Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље је матична библиотека Топличког округа. Располаже са књижним фондом од 80.000 књига и у њој се одржавају бројни књижевни и образовни програми.

Историја[уреди]

Библиотека има дугу традицију. Њена историја почиње са оснивањем Грађанске читаонице 1910. године, чији је рад прекинут услед Балканских и Првог светског рата. Касније, 23. марта 1930. године је отворена Народна читаоница са универзитетом. Одмах по ослобођењу Прокупља, у Другом светском рату, основана је Народна књижница и читаоница у Прокупљу. Библиотека је 1961. постаје матична за општину Прокупље, а 1973. отварено је самостално Дечје одељење. Исте године библиотека је добила данашњи назив Народна библиотека „Раде Драинац“.[1]

Данас[уреди]

Народна библиотека „Раде Драинац“ данас представља организовану културну установу. Програмска делатност библиотеке организована је на Одељењу за одрасле, на Дечјем одељењу и у два пункта на сеоском подручју у Малој Плани и Житном Потоку. Књижни фонд има преко 80.000 књига.[1]

Од оснивања, у библиотеци се одржавају бројни књижевни и образовни програми. На књижевним вечерима су представљени многи српски писци за одрасле и децу. На трибинама су гостовали познати социолози, филозофи и публицисти.

Матична служба[уреди]

Матична служба своје функције врши у складу са Законом о библиотечко-информационој делатности на територији Топличког округа, у општинама Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа. Мрежу библиотека Топличког округа чине: матична библиотека „Раде Драинац“ (са два огранка), три општинске библиотеке - Народна библиотека „Рака Драинац“ Блаце, Народна библиотека Куршумлија, Народна библиотека Житорађа (са једним огранком) и 24 библиотека у основним и средњим школама.[2]

Служба за матичне послове стара се о развоју библиотечке делатности на територији Топличког округа а регистрованим библиотекама пружа стручну помоћ и врши њихов стручни надзор.[2]

Завичајно одељење[уреди]

Завичајно одељење основано 1977. године, прикупља, обрађује и чува књижну и некњижну грађу о Прокупљу и Прокупчанима, као и о целој Топлици. У завичајном фонду чувају се дела аутора рођених на територији Топличког округа и све публикације које су издате у општинама Прокупље, Блаце, Куршумлија и Житорађа.[3]

Овај фонд садржи преко 1.400 монографских публикација, 37 наслова листова и часописа, збирке позивница, плаката, разгледница, фотографија, новинских исечакан и аудио-визуелну грађу. Завичајно одељење чува први и једини број првог књижевног часописа у Топлици „Луча“, све бројеве часописа „ТОК“, „Топличке свеске“, „Топлички венац“ и једини топлички лист „Топличке новине“. Чести корисници завичајног фонда су сами писци, који стварају у Топлици и Прокупљу.[3]

Завичајно одељење организује изложбе завичајне грађе и једном годишње ревијално вече „Топлички писци и књиге“ на коме се прави преглед целокупне годишње штампане продукције Прокупља а учесници су аутори, приређивачи и уредници завичајних публикација. У оквиру завичајног одељења покренута је и дигитализација 2010. године. Дигитализоване су старе разгледнице и фотографије Прокупља, а ради се и на дигитализацији књига значајних за проучавање историјских, географских и културних особености Топлице, као и на формирању посебних ауторских колекција. На пројекту дигитализације су ангажовани библиотекари Драган Огњановић и Стеван Бошковић, који су завршили посебан курс за дигитализацију у електронској учионици Народне библиотеке Србије.[3]

Драинчеви књижевни сусрети[уреди]

Драинчеви сусрети песника покренути су 1966. године. Са краћим прекидом (1970—1975), трају већ 4 деценије. Посвећени су делу и животу Радета Драинца (1899—1943[4]. Његово песништво, почело је високо да се вреднује тек шездесетих година, када је феномен његовог певања и мишљења у књижевности означен као – драинизам. Томе је највише допринело појављивање првог послератног избора из његове поезије, који је сачинио Стеван Раичковић.[5]

У оквиру ове манифестације, која се одржава крајем августа и почетком септембра, додељује се награда Драинац за најбољу књигу поезије у претходној години[6] и одржавају се заниљмиви програми: „Поезија Балкана“, „Књижевност градова“, „Драинац за децу“, „Портрет добитника награде Драинац“, „Боемско вече Драинцу у част“, „Митинг поезије“ и др. Циљ манифестације је указивање на значај Драинчевог књижевног дела, али и афирмисање модерне српске поезије. Осим тога, у оквиру исте налазе се и пратећи програми из ликовна и примењене уметности, позоришне и музичко-сценске уметности.[7][8]

Са покретањем „Драинчевих сусрета“, започело је и озбиљније проучавање пишчевог дела, а многобројни културни посленици и поштоваоци су му подигли бисту, обновили родну кућу у селу Трбуњу[9], основали спомен собу и објавили сабрана дела 1999. године. Библиотекар који дуго година води Културни програм "Драинчевих књижевних сусрета" је Драган Барјактаревић, који је изабран за директора Библиотеке у 2013.години. [5]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље: О библиотеци, Приступљено 25. 3. 2013.
  2. 2,0 2,1 Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље: „Матична служба“, приступ 28. март 2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље: „Завичајни фонд“, приступ 28. мрат 2013
  4. ^ Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље: „Библиографија Радета Драинца“, Приступљено 15. 4. 2013.
  5. 5,0 5,1 Народна библиотека "Раде Драинац" Прокупље: Културни програм, приступ 28. март 2013
  6. ^ Општина Прокупље: „Манифестације“, приступ 28. март 2013
  7. ^ Завод за проучавање културног развитка: „Драинчеви књижевни сусрети“[мртва веза], приступ 28. март 2013
  8. ^ Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ: Песници „Драинцу у походе“, 9. август 2011, приступ 28. март 2013
  9. ^ Пикаса: „Родна кућа Радета Драинца у селу Трбуње“, Дигитална колекција слика "Драинац"-Библиотека Прокупље, приступ 28. март 2013