Народна сељачка странка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна сељачка странка
Splash22.jpg
Скраћеница НСС
Председник Маријан Ристичевић
Оснивач Драгољуб Јовановић
Оснивач и председник 1990. године Драган Веселинов
Коалиција Покренимо Србију
Слоган Да се село пита
Основана 20. маја 1990
Седиште Трг Слободе, тржни центар Ламела, спрат I лок31,
Инђија
 Србија
Новине Народносељачки лист
Млади огранак Омладина НСС
Број чланова  (2013) око 110.000
Идеологија Аграријанизам,
Српски национализам,
Популизам.
Политичка позиција Десни центар
Народна скупштина
1 / 250
Званични веб-сајт
Оснивач Народне сељачке странке 1940. године Др Драгољуб Јовановић

Народна сељачка странка (скраћено НСС) је политичка странка из Србије, основана 1990. Први председник странке био је др Драган Веселинов.

Странка је 1990. постала парламентарна, јер је добила једног посланика. У почетку свог деловања НСС је била изразито аутономашког опредељења, што ће трајати све до доласка Маријана Ристичевића на чело странке 2002. године.

На изборима 1992. НСС је у коалицији Грађански савез Србије, а 1993. у ДЕПОС-у. Оба пута странка остаје без мандата. У скупштину се враћа тек 1997, преко коалиције Војводина. Новија историја НСС почиње 2002, након сукоба Веселинова и Ристичевића.

На изборима 2003. године, НСС је у коалицији "За народно јединство" заједно са ССЈ-ом, а председник странке се два пута кандидовао за председника Србије. Ристичевић је странку повео у супротном смеру од дотадашњег, па се НСС профилисала као странка крајње деснице. На изборе 2007. НСС излази на листи Српског покрета обнове. И 2003. и 2007. НСС остаје поново без мандата.

На изборе 2012. излази у оквиру листе Покренимо Србију, на челу са Српском напредном странком и овај пут успева да уђе у Скупштину, пошто је њен лидер Ристичевић изабран за посланика. Слоган НСС је гласио "Да се село пита".

Историјат[уреди]

Народну сељачку странку основало је 1940. године крило тадашње Земљорадничке странке коју је предводио генерални секретар Драгољуб Јовановић који је, због својих идеја, често хапшен, осуђиван и затваран у Краљевини Југославији. Слична судбина га је задесила и после Другог светског рата када му је, због једног наступа у Скупштини Србије, најпре одузет мандат а потом уручена и судска пресуда од 9 година затвора. Одбијајући да од Јосипа Броза Тита тражи помиловање, што му је више пута предлагано, издржао је казну у целости, иако је његово осуђивање и робијање изазвало многобројна негодовања и интервенције страних државника, а највише Француске.

Много година касније, тачније јануара 1989. године, прву, од комуниста независну, организацију која се бавила проблемима села и сељака оснива група грађана на територији општине Инђија, односно у Новим Карловцима где јој, нешто касније, на оснивачкој скупштини, дарују име Савез сељака

Оснивање Савеза сељака србије Овако је све почело 20. маја 1990. године у Новом Саду, у сали Пољопривредног факултета, управо сремци, заједно са другим заинтересованим групацијама, удахњују и нови живот Народној сељачкој странци.

У општим националистичким хистеријама, које су већ биле у току или су у тој деценији експлодирале у свим бившим републикама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ова странка постаје прва умерена новооснована политичка организација која је имала своје организационе делове у Републици Србији, Републици Хрвацкој, Босни и Херцеговини и Македонији. Међу угледним оснивачима Народне сељачке странке били су и: глумац Љуба Тадић, књижевник Видосав Стевановић и Иван Ђурић.

Први председник Народне сељачке странке је био проф. др.Драган Веселинов Већ на првим вишестраначим изборима, децембара 1990. године, Народна сељачка стрнка — НСС постаје парламентарна, самостално и у коалицијама

Садашњи председник НСС-а Маријан Ристичевић

Народна сељачка странка на изборима 1996. године, улази у Савезну скупштину као коалиција „Војводина“, што понавља и 2000. године. Такође, 1997. године, постаје парламентарна странка и у скупштини Србије, што јој полази за руком и на изборима 2000. године. Недуго после тога, односно 2002. године, нови председник Народне сељачке странке — НСС постаје Маријан Ристичевић који је, до тада, обављао функцију секретара странке.

НСС је у два сазива имала и посланике у скупштини Војводине. Такође, од 1991. године редовно осваја и одборничке мандате на локалним изборима. Најбољи резултат, по броју гласова самостално, НСС је постигла на државним изборима 1990. године око 130.000 гласова и 1997. године близу 80.000 гласова.

На последњим изборима, од двадесетдве изборне листе, Народна сељачка странка је била десета и тренутно је ванпарламентарна странка са најбољим рејтингом. У свом политичком животу, од оснивања до данас, НСС је имала сваке године низ конкретних акција и активности: 1989. године у организацији Савез сељака одржан је протест пред Савезном скупштином 1990. године НСС је прва извела блокаду путева у трећини Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, деловима Републике Србије, Аутономној Покрајини Војводини, Славонији, Барањи... августа 1990. године НСС је одржала „Митинг правде“ после којег је донет Закон о повраћају пољопривредног земљишта због одузимања до 1953. године.

Спољашње везе[уреди]