Народни музеј Аранђеловац
| Народни музеј Аранђеловац | |
|---|---|
 Народни музеј Аранђеловац | |
| Оснивање | 1981. |
| Локација | Аранђеловац Србија |
| Врста | музеј |
| Директор | Дарко Павловић |
| Адреса | Мишарска 19, Аранђеловац |
| Веб-сајт | Званична презентација |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Српска култура |
|---|
 |
Народни музеј Аранђеловац је основан 1981. године и смештен у наменски грађено здање чија се архитектура ослања на традиције народног градитељства Шумадије. Изложбена делатност Музеја одвија се у два простора: партерном (актуелна стална поставка Миленијуми) и галеријском (изложба експоната савремене уметничке керамике из музејске збирке).[1]
Део изложбеног простора у партеру намењен је организовању тематских и гостујућих изложби.
Збирке
[уреди | уреди извор]
У концепцијском смислу, Народни музеј представља установу заштите комплексног типа са збиркама из области палеонтологије, археологије, етнологије, историје и историје уметности.[2]
Палантеолошка збирка
[уреди | уреди извор]Палантеолошка збирка је формирана на основу откривених фосилних остатака плеистоцене фауне која је пронађена у Рисовачкој пећини. У моћним пећинским наслагама истраживачи су пронашли преко 6.000 фосилних остатака, те се Рисовача с правом може назвати палеонтолошком ризницом.
По броју сачуваних остатака пећински медвед далеко надмашује све остале сисаре, који су крајем леденог доба насељавали простор, међу којима и оних који су изумрли: рунасти мамут, степски бизон, степски носорог, јелен оријаш, зебрасти коњић, затим, пећински лав, пећинска хијена. У рисовачку фауну с краја леденог доба свакако убрајамо и оне врсте које су преживеле све катастрофичне промене животне средине и данас насељавају широке просторе наше планете: мрки медвед, вук, лисица, дивља свиња, јазавац, дабар, зец, јеж.
Археолошка збирка
[уреди | уреди извор]Археолошка збирка је по времену подељена на праисторију и антику и средњи век.
Праисторија
[уреди | уреди извор]Палеолит налази палеолитске старости везују се за пећину Рисовачу, у којој је, у времену од пре 50.000 до пре 35.000 година, своје склониште налазила ишчезла људска врста, Homo sapiens Neanderthalensis. У пећинским седиментима откривени су трагови живота неандерталских ловаца и сакупљача плодова: типични мустеријенски троугаони шиљци, листолики шиљци, стругачи, као и коштана оруђа (бодеж, шила).
Неолит је доба земљорадње и сточарства, производње хране и седелачког живота у трајнијим насељима. У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи. У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југо-источне Европе. За старије фазе винчанске културе везује се покретни материјал са Капетанових њива у Белосавцима (предмети утилитарне и култне намене). Млађим фазама припадају бројни и разноврсни налази из насеља на Дизаљци (Липовац/Брезовац), међу њима и обиље антропоморфне пластике која чини значајну колекцију праисторијске збирке. На локалитету Поповића орница у Стојнику откривени су трагови насеља са основама кућа и покретним налазима.
Антика и средњи век
[уреди | уреди извор]На подручју општина Аранђеловац и Топола до сада је регистровано око тридесет античких/касноантичких локалитета. Ради се, пре свега, о остацима вила рустика, од којих је мањи број тек делимично истражен (лок. Вићија у Белосавцима, Врело у Тополи, Зечка у Бањи). У селу Маскару, педесетих година 20. века, откопани си остаци хореума, а на једном од врхова планине Венчац (Градина/Мали Венчац), 2002. године, извршена су сондажна рекогносцирања касноантичког утврђења, јединог познатог на овом простору. Покретан материјал из римске епохе који чува Народни музеј у Аранђеловцу мањим делом потиче са археолошких ископавања, а већим делом је у Музеј доспео путем поклона и откупа. Истичу се камени лав из горовичке цркве (2. век), оштећена глава жене од меремера (Трешњевица, 3. век) и неколико стабала камених стубова са Вићије у Белосавцима (4. век). У Античкој збирци су и фибуле, гвоздено оружје и оруђе, фрагментоване металне посуде, бронзане и гвоздене копче, појасни језичци, оловни и керамички пршљенци и тегови, игла, кључ...
Нумизматика
[уреди | уреди извор]Нумизматичку збирку, у оквиру Археолошке збирке, чине инвентарисани примерци римског новца, као и римски новац опредељен за студијску збирку. У Збирци нема, бар за сада, примерака хеленистичког и средњовековног новца.
Етнографска збирка
[уреди | уреди извор]Формирање Етнографске збирке започето је 1984. године. Од првих 28 предмета које је поклонила ОШ Шумадијски партизани збирка је до данас нарасла на преко 1000 предмета у чијој структури су заступљени сви видови материјалне културе традиционалног живота руралног и урбаног становништва овог дела Шумадије. Подељена на мање збирке по врстама материјала (дрво, метал, керамика, текстил, папир), док су посебно издвојени занати и нематеријална култура.
У последњих неколико година започета су и проучавања музичког наслеђа као део ширег контекста прикупљања остатака нематеријалне културе, тако да се у фонотеци музеја већ налази преко 5 сати традиционалног певања. У начинима прибављања етнографских културних добара доминирају поклони у толикој мери да етнографска збирка представља праву поклон-збирку. Тим пре наш музеј дугује велику захвалност становницима општина Аранђеловац и Топола.
Историјска збирка
[уреди | уреди извор]Збирка је подељена на подзбирке где су рукописи, разгледнице и фотографије. У којим се издвајају рукопис Животопис Јеврема Грујића, разгледница које датирају из времена пре Другог светског рата и фотографије као сведоци времена у којем су настајале. Радови аранђеловачких фотографа Најдановића, Маринковића, Митровића, Марковића, као и истакнути крагујевачки, београдски и новосадски фотографи – Љубиша Ђонић, Милан Јовановић, Искаловић...
Збирка историје уметности
[уреди | уреди извор]У збирци историје уметности чува се савремена уметничка керамика настала на манифестацији Свет керамике у оквиру Смотре уметности Мермер и звуци. Осим тога у оквиру збирке налази се и Поклон збирка Михаило С. Петров коју је Музеј добио на поклон 2011. године.
Збирка надгробних споменика 18. и 19. века
[уреди | уреди извор]У Збирци надгробних споменика налази се неколико белега 18. и 19. века: надгробник Бошка Милутиновог (1763), село Бања; Јована Мартиновића (1764), Брезовачка црква; Митра Чурулича (крај 18. в.ека), Блазнава; Јована Ћирића (1818), из порте Буковичке цркве, и неколико споменика без натписа, међу којима су и тзв. студенички крсташи, који се истичу посебном израдом и клесаном орнаментиком.
Пећина Рисовача
[уреди | уреди извор]Народном музеју у Аранђеловцу је, као управљачу, поверено на старање Заштићено подручје Пећина Рисовача. Као значајно археолошко налазиште палеолитске старости Рисовача је проглашена непокретним културним добром од великог значаја, а због природних вредности - природним добром од изузетног значаја (споменик природе I категорије). [3][4] Пећина Рисовача се налази на југо-источној периферији Аранђеловца, у подножју истоименог брда на десној обали речице Кубршнице. Откривена је сасвим случајно, средином 20. века, приликом експлоатације камена у Рисовачком брду.
Окућница Илије Милошевића
[уреди | уреди извор]Окућница Илије Милошевића налази се на улазу у Аранђеловац, из правца Тополе, преко пута пећине Рисоваче. Ову окућницу највероватније је формирао Сретен Милошевић, прадеда последњег власника, Илије Милошевића. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар. Окућница Милошевића представља типичну сеоску целину из 19. и почетка 20. века заокружену припадајућим објектима. Као таква, Окућница Илије Милошевића проглашена је спомеником културе 1992. године, а од 2007. године дата је на старање Народном музеју у Аранђеловцу.
Она је до данас сачувана са приближно истим објектима који су ту били од њеног заснивања. Стара кућа, вајат, млекар, магаза, нова кућа – све су то објекти који имају споменичка својства, а читав комплекс окућнице представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века.
Због конзерваторско-рестаураторских радова Окућница није стално отворена за посетиоце. У објектима се организују повремене етнографске изложбе, дечије радионице и други догађаји.
Издавачка делатност
[уреди | уреди извор]Музеј се бави и издавачком делатношћу – каталози збирки и изложби, монографије, водичи за Музеј и Рисовачку пећину и друге публикације. Године 2003. је покренут Зборник радова Музеја Шумадијски записи. У Шумадијским записима објављују се радови из области археологије, историје, историје уметности, етнологије, музеологије, конзервације и других сродних научних дисциплина. У њима се, пре свега, обрађује прошлост Шумадије и граничних подручја, са нагласком на територију која је у надлежности Народног музеја у Аранђеловцу (општине Аранђеловац и Топола).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Политика/Народни музеј у Аранђеловцу-чувар изузетних збирки
- ^ discoverserbia.org/Музеј Аранђеловац
- ^ „ТО Србије/Рисовача”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2014. г. Приступљено 25. 09. 2014.
- ^ „Медиапортал/Пећина Рисовача”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2016. г. Приступљено 25. 09. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зборник радова Народног музеја у Аранђеловцу-Шумадијски записи IV-V ISSN 1451 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN. - 639X COBISS.SR 109062668
