44. 44,0 44,1 44,2 „Christchurch shootings: Death toll rises to 49 following terrorist attack - live updates”. Stuff.co.nz. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  45. ^ „Christchurch shootings see 49 people killed in attacks on mosques”. ABC Online. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  46. 46,0 46,1 Saldiva, Gabriela. „Number Of Dead Rises To 50 In New Zealand Mass Shooting”. NPR. Приступљено 17. 3. 2019. 
  47. ^ „Video captures act of bravery as police arrest Christchurch shooting suspect”. Stuff. 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  48. 48,0 48,1 48,2 Bush, Mike (17. 3. 2019). „Update 15: Christchurch terror attack” (Саопштење). New Zealand Police. Приступљено 18. 3. 2019 — преко Scoop. 
  49. 49,0 49,1 49,2 49,3 „Watch: Christchurch mosque shooting - Four in custody”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  50. ^ Casiano, Louis (14. 3. 2019). „40 killed and more than 20 seriously injured in New Zealand mass shooting targeting mosques”. Fox News. 
  51. 51,0 51,1 51,2 51,3 51,4 Menon, Praveen; Greenfield, Charlotte (15. 3. 2019). „Dozens killed as gunman livestreams New Zealand mosque shootings”. Reuters. 
  52. 52,0 52,1 52,2 52,3 Purtill, James. „Fuelled by a toxic, alt-right echo chamber, Christchurch shooter's views were celebrated online”. www.abc.net.au. ABC. Приступљено 16. 3. 2019. 
  53. 53,0 53,1 53,2 „After New Zealand Shooting, Far-right, Racists Claim Victimhood, Hail Killer as Hero”. Southern Poverty Law Center. 15. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  54. ^ Sharman, Jon (15. 3. 2019). „Armed police deployed after shots fired at New Zealand mosque”. The Independent. Приступљено 15. 3. 2019. 
  55. 55,0 55,1 55,2 55,3 55,4 55,5 55,6 Coalson, Robert. „Christchurch Attacks: Suspect Took Inspiration From Former Yugoslavia's Ethnically Fueled Wars”. www.rferl.org. Radio Free Europe/Radio Liberty. Приступљено 15. 3. 2019. 
  56. 56,0 56,1 56,2 56,3 56,4 56,5 56,6 Zivanovic, Maja. „New Zealand Mosque Gunman ‘Inspired by Balkan Nationalists. Balkaninsight.com. Balkaninsight. Приступљено 15. 3. 2019. 
  57. 57,0 57,1 Orfanides, Effie (15. 3. 2019). „‘Remove Kebab,’ the Song Played by Brenton Tarrant in His Facebook Live Video”. heavy. Приступљено 15. 3. 2019. 
  58. ^ Doyle, Gerry (15. 3. 2019). „New Zealand mosque attacker's plan began and ended online”. Reuters. Приступљено 15. 3. 2019. 
  59. ^ Wakerell-Cruz, Roberto (15. 3. 2019). „A breakdown of the New Zealand terror attack video for those who do not want to watch it”. The Post Millennial. Приступљено 19. 3. 2019. 
  60. ^ Lyons, John; Taylor, Rob; Emont, Jon (18. 3. 2019). „'People Were Breaking the Windows': In New Zealand Massacre, No Exit and Few Hiding Places”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  61. ^ „'Hello brother': Muslim worshipper's 'last words' to gunman”. Al Jazzera. 15. 3. 2019. 
  62. ^ „'Hello brother,' first Christchurch mosque victim said to shooter”. Toronto City News. 15. 3. 2019. 
  63. 63,0 63,1 63,2 63,3 Perry, Nick; Baker, Mark (15. 3. 2019). „Mosque shootings kill 49; white racist claims responsibility”. Star Tribune. [мртва веза]
  64. ^ „LIVE: Mass shooting at Christchurch mosque as police respond to 'active shooter' situation”. 1 News NOW. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  65. ^ „Reports of multiple casualties in Christchurch mosque shooting”. ABC News. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  66. ^ Perry, Nick; Genileau, Kristen; Williams, Juliet. „New Zealand's darkest day: 36 minutes of terror”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  67. 67,0 67,1 „Christchurch shootings: Mosque attacks mapped”. BBC News. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  68. ^ Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „Mosque shooter brandished white supremacist iconography”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  69. ^ Campbell, Charlie. „New Zealand Picks Up the Pieces After the Worst Massacre in Its History”. Time. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  70. ^ Lin, Rong-Gong; Lee, Wendy. „Mosque attack that left 49 dead was the worst mass killing in New Zealand's history”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  71. ^ „Terrorist attack at New Zealand mosques leaves at least 49 people dead, more than 20 hurt”. WPTZ. Приступљено 20. 3. 2019. 
  72. ^ Perry, Nick; Baker, Mark. „New Zealand mosque shooter broadcast slaughter on Facebook”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  73. ^ Hendrix, Steve; Miller, Michael. „'Let's get this party started': New Zealand shooting suspect narrated his chilling rampage”. Washington Post. Приступљено 20. 3. 2019. 
  74. ^ Code, Bill. „New Zealand mosque attack suspect Brenton Tarrant grins in court”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  75. ^ „The Latest: Death toll in mosque attacks rises to 50”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  76. ^ Shah, Saeed. „Trapped in Christchurch Mosque, Worshiper Attempted to Disarm Shooter”. The Wall Street Journal. Приступљено 17. 3. 2019. 
  77. 77,0 77,1 Redmond, Adele; Harris, Dominic; Lewis, Oliver; Christian, Harrison. „Heroic worshippers tried to stop terror attacks at Christchurch mosques”. Stuff.co.nz. Приступљено 17. 3. 2019. 
  78. 78,0 78,1 „Christchurch shootings: Stories of heroism emerge from attacks”. BBC News. Приступљено 17. 3. 2019. 
  79. ^ Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „Mosque shooter brandished white supremacist iconography”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  80. ^ „Christchurch gets its second mosque”. Indian Weekender. Приступљено 15. 3. 2019. 
  81. ^ Barraclough, Breanna (15. 3. 2019). „Christchurch mosque shooting: Footage emerges of alleged gunman”. Newshub. Приступљено 15. 3. 2019. 
  82. ^ Molyneux, Vita (15. 3. 2019). „Live updates: Six people have reportedly been killed in Christchurch shootings near mosque”. Newshub. Приступљено 15. 3. 2019. 
  83. ^ Mackintosh, Eliza; Mezzofiore, Gianluca (15. 3. 2019). „Suspect in New Zealand mass shooting charged with murder”. CNN. Приступљено 15. 3. 2019. 
  84. 84,0 84,1 84,2 „New Zealand officially on high terror alert, in wake of Christchurch terror attacks”. Stuff. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  85. 85,0 85,1 „Christchurch mosque shooting: Linwood mosque 'hero' tackled gunman, grabbed weapon”. New Zealand Herald. New Zealand Herald. Приступљено 15. 3. 2019. 
  86. ^ „Second shooting at mosque in Linwood”. New Zealand Herald. New Zealand Herald. Приступљено 15. 3. 2019. 
  87. ^ Macdonald, Nikki (18. 3. 2019). „Alleged shooter approached Linwood mosque from wrong side, giving those inside time to hide, survivor says”. Stuff.co.nz. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  88. ^ „Abdul Aziz: Saved lives by running at gunman in mosque”. Radio New Zealand. 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  89. ^ Perry, Nick. „Man who stood up to mosque gunman probably saved lives”. Associated Press. Приступљено 17. 3. 2019. 
  90. ^ „New Zealand shootings: Hero picked up mosque attacker's gun and chased him”. Sky News. Приступљено 17. 3. 2019. 
  91. ^ „‘Hero’ Tackled Alleged New Zealand Gunman, Took Weapon, Forced Him to Flee”. The Daily Beast. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  92. ^ Garrison, Joey. „How a hero in New Zealand mosque attack used cat-and-mouse chase, shooter's own gun to save lives”. USA Today. Приступљено 17. 3. 2019. 
  93. ^ „Dodging bullets, a father of 4 confronted the New Zealand shooter and saved lives”. CNN. Приступљено 18. 3. 2019. 
  94. ^ „Christchurch mosque shooting kills 49, gun laws will change PM says”. Stuff. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  95. ^ „49 People Have Been Killed After Mass Shootings At Mosques In New Zealand”. BuzzFeed. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  96. 96,0 96,1 96,2 „Reactions to NZ mosque attacks”. BBC. Приступљено 16. 3. 2019. 
  97. 97,0 97,1 „Christchurch mosque shootings: Who were the victims?”. BBC. Приступљено 16. 3. 2019. 
  98. ^ „5 Indians Among 50 Killed In New Zealand Mosque Shootings, Says Envoy”. NDTV. Приступљено 17. 3. 2019. 
  99. 99,0 99,1 „Christchurch mosque shootings: Who were the victims?”. BBC. Приступљено 16. 3. 2019. 
  100. ^ „What we know so far about the New Zealand shooting”. The Guardian. Приступљено 16. 3. 2019. 
  101. ^ „Live: Christchurch mosque shootings - PM mourns as death toll rises to 50”. 16. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Приступљено 17. 3. 2019. 
  102. ^ „NZ terror attack victims' age range 3–77”. Dhaka Tribune. 17. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  103. 103,0 103,1 Robertson, Greg (16. 3. 2019). „Canterbury District Health Board”. Facebook.com (timestamp 3:55). Приступљено 26. 3. 2019. 
  104. ^ „Goalkeeper Atta Elayyan who died in Christchurch mosque shooting inspired others”. Stuff. Приступљено 17. 3. 2019. 
  105. ^ „CIO100 2018 Atta Elayyan”. cio.co.nz. Приступљено 19. 3. 2019.
  106. ^ „Dead, injured or missing: Victims of Christchurch begin to be identified”. 15. 3. 2019. 
  107. 107,0 107,1 „Foreigners among those targeted in New Zealand mosque attack”. Associated Press. Приступљено 16. 3. 2019. 
  108. 108,0 108,1 „Nine Indian-origin people in Christchurch go missing after mosque massacre: Envoy”. News Nation. 15. 3. 2019. 
  109. ^ staff, T. O. I. „At least 6 Palestinians said among dead in New Zealand shooting”. www.timesofisrael.com. Приступљено 16. 3. 2019. 
  110. ^ „Christchurch Firearms Incident in New Zealand - Home”. familylinks.icrc.org. Приступљено 17. 3. 2019. 
  111. ^ „Several nationalities among Christchurch mosque victims”. The Guardian. Приступљено 16. 3. 2019. 
  112. ^ „Name Release 1 – Christchurch Terror Attack”. New Zealand Police. Приступљено 25. 3. 2019. 
  113. ^ „Name release 2 – Christchurch terror attacks”. New Zealand Police. Приступљено 25. 3. 2019. 
  114. ^ „Name release 3: Christchurch terror attacks”. New Zealand Police. Приступљено 25. 3. 2019. 
  115. ^ „Name Release 4 – Christchurch Terror Attack”. New Zealand Police. Приступљено 25. 3. 2019. 
  116. ^ Shah, Saeed. „Trapped in Christchurch Mosque, Worshiper Attempted to Disarm Shooter”. The Wall Street Journal. Приступљено 17. 3. 2019. 
  117. ^ Mackenzie, James; Russell, Ros. „Pakistan salutes hero of New Zealand mosque shooting”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  118. ^ „The Latest: Death toll in mosque attacks rises to 50”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  119. ^ „PM Imran announces award for Pakistan Christchurch hero Naeem Rashid”. The News International. Приступљено 17. 3. 2019. 
  120. ^ „Pakistan to honour Christchurch mosque 'hero' with national award”. Приступљено 19. 3. 2019. 
  121. ^ Hussain, Shaiq; Constable, Pamela (17. 3. 2019). „Pakistani man who tried to stop New Zealand shooter to be given national award”. www.washingtonpost.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  122. ^ Menon, Praveen; Lasseter, Tom (17. 3. 2019). „'You are safe now': moments of heroism in Christchurch massacre”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  123. ^ „Bangladesh to send cricketers abroad reviewing hosts' security steps: PM”. The Independent. 17. 3. 2019. Приступљено 25. 3. 2019. 
  124. ^ „Christchurch shootings: The people killed as they prayed”. BBC. 21. 3. 2019. Приступљено 4. 4. 2019. 
  125. ^ Garrison, Joey (15. 3. 2019). „'Violent terrorist': Who is Brenton Tarrant, the white supremacist suspected in New Zealand mosque shootings?”. Приступљено 15. 3. 2019. 
  126. ^ „'I decided to take a stand' - suspected mosque shooter Brenton Tarrant says attack inspired by Anders Breivik”. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  127. ^ „'Heroes every single day'. Ten One Magazine. New Zealand Police. 16. 3. 2019. Приступљено 24. 3. 2019. »A 28-year-old man has been charged with one count of murder and has been remanded to the High Court to reappear on 5 April.« 
  128. ^ „Two rural police officers 'took down Christchurch massacre suspect'. Agence France Presse. 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  129. ^ „Christchurch mosque shootings: Footage shows arrest”. BBC. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  130. ^ „New Zealand terror attack: 49 dead in shootings at Christchurch mosques - YouTube”. ITV News. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  131. ^ „Christchurch shooting: gunman intended to continue attack, says PM”. Guardian. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  132. ^ „Christchurch massacre: Brenton Tarrant’s life in Dunedin, NZ”. www.news.com.au. Приступљено 2. 4. 2019. 
  133. ^ „Christchurch mosque shootings: Bruce Rifle Club closes in wake of terror”. 17. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Приступљено 19. 3. 2019. 
  134. ^ „Christchurch shooting accused Brenton Tarrant was a personal trainer in Grafton”. ABC Network. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  135. ^ Keogan, Sarah; Chung, Laura (15. 3. 2019). „From local gym trainer to mosque shooting: Alleged Christchurch shooter's upbringing in Grafton”. Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2019. Приступљено 24. 3. 2019. 
  136. ^ „Who is Christchurch mosque shooting accused? Brenton Tarrant member of Bruce Rifle Club in Milton”. New Zealand herald. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  137. ^ „Who is Christchurch mosque shooting accused? Brenton Tarrant member of Bruce Rifle Club in Milton”. New Zealand herald. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. [мртва веза]
  138. ^ „Perpetrator of New Zealand terrorist attack visited Turkey 'twice'. TRT World. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  139. ^ „Terorista Brenton Tarrant početkom 2017. ušao u BiH”. N1. 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  140. 140,0 140,1 Gec, Jovana (16. 3. 2019). „New Zealand gunman entranced with Ottoman sites in Europe”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  141. ^ Schindler, John R. (20. 3. 2019). „Ghosts of the Balkan wars are returning in unlikely places”. Spectator. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  142. ^ Mann, Alex; Nguyen, Kevin; Gregory, Katharine (23. 3. 2019). „Christchurch shooting accused Brenton Tarrant supports Australian far-right figure Blair Cottrell”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  143. ^ „Brenton Tarrant: The 'ordinary white man' turned mass murderer”. Telegraph. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  144. ^ „Brenton Tarrant: Suspected New Zealand attacker ‘met extreme right-wing groups’ during Europe visit, according to security sources”. The Independent. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  145. ^ Pannett, Rachel; Taylor, Rob; Hoyle, Rhiannon. „New Zealand Shootings: Brenton Tarrant Bought Four Guns Legally Online”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  146. ^ „Prime Minister Jacinda Ardern's focus on strengthening current gun laws after Christchurch terror attacks”. Radio New Zealand. 18. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  147. ^ „Mass shooting suspect obtained his guns legally, New Zealand prime minister says”. KNXV. 16. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  148. ^ „New Zealand cabinet backs change to gun laws within 10 days after mosque shooting”. The Independent. 18. 3. 2019. Приступљено 29. 3. 2019. 
  149. ^ Perry, Nick; Williams, Juliet (21. 3. 2019). „Thousands descend on site of New Zealand mosque attacks to observe emotional Muslim prayer”. The Globe and Mail. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  150. ^ „Christchurch shootings: NZ cabinet backs tighter gun laws”. BBC News. 18. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  151. ^ „Mosque shooter brandished material glorifying Serb nationalism”. www.aljazeera.com. Al Jazeera. Приступљено 16. 3. 2019. 
  152. ^ „New Zealand mosque shooter names his 'idols' on weapons he used in massacre”. Istanbul: Daily Sabah. 15. 3. 2019. 
  153. ^ „'Malta 1565' inscribed on mosque massacre gunman's rifle”. Times of Malta. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  154. ^ „New Zealand terror suspect wrote Italian shooter's name on his gun”. www.thelocal.it. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  155. ^ Quesada, Juan Diego (15. 3. 2019). „New Zealand attacker had name of Spanish killer on weapon”. El Pais. Приступљено 16. 3. 2019. 
  156. ^ Pai, Akshay (15. 3. 2019). „New Zealand mosque shooting: Attacker had "kebab remover" written on gun, sported neo-nazi symbolism”. MEAWW. Приступљено 17. 3. 2019. 
  157. 157,0 157,1 157,2 157,3 157,4 157,5 Wong, Charlene (15. 3. 2019). „The Manifesto of Brenton Tarrant – a right-wing terrorist on a Crusade”. Приступљено 18. 3. 2019.  (укључује PDF верзију прогласа, али је иста касније уклоњена; сада је доступна овде)
  158. ^ „The Great Replacement” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 4. 4. 2019. 
  159. ^ „Christchurch mosque shooting: Gunman posts manifesto detailing reasons for attack”. news.com.au. Приступљено 15. 3. 2019. 
  160. 160,0 160,1 „Australian man named as NZ mosque gunman”. The West Australian. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  161. ^ Martin, Lisa. „Rightwing extremist wrote manifesto before livestreaming Christchurch shooting”. www.theguardian.com. Guardian. Приступљено 15. 3. 2019. 
  162. ^ „Terrorism security expert Chris Kumeroa says New Zealanders need to be alert to potential threats”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  163. 163,0 163,1 „Attacker posted 87-page "anti-immigrant, anti-Muslim" manifesto”. 
  164. 164,0 164,1 164,2 Victor, Daniel (15. 3. 2019). „In Christchurch, Signs Point to a Gunman Steeped in Internet Trolling”. The New York Times. Приступљено 15. 3. 2019. 
  165. 165,0 165,1 „New Zealand mosque shooting: What is known about the suspects?”. BBC. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  166. ^ Dearden, Lizzie (16. 3. 2019). „New Zealand attack: How nonsensical white genocide conspiracy theory cited by gunman is spreading poison around the world”. Independent. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  167. ^ „Christchurch mosque gunman posted racist manifesto online before rampage”. South China Morning Post. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  168. 168,0 168,1 Itkowitz, Colby; Wagner, John (15. 3. 2019). „Trump says white nationalism is not a rising threat after New Zealand attacks: ‘It’s a small group of people. The Washington Post. Приступљено 17. 3. 2019. 
  169. ^ Kampeas, Ron (15. 3. 2019). „New Zealand killer says his role model was Nazi-allied British fascist”. Times of Israel. Приступљено 18. 3. 2019. 
  170. ^ Owen, Cathy (15. 3. 2019). „Cardiff killer named in New Zealand terror suspect's manifesto”. walesonline. Приступљено 16. 3. 2019. 
  171. ^ Ravndal, Jacob Aasland (16. 3. 2019). „The Dark Web Enabled the Christchurch Killer”. Foreign Policy. Приступљено 19. 3. 2019. 
  172. ^ Taylor, Adam (16. 3. 2019). „Christchurch suspect claimed 'brief contact' with Norwegian mass murderer”. Sydney Morning Herald. Приступљено 19. 3. 2019. 
  173. ^ Weissmann, Jordan (15. 3. 2019). „What the Christchurch Attacker’s Manifesto Tells Us”. Slate Magazine. Приступљено 15. 3. 2019. 
  174. ^ Bolt, Andrew. „Mosque Shooting In New Zealand. Man Dead”. Herald Sun. Приступљено 15. 3. 2019. 
  175. ^ „Radicalization & Degeneration”. The American Conservative. Приступљено 15. 3. 2019. 
  176. ^ „Christchurch: This Will Keep Happening”. BuzzFeed News. 
  177. ^ „Mosque terrorist may have targeted New Zealand because it's so safe”. NBC News. 
  178. 178,0 178,1 178,2 178,3 178,4 Lorenz, Taylor (18. 3. 2019). „The Shooter’s Manifesto Was Designed to Troll”. The Atlantic. Приступљено 18. 3. 2019. 
  179. ^ „New Zealand mosque shootings: Suspected killer is fascist who 'had contact with Breivik'. BBC. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  180. ^ „New Zealand shooting: Brenton Tarrant targeted 'invader' Sadiq Khan in manifesto”. The Times. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  181. ^ „Police raid property linked to mosque massacre”. www.dailytelegraph.com.au. 15. 3. 2019. 
  182. ^ „Invaders from India, Enemies in East: New Zealand Shooter's Post After a Q&A Session With Himself”. News18. Приступљено 16. 3. 2019. 
  183. ^ „Murderous insights in NZ shooter manifesto”. SBS. SBS. Приступљено 15. 3. 2019. 
  184. 184,0 184,1 184,2 „Rise of White Terrorism Inevitable Response to Nonwhite Invasion and Terrorism, Says New Zealand Mosque Shooter Manifesto”. The New Observer. 16. 3. 2019. 
  185. ^ „Jacinda Ardern's office received manifesto from Christchurch shooter minutes before attack”. ABC.net. 17. 3. 2019. 
  186. 186,0 186,1 Kupfer, Theodore (15. 3. 2019). „A Mass Murder for the Age of Sh**posting”. National Review. Приступљено 18. 3. 2019. 
  187. ^ Evans, Robert (15. 3. 2019). „Shitposting, Inspirational Terrorism, and the Christchurch Mosque Massacre”. bell¿ngcat. Приступљено 18. 3. 2019. 
  188. ^ Chokshi, Niraj. „PewDiePie Put in Spotlight After New Zealand Shooting”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  189. 189,0 189,1 189,2 Paton, Callum (15. 3. 2019). „PewDiePie 'Sickened' by New Zealand Mosque Shooter Telling Worshippers to Follow Him Before Opening Fire”. Newsweek. Приступљено 15. 3. 2019. 
  190. ^ „49 killed in terrorist attack at mosques in Christchurch, New Zealand”. Washington Post. Приступљено 15. 3. 2019. »Further afield, Felix Kjellberg, a YouTube celebrity from Sweden who goes by “PewDiePie” and flirts openly with Nazi symbolism, distanced himself from the violence after the man who live-streamed his rampage asked viewers to “subscribe to PewDiePie.”« 
  191. ^ Alexander, Julia (19. 3. 2019). „YouTube creators are trying to move on from ‘subscribe to PewDiePie. The Verge. Приступљено 19. 3. 2019. 
  192. ^ Chavez, Nicole; Regan, Helen; Sidhu, Sandi; Sanchez, Ray. „Suspect in New Zealand mosque shootings was prepared 'to continue his attack,' PM says”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  193. ^ „Mosque attacks suspect gives "white power" sign in Christchurch court”. Axios. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  194. 194,0 194,1 Howe, Suzette; Melendez, Pilar; Latza Nadeau, Barbie (15. 3. 2019). „New Zealand Mosque Shooting Suspect Brenton Tarrant Flashes White Power Sign in Court”. Приступљено 1. 4. 2019. 
  195. ^ „Accused to face 50 murder charges, police confirm”. Radio NZ. 4. 4. 2019. Приступљено 4. 4. 2019. 
  196. ^ Vsontay, Elias; Ritchie, Emily (16. 3. 2019). „Main suspect in New Zealand shootings that killed 49 appears in court”. Washington Post. 
  197. ^ „Suspected New Zealand shooter appears in court, flashes ‘white power’ symbol”. New York Post. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  198. ^ Cheng, Derek (18. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: Brenton Tarrant sacks lawyer, will represent himself in court”. NZ Herald. Приступљено 18. 3. 2019. 
  199. ^ Edgeler, Graeme (25. 3. 2019). „How will the trial of the alleged Christchurch mosque murderer work?”. The Spinoff. Приступљено 27. 3. 2019. 
  200. ^ „Sentencing Act 2002”. New Zealand Legislation Online. Parliamentary Counsel Office. Приступљено 27. 3. 2019. 
  201. 201,0 201,1 „LIVE: Gunman named, four arrested, as Christchurch mosque attacks leave 'significant' number of fatalities”. TVNZ. Приступљено 15. 3. 2019. 
  202. ^ „40 killed as gunmen open fire in two mosques in New Zealand's Christchurch”. CNN. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  203. ^ „Christchurch mosque 'terrorist' shootings: What you need to know”. Stuff.co.nz. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  204. ^ „Christchurch shooting: 49 dead in terrorist attack at two mosques – live updates”. Guardian. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  205. ^ „49 People Have Been Killed After Mass Shootings At Mosques In New Zealand”. Buzzfeed. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  206. 206,0 206,1 „NZ cabinet backs action on gun laws - PM”. BBC. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  207. ^ „Christchurch mosque shootings: One man faces murder charges, what happened to the other three arrested?”. 16. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Приступљено 18. 3. 2019. 
  208. ^ „Death toll rises to 50 as New Zealand mourns victims”. Agence France-Presse. Приступљено 17. 3. 2019. 
  209. ^ McBride, Jessica (15. 3. 2019). „Daniel John Burrough Accused of Inciting Racial Hatred”. Heavy.com. Приступљено 2. 4. 2019. 
  210. ^ „Teen, 18, faces 14yrs in jail for ‘sharing live-stream of New Zealand massacre. The Sun. 18. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  211. ^ Stanley-Becker, Isaac; Rosenberg, Eli; Horton, Alex; Brice-Saddler, Michael (15. 3. 2019). „Primary suspect, one alleged accomplice identified in terrorist attack that killed 49 in New Zealand”. Morning Mix. Washington Post. 
  212. ^ „Christchurch mosque shootings: Camouflage wearer claims wrongful arrest”. The New Zealand Herald. 16. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  213. ^ „Christchurch mosque shooting: Wrong man arrested for wearing camo”. www.news.com.au. Приступљено 2. 4. 2019. 
  214. 214,0 214,1 „One shooter in twin mosque attacks, police”. Port Stephens Examiner. 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  215. ^ „Memorial service held for Christchurch attack victims – NZ mosque attacks”. TRT World. 29. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  216. 216,0 216,1 „One shooter in twin mosque attacks, police”. Newcastle Herald. 16. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  217. ^ „Police confirm 49 people dead in Christchurch mosque terror attacks, man charged with murder” — преко TVNZ. 
  218. 218,0 218,1 „Deadly mass shooting at New Zealand mosques”. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  219. ^ „Four arrested after mass shooting at mosque, Islamic centre”. www.9news.com.au. Приступљено 15. 3. 2019. 
  220. 220,0 220,1 220,2 „Three in custody after 49 killed in Christchurch mosque shootings”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  221. ^ „'A river of blood coming out the door' - emergency services' harrowing tales of Christchurch attacks”. TVNZ. Приступљено 19. 3. 2019. 
  222. ^ „Paramedics had to step over bodies to collect the wounded at Christchurch mosque”. Stuff NZ. Приступљено 19. 3. 2019. 
  223. ^ „Death toll rises to 49 in New Zealand mosque shootings”. WITN. Приступљено 15. 3. 2019. 
  224. ^ „Mosque terror attacks: Christchurch schools faced angry parents during lockdown”. Radio New Zealand. 21. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  225. ^ „Armed police guard mosques around New Zealand”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  226. ^ „Striking students in New Plymouth surprised by Prime Minister”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  227. ^ „Top level crisis meeting in Wellington after Christchurch mosque shooting”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  228. ^ „Deadly Christchurch mosque shootings: 49 dead after 'well-planned' attack”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  229. ^ „Thousands of students protest against climate change”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  230. ^ Edmunds, Susan (15. 3. 2019). „Air New Zealand cancels flights, offers 'flexibility'. Stuff.co.nz. 
  231. ^ „Black Caps v Bangladesh test cancelled after gunmen attack Christchurch mosques”. Stuff.co.nz. 
  232. ^ „Bangladesh cricket team flees mosque shooting”. City News 1130. Приступљено 15. 3. 2019. 
  233. ^ „Cricketers escape NZ mosque shooting”. Cricket Australia. Приступљено 15. 3. 2019. 
  234. ^ „Bangladesh tour of New Zealand called off after Christchurch terror attack”. ESPNcricinfo. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  235. ^ „Canterbury withdraw from final Plunket Shield match, handing CD title”. Stuff. Приступљено 17. 3. 2019. 
  236. ^ „Highlanders-Crusaders cancelled after massacre | Sporting News”. www.sportingnews.com. Приступљено 16. 3. 2019. 
  237. ^ „Crusaders' name change discussions 'a responsible action', says Grant Robertson”. TVNZ. Приступљено 19. 3. 2019. 
  238. ^ „Crusaders respond to criticism of name in light of attacks”. Radio New Zealand (на језику: енглески). 17. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  239. ^ „'Spill the Blood' band Slayer pulls out of Christchurch concert”. Stuff. Приступљено 16. 3. 2019. 
  240. ^ „Auckland's Polyfest and St Patrick's celebrations cancelled after Christchurch mosque attack”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  241. ^ „Womad festival chooses not to cancel in wake of Christchurch terror attacks”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  242. ^ Kidd, Rod; Miller, Tim (15. 3. 2019). „Part of Dunedin street evacuated after report city was original target”. Otago Daily Times. Приступљено 15. 3. 2019. 
  243. ^ „Mosque shootings: AOS on Dunedin street after report city was original target”. New Zealand Herald. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  244. ^ Olito, Frank. „The internet is applauding a man's raw reaction to the New Zealand mass shooting after he laid flowers at a local mosque”. INSIDER. Приступљено 19. 3. 2019. 
  245. ^ „'We love you': mosques around world showered with flowers after Christchurch massacre”. The Guardian. 16. 3. 2019. ISSN 0261-3077. Приступљено 19. 3. 2019. 
  246. ^ „Hamilton mosque makes sure flowers live on”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  247. ^ „Christchurch terror attack: How to support NZ's Muslim communities”. The Spinoff. 16. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  248. ^ Mahony, Maree (16. 3. 2019). „Christchurch mosque attacks: Mayor Lianne Dalziel says city turning to practical help”. RNZ. Radio New Zealand. Приступљено 19. 3. 2019. 
  249. ^ „Mass haka and waiata performed outside Christchurch mosque to honour shooting victims”. The New Zealand Herald. 21. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  250. ^ Hassan, Jennifer; Tamkin, Emily (18. 3. 2019). „The power of the haka: New Zealanders pay traditional tribute to mosque attack victims”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  251. ^ „Mongrel Mob gang members to stand guard at local mosque, in support of Muslim Kiwis”. Stuff.co.nz. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  252. ^ „Black Power perform haka outside Al Noor Mosque cordon in Christchurch”. The New Zealand Herald. 17. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  253. ^ „Fear of 'mosque today, marae tomorrow' partly behind gangs reaching out to Muslim community – expert”. TVNZ. Приступљено 23. 3. 2019. 
  254. ^ „New Zealand marks one week since mosque attacks”. New Straits Times. Reuters. 22. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  255. ^ „New Zealand marks one week since mosque attack with prayers, headscarves”. The Straits Times. Reuters. 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  256. ^ „NZ falls silent for mosque attack victims”. BBC. 22. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  257. ^ Perry, Nick (22. 3. 2019). „New Zealand Observes Muslim Call to Prayer 1 Week After Deadly Mosque Attacks”. Time Magazine. Приступљено 24. 3. 2019. 
  258. ^ „Christchurch attacks: National remembrance service held”. BBC. BBC. 29. 3. 2019. Приступљено 29. 3. 2019. 
  259. ^ „Victim Support Official Page: Christchurch Shooting Victims' Fund”. GiveALittle.co.nz. Приступљено 16. 3. 2019. 
  260. ^ „New Zealand Givealittle page raises more than $400k for victims of Christchurch terror attack”. Stuff.co.nz. 16. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  261. ^ „More than $4m raised for victims of Christchurch mosque shootings”. Stuff.co.nz. 17. 3. 2016. Приступљено 16. 3. 2019. 
  262. ^ „Christchurch shooting victims' bodies being returned as volunteers arrive to help with burials”. Stuff. 
  263. ^ „PM statement on Christchurch shooting – 4pm 17 March”. The Beehive. 
  264. ^ „'Panic buying' of guns to beat law change after Christchurch shooting”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  265. ^ „New Zealand gun owners voluntarily giving up firearms in wake of mosque massacre”. New York Post. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  266. ^ „Live: Day four Christchurch mosque shootings”. rnz.liveblog.pro. Приступљено 17. 3. 2019. 
  267. ^ Anderson, Charles (24. 3. 2019). „Censor bans 'manifesto' of Christchurch mosque shooter”. The Guardian. 
  268. ^ Sherwood, Sam; Kenny, Lee. „Christchurch mosque shootings: Man claims responsibility for shootings, records assault on video”. Stuff. 
  269. ^ „Facebook battles to stamp out horror footage of Christchurch shooting”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  270. ^ „OFLC Response to Christchurch – What You Can Do : Latest news : OFLC”. www.classificationoffice.govt.nz. Приступљено 17. 3. 2019. 
  271. ^ „Films, Videos, and Publications Classification Act 1993”. New Zealand Legislation Online. Parliamentary Counsel Office. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  272. ^ „Christchurch shootings: Teen charged with sharing live-stream refused bail”. The New Zealand Herald. AAP. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  273. ^ Clarkson, Dave (18. 3. 2019). „Christchurch teen appears in court over alleged re-posting of mosque shootings live stream”. Stuff. Приступљено 18. 3. 2019. 
  274. ^ „Man, 22, to appear in court over Christchurch attack video”. Radio New Zealand. 18. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  275. ^ Meade, Amanda (15. 3. 2019). „Australian media broadcast footage from Christchurch shootings despite police pleas”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 15. 3. 2019. 
  276. ^ Hollister, Sean (16. 3. 2019). „Sky New Zealand yanks Sky Australia after Christchurch footage sparks outrage”. The Verge. Приступљено 16. 3. 2019. 
  277. ^ Kelly, Makena (18. 3. 2019). „New Zealand ISPs are blocking sites that do not remove Christchurch shooting video”. The Verge. Приступљено 18. 3. 2019. 
  278. ^ „New Zealand Mobile Carriers Block 8chan, 4chan, and LiveLeak”. BleepingComputer. Приступљено 19. 3. 2019. 
  279. ^ O'Neill, Marnie (19. 3. 2019). „Website Kiwi Farms refuses to surrender data linked to accused Christchurch terrorist Brendan Tarrant”. news.com.au. Приступљено 19. 3. 2019. 
  280. ^ „Christchurch mosque shootings: Website Kiwi Farms refuses to surrender data linked to accused”. The New Zealand Herald. Приступљено 19. 3. 2019. 
  281. ^ „Australian who posted comments about Christchurch shootings cries in court”. Stuff.co.nz. 19. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  282. ^ Bermingham, Kathryn (18. 3. 2019). „Chad Vinzelberg appears in court on firearm charges after allegedly supporting Christchurch terror attack online”. The Advertiser. Приступљено 2. 4. 2019. 
  283. ^ „Man in SA court for posting comments in support of mosque shooting”. New Zealand Herald. 19. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  284. ^ Opie, Rebecca (2. 4. 2019). „Alleged Christchurch massacre supporter has internet ban upheld, calls media 'animals'. ABC News (Australia). Приступљено 2. 4. 2019. 
  285. ^ Clarkson, David; Clarkson, Anne (20. 3. 2019). „Philip Arps charged with sharing live stream of Christchurch mosque massacre”. Stuff.co.nz. Приступљено 2. 4. 2019. 
  286. ^ Longley, Mark; Cropper, Emma (20. 3. 2019). „Christchurch business owner in custody after reposting livestream of the Christchurch terror attack”. Newshub. Приступљено 2. 4. 2019. 
  287. ^ „Second man charged with sharing live stream of Christchurch massacre”. The Straits Times. 20. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  288. ^ Davison, Isaac (20. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: Philip Neville Arps in custody for allegedly sharing footage of shooting”. New Zealand Herald. Приступљено 2. 4. 2019. 
  289. ^ Lam, Kristen (15. 3. 2019). „Social media scrambles to remove videos of New Zealand Christchurch mosque shooting”. USA Today. Приступљено 15. 3. 2019. 
  290. ^ „Beelden aanslag blijven opduiken, ondanks inspanningen Facebook, Twitter en YouTube”. de Volkskrant. 15. 3. 2019. Приступљено 14. 3. 2019. 
  291. ^ Lam, Kristen (15. 3. 2019). „Social media scrambles to remove videos of New Zealand Christchurch mosque shooting”. USA Today. 
  292. ^ D'Anastasio, Cecilia (15. 3. 2019). „Valve Removes Over 100 Steam Tributes To Suspected New Zealand Shooter”. Kotaku. Приступљено 15. 3. 2019. 
  293. ^ „Christchurch shootings: 'Bad actors' helped attack videos spread online”. BBC News. 21. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  294. 294,0 294,1 294,2 294,3 „Facebook: NZ attack video viewed 4,000 times”. BBC. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  295. ^ Fingas, Jon (17. 3. 2019). „Facebook pulled over 1.5 million videos of New Zealand shooting”. Engadget. Приступљено 17. 3. 2019. 
  296. ^ Stephan, Bijan (15. 3. 2019). „Reddit bans r/watchpeopledie in the wake of the New Zealand mosque massacres”. The Verge. Приступљено 15. 3. 2019. 
  297. ^ Lawler, Richard (15. 3. 2019). „Reddit bans gore-, death-focused channels following NZ mosque attack”. Engadget. Приступљено 15. 3. 2019. 
  298. ^ Lecher, Colin (25. 3. 2019). „Microsoft calls for ‘industrywide’ moderation plan after New Zealand shooting”. The Verge. Приступљено 25. 3. 2019. 
  299. ^ Fingas, Jon (30. 3. 2019). „Australian bill could imprison social network execs over violent content”. Engadget. Приступљено 30. 3. 2019. 
  300. 300,0 300,1 „Facebook, YouTube sued over shootings video”. 26. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  301. ^ Stevenson, Rebecca; Anthony, John (16. 3. 2019). „'Thousands' of Christchurch shootings videos removed from YouTube, Google says”. Stuff.co.nz. 
  302. ^ „Live stream: 1 News at 6pm”. 15. 3. 2019. 
  303. ^ „PM on mosque shooting: 'One of New Zealand's darkest days'. Newstalk ZB. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  304. ^ „Christchurch mosque shootings: 'This can only be described as a terrorist attack' - PM Jacinda Ardern”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  305. ^ „Christchurch shootings: Man charged with murder”. Māori Television. Приступљено 19. 3. 2019. 
  306. ^ „New Zealand Flag half-masting directive”. www.scoop.co.nz. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  307. ^ „Royal Commission of Inquiry announced following the Christchurch terror attacks”. Stuff.co.nz. Приступљено 26. 3. 2019. 
  308. ^ „Royal commission to investigate terror attacks in NZ”. The Nation. 26. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  309. ^ „More NZers under surveillance: Andrew Little authorises spy agencies to do more 'intrusive’ activities”. Radio New Zealand. 27. 3. 2019. Приступљено 1. 4. 2019. 
  310. ^ „New Zealand allows 'intrusive' spy operations after Christchurch mosque shootings”. The Japan Times Online. 27. 3. 2019. ISSN 0447-5763. Приступљено 27. 3. 2019. 
  311. ^ Barcelona, Ainhoa (15. 3. 2019). „The Queen and Prince Charles send condolences following heartless mosque attacks in New Zealand”. Hello!. Приступљено 15. 3. 2019. 
  312. 312,0 312,1 „Christchurch shootings: UK mosque security to be discussed”. BBC News. BBC. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  313. ^ Morrison, Scott. „I'm horrified by the reports I’m following of the serious shooting in Christchurch, New Zealand. The situation is still unfolding but our thoughts and prayers are with our Kiwi cousins.”. Twitter. Приступљено 15. 3. 2019. 
  314. ^ „'We're not just allies': Scott Morrison says Australia grieves with New Zealand”. YouTube. ABC News. Приступљено 15. 3. 2019. 
  315. ^ Shield, Bevan (15. 3. 2019). „Scott Morrison confirms Australian taken into custody after 'vicious, murderous' terrorist attack”. Sydney Morning Herald. Приступљено 15. 3. 2019. 
  316. ^ „World leaders condemn Christchurch mosque terrorism attack”. Stuff. Приступљено 15. 3. 2019. 
  317. ^ „Dodik izrazio saučešće povodom terorističkog napada u Christchurchu”. N1. Приступљено 15. 3. 2019. 
  318. ^ „Erdoğan condemns 'deplorable' terror attacks on New Zealand mosques, rising Islamophobia”. Daily Sabah. 
  319. ^ „Christchurch shooting: ‘Beyond awful’, Nicola Sturgeon and world react to terror attack”. The Scotsman. 15. 3. 2019. 
  320. ^ Aliyev, Ilham (15. 3. 2019). „Yeni Zelandiyanın Baş naziri Zati-aliləri xanım Casinda Ardernə” [To Prime Minister of New Zealand, Her Excellency Mrs. Jacinda Ardern]. president.az (Саопштење). Приступљено 15. 3. 2019. 
  321. ^ „PM condemns New Zealand terror attack” (Саопштење). Dhaka Tribune. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  322. ^ „Bosnian Presidency member sends condolences to New Zealand”. N1. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. 
  323. ^ „Message of Condolence to the Prime Minister of New Zealand on the attacks of the Linwood Mosque and Masjid Al-Noor in Christchurch” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Brunei. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  324. ^ „Statement of the Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation on the fatal shooting in New Zealand Mosques on 15 March 2019.” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation, Cambodia. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  325. ^ Yan (15. 3. 2019). „Chinese leaders send messages of condolence to New Zealand over shooting incidents” (Саопштење). Xinhua News Agency. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  326. ^ „Foreign Ministry Spokesperson Lu Kang's Remarks on the Shootings in the New Zealand City of Christchurch” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs of the People's Republic of China. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  327. ^ Pratap, Ritika (16. 3. 2019). „Fiji stands with Pacific family in this difficult time: Bainimarama”. Fiji Broadcasting Corporation / FBC. Приступљено 21. 3. 2019. 
  328. ^ „Predsjednica izrazila sućut guvernerki Novog Zelanda zbog napada u Christchurchu”. N1. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. 
  329. ^ „Bulletin: On the Mass Shootings in New Zealand” (Саопштење). Department of Foreign Affairs, Philippines. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  330. ^ „Áder sends condolences over terrorist attacks in New Zealand”. Hungary Matters. 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  331. ^ „Részvéttáviratot küldött Áder János Új-Zéland főkormányzójának”. hirado.hu. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  332. ^ „PM Modi, other world leaders condemn mass killing in New Zealand Mosques”. www.newsonair.com. Приступљено 15. 3. 2019. 
  333. ^ „Perkembangan Informasi terkait Serangan Teror di Christchurch, Selandia Baru” [Recent Information related to Terror Attacks in Christchurch, New Zealand] (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Indonesia. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  334. ^ „Message of condolences from Foreign Minister Taro Kono following the shooting incident in Christchurch, New Zealand” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Japan. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  335. ^ „MOFA Spokesperson’s Statement on Terrorist Attacks in Christchurch, New Zealand” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, South Korea. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  336. ^ „Sulmi terrorist në Zelandën e Re” [Terrorist Attack in New Zealand] (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Kosovo. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  337. ^ „Shooting Incident at Mosques in Christchurch, New Zealand” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Malaysia. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  338. ^ „PM Imran Khan condemns terror attack at New Zealand mosque” (Саопштење). The News. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  339. ^ „Terrorist Attack on Two Mosques in Christchurch, New Zealand” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Pakistan. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  340. ^ „MFA Spokesperson's Comments on the Shooting Incidents in Christchurch, New Zealand, 15 March 2019” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Singapore. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  341. ^ „Vučić uputio telegram saučešća Novom Zelandu”. N1. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. 
  342. ^ „President Tsai offers condolences to New Zealand attack victims” (Саопштење). Focus Taiwan. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  343. ^ „Press Release : Messages of Condolence from the Prime Minister of Thailand and the Minister of Foreign Affairs of Thailand on the Shooting Incident in Christchurch on 15 March 2019” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Thailand. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  344. ^ „No: 56, 15 March 2019, Press Release Regarding the Terrorist Attacks Against Mosques in New Zealand” (Саопштење). Ministry of Foreign Affairs, Turkey. 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. [мртва веза]
  345. ^ „Vietnamese leaders offer sympathy to New Zealand over shooting incidents” (Саопштење). Vietnam Net. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. 
  346. ^ „Statement by the Prime Minister on terrorist attack on two mosques in New Zealand” (Саопштење). Office of the Prime Minister (Canada) / PMO. 15. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2019. Приступљено 15. 3. 2019. 
  347. ^ „Christchurch shootings: 49 dead in New Zealand mosque attacks”. BBC. BBC. 
  348. 348,0 348,1 „Live reaction to NZ mosque attack”. BBC. BBC. 
  349. ^ Trump, Donald J. (15. 3. 2019). „My warmest sympathy and best wishes goes out to the people of New Zealand after the horrible massacre in the Mosques. 49 innocent people have so senselessly died, with so many more seriously injured. The U.S. stands by New Zealand for anything we can do. God bless all!”. @realDonaldTrump. Приступљено 15. 3. 2019. 
  350. ^ „Security Increased at American Mosques After New Zealand Attack”. NYT. NYT. 15. 3. 2019. 
  351. ^ Martin, Dan Desai (15. 3. 2019). „Senator slams Trump for influencing anti-Muslim terror attack”. Share Blue. Приступљено 15. 3. 2019. 
  352. ^ „Condolences to Prime Minister of New Zealand Jacinda Ardern”. Kremlin. 15. 3. 2019. 
  353. ^ „Moscow Ostankino Tower to go dark in honor of New Zealand victims”. TASS. 15. 3. 2019. 
  354. ^ Lagan, Bernard; Brown, David; Karim, Fariha; Simpson, John (16. 3. 2019). „MI5 investigates New Zealand shooter”. The Times. Приступљено 16. 3. 2019. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  355. ^ „Christchurch attack: tech firms must clean up platforms - Javid”. The Guardian. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  356. 356,0 356,1 „World reacts to New Zealand terrorist attacks on mosque”. Arab News. 15. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  357. ^ „King Salman in tweet calls for combating hate speech, terrorism”. english.alarabiya.net. Приступљено 16. 3. 2019. 
  358. ^ „Pope Francis sends message of condolences for the attacks on two mosques in New Zealand, in the city of Christchurch”. Rome Reports. 15. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  359. ^ „Turkey's Recep Tayyip Erdogan uses New Zealand attack video at campaign rally”. Deutsche Welle. 18. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  360. ^ „Erdogan again airs attack video at rally despite criticism”. The Associated Press. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  361. ^ „NZ foreign minister headed to Turkey to 'confront' Erdogan's mosque...”. Reuters. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019. 
  362. ^ „Turkey's Erdogan sparks diplomatic row with NZ, Australia”. ABC News. 21. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 22. 3. 2019. 
  363. ^ „Shahid Afridi requests PCB to observe one minute silence ahead of PSL final”. 17. 3. 2019. Приступљено 17. 3. 2019. 
  364. ^ „Christchurch terror attack: Anti-immigration websites taken down after shootings”. Radio New Zealand. 16. 3. 2019. Приступљено 20. 3. 2019.
  365. ^ „How social media platforms reacted to viral video of New Zealand shootings”. PBS NewsHour. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  366. ^ „After Christchurch shootings, Facebook, Google have to weed out white supremacists”. Stuff. Приступљено 19. 3. 2019. 
  367. ^ „On Social Media, Jihadis React To New Zealand Mosque Attacks, Expressing Sympathy And Calling For Retaliation”. MEMRI. Приступљено 19. 3. 2019. 
  368. ^ „Jihad And Terrorism Threat Monitor Reports On Jihadi Reactions, Including Calls For Jihad, Attacks In The West, Following New Zealand Mosque Massacre”. MEMRI. Приступљено 19. 3. 2019. 
  369. ^ Wright, Stephen; Gelineau, Kristen. „New Zealand welcomes gun control after mosque massacre: 'There will be no opposition'. The Washington Times. The Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  370. 370,0 370,1 „Prime Minister says NZ gun laws will change in wake of Christchurch terror attack”. Stuff. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  371. ^ Stieb, Matt (17. 3. 2019). „In New Zealand, Only One Mass Shooting Is Necessary for Gun Reform to Begin”. Intelligencer. Приступљено 25. 3. 2019. 
  372. 372,0 372,1 Cave, Damien; Matt Stevens (15. 3. 2019). „New Zealand’s Gun Laws Draw Scrutiny After Mosque Shootings”. New York Times. 
  373. ^ Vsontay, Elias; Ritchie, Emily (16. 3. 2019). „Weapon exposes gun-law weakness”. The Australian. 
  374. ^ Manch, T. (2018). „NZ's battle over semi-automatics: Police frustrated by the law, firearm owners frustrated by police”. Stuff. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2019. Приступљено 5. 8. 2018. 
  375. ^ Devlin, C. (2019). „Military-style semi-automatic weapons and assault rifles to be banned after mass shooting: PM”. Stuff. Приступљено 21. 3. 2019. 
  376. ^ „Police union calls for firearms register in New Zealand as gun violence grows”. Newshub. 2019. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  377. ^ Swaine, Jon (15. 3. 2019). „New Zealand PM vows to toughen gun control laws after Christchurch attack”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 17. 3. 2019. 
  378. ^ Walls, Jason (16. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: New Zealand to ban semi-automatic weapons”. www.nzherald.co.nz. 
  379. ^ „Attorney-General David Parker back-tracks on comments about gun control”. Radio New Zealand. 16. 3. 2019. Приступљено 16. 3. 2019. 
  380. ^ „PM Jacinda Ardern says New Zealand will ban all military-style semi-automatic weapons and all assault rifles”. Radio New Zealand. 21. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2019. Приступљено 21. 3. 2019. 
  381. ^ „Arms (Prohibited Firearms, Magazines, and Parts) Amendment Bill”. New Zealand Parliament. Приступљено 3. 4. 2019. 
  382. ^ „Gun City's David Tipple "firearms aren't the villain". stuff.co.nz. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  383. ^ Truebridge, Nick (18. 3. 2019). „Gun City refuses to answer gun debate questions”. Stuff. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2019. Приступљено 23. 3. 2019. 
  384. ^ „Goodnight 4chan Threads”. 
  385. ^ „Serbia Strong / Remove Kebab”. 

Спољашње везе[уреди]