Народни музеј Краљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Народни музеј Краљево
Zgrada osnovne skole IV Kraljevacki bataljon.jpg
Зграда Музеја
Оснивање 1950.
Локација Краљево
 Србија
Врста музеј
Колекција Археологија,
нумизматика,
етнологија,
историја,
уметност
Директор Драган Драшковић
Адреса Трг Светог Саве бр.2, Краљево
Веб-сајт Званична презентација

Народни музеј Краљево је основан 1. маја 1950. године под називом Градски музеј Ранковићево, као музеј завичајног типа. Данашњи назив Народни музеј у Краљеву носи од 1955. године.[1]

Музеј данас[уреди]

Према класификацији музејских предмета спада у музеје комплексног типа и садржи пет збирки и то за:

Око збирки су формирана истоимена одељења, као и одељења за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад и стручну библиотеку. Музеј је као регионални музеј надлежан за три општине: Краљево, Рашка и Врњачка Бања.

Архелошка збирка[уреди]

Археолошка збирка данас поседује богату колекцију са преко 2000 експоната. Збирка је формирана теренским истраживањима Археолошког одељења и била основни извор, осим изузетно вредног легата који је поклонила госпођа Лепосава Алексић, рођена Краљевчанка.

Експонати су сврстане у три основне подзбирке: праисторијску, античку и средњовековну.

Праисторија[уреди]

У праисторијској колекцији најпотпуније су заступљени периоди неолита (локалитети Округлица у Витановцу и Црквине у Конареву, старчевачка култура, Дивље Поље у Ратини, винчанска култура) и гвозденог доба (Кованлук, старије гвоздено доба, Црквине у Конареву и Дивље Поље у Ратини, млађе гвоздено доба), затим бронзаног доба (Горело Поље у Милочају, материјал из некрополе са спаљеним покојницима). Истраживања палеолита у задње две године (локалитет Влашка Глава, Самаила, почетак средњег палеолита) уводе у збирку и најстарији материјал са овог подручја, који уједно спада и у најстарији материјал пронађен на територији Србије.

Антика[уреди]

Антички део збирке највећим делом се односи на период позне антике и репрезентује га материјал са утврђења Градиште (у селу Чукојевцу). У збирци се налази низ предмета из свакодневног живота, док предмети личне употребе и моде (фибуле, огрлице, наушнице, наруквице, украсне игле, пређице) највећим делом су пореклом са некрополе Ланиште у Корлаћу код Баљевца.

Средњи век[уреди]

Средњовековни период је најпре репрезентован накитом пронађеним у некрополама које је сам Музеј истраживао (Римско гробље у Ратини, Турска црква у Ласцу, Џиновско гробље у Ласцу, Пањевац у Чукојевцу, углавном из 13. века).

Нумизматичка збирка[уреди]

Нумизматичка збирка формирана је одмах по оснивању музеја 1950. године и већим делом је набављен путем поклона и откупа. Прилив материјала путем археолошких ископавања своје прве резултате има од 1971. године када је истражен локалитет Стара Павлица, са које потиче средњевековни новац. Касније и са других ликалитета као антички локалитет Ланиште, локалитет Добринац-Луг, касноантички металуршки центар локалитет Зајачак, локалитет Градиште, локалитет Црквине...

Осим овог новца у оквиру Нумизматичке збирке налази се и тзв. „студијска збирка“ од преко 1800 комада разног металног и папирног новца који обухвата период од 2. до 20 века.

Етнолошка збирка[уреди]

Етнолошку збирку чини преко 1800 инвентарисаних и обрађених предмета. Према функцији и врсти материјала од ког су предмети израђени формиране су следеће збирке: збирка предмета који се односе на пољопривреду и сточарство, лов и риболов, збирка алата старих заната – ковачког, опанчарског, воскарско – лицидерског, кројачког, збирка алата за прераду вуне, конопље и лана, збирка свећњака и лампи, збирка металног, дрвеног, текстилног и керамичког покућства, збирка сеоске и градске ношње, збирка ћилима, збирка накита, збирка музичких инструмената, збирка сеоског и градског намештаја.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]