Народна напредна партија

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Народна напредна партија
People’s Progressive Party
ВођаДоналд Рамотар
Генерални
секретар
Carlisle Vyphuis
Основана1. јануара 1950.
СедиштеЏорџтаун
 Гвајана
Идеологијакомунизам,
марксизам-лењинизам,
леви национализам[1]
Политичка позицијалевица
Међународно чланствоМеђународни комунистички покрет
Парламент
32 / 65
Застава странке
PPP-flag.PNG
Веб-сајт
www.ppp-civic.org

Народна напредна партија (енгл. People's Progressive Party) је политичка партија у Гвајани, чији је вођа бивши гвајански председник Доналд Рамотар. Партија је на власти од 1992. године и тренутно држи 32 од 65 посланичких места у парламенту. У етнички разноликом крајолику Гвајане, партија себе држи за „водећу партију у вишепартијској и вишекласној коалицији која циља да превазиђе расне, етничке, класне и идеолошке баријере“.[2] Према BBC-ју, партија има највећу потпору међу Индо-Гвајанцима.[3]

Историјат[уреди | уреди извор]

ППП је основана 1. јануара 1950. године, те је била прва масовна партија у Гвајани. Победила је на парламентарним изборима 1953. године и нови премијер је постао Чеди Џаган.[4] Међутим, Џаганове радикалне социјалне реформе потакле су Британце да пошаљу војне снаге у Гвајану под изликом да колонији прети марксистичка револуција.[4] Након победе на изборима 1957, од партије се одцепила фракција са изразитим афро-гвајанским предзнаком, Народни национални конгрес (ПНЦ). Од тада се ППП карактерише као индо-гвајанска, а ПНЦ као афро-гвајанска партија.

Британске колонијалне власти су веровале да Џаган комуниста који хоће да покрене револуцију, те су у сарадњи с ЦИА-ом константно опструисале рад ППП. Ни стицање назависности Гвајане 1966. није донело политичку стабилност у земљи. Победом ПНЦ-а на изборима 1968, политичка ситуација се етнички поларизовала до те мере да је председник Форбс Барнхем прогласио републику утемељену на социјализму и несврстаности с циљем спречавања евентуалних етничких сукоба. Овим је потезом велик део ППП-овог програма постао званична политика републике.

Тадашњи председник Дезмонд Хојт (ПНЦ) је од почетка 1990-их дозволио веће политичке слободе, након чега је ППП на изборима 1992. освојила политичку већину. Задржала је власт и након избора 1997, 2001, 2006. и 2011. године. С временом се ППП приближила више социјалдемократији а удаљила од марксизма; председник Џаган је придобио већу подршку САД-а већој посвећености слободном тржишту, али је и даље задржао јаке везе са синдикатима.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „13 IMCWP, Contribution of PPP of Guyana [En.][[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 16. 09. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Watson, Dennis, and Craig, Christine, editors, Guyana at the Crossroads, Transaction Publishers, Jan 1, 1992 pp. 77.
  3. ^ „Guyana voters head to polls to choose new government”. BBC News. 29. 11. 2011. Приступљено 4. 12. 2011. 
  4. 4,0 4,1 Nohlen, D Elections in the Americas: A data handbook, Volume I, p354. 2005. ISBN 978-0-19-928357-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]