Народни музеј Топлице

С Википедије, слободне енциклопедије
Народни музеј Топлице
Народни музеј Топлице
Narodni muzej Toplice1.jpg
Зграда Народног музеја Топлице
Оснивање1946
ЛокацијаПрокупље
 Србија
Врстанародни музеј
Колекцијаархеолошка збирка
Топлички устанак 1917. Поставка Drugi svetski rat u Toplici
етнолошка збирка
Директорdarko zaric
АдресаРатка Павловића 31

Народни музеј Топлице је регионални народни музеј који је основан 1946. године у Прокупљу и данас је смештен у згради Старе поште, у главној улици, народног хероја Ратка Павловића Ћићка. У његовом склопу се налази археолошка збирка, збирке посвећене Топличком устанку 1917. године и Народноослободилачкој борби током II светског рата, етнолошку збирку са градском собом, као и две галерије. Сама зграда у којој се музеј налази је подигнута 1925. године и заштићена је као споменик културе. Народни музеј Топлице се 2009. године укључио у манифестацију Ноћ музеја, са шест пројеката.

Током последњих година, под вођством Музеја су вршена археолошка истраживања на неколико локалитета у Топлици. У јулу 2008. године, откривен су остаци римских терми из III века п. н. е. у порти градске цркве светог Прокопија[1][2], а на локалитету Плочник, који припада Винчанској култури, пронађени су трагови који указују да се ту налазио најстарији, до сада пронађени, центар металургије у Европи[3]. Почетком јесени 2009. године, започета је изградња археолошког парка са реконструкцијом неолитског села у Плочнику[4].

Прошлост музеја[уреди | уреди извор]

Поглед на Хисар и Савићевац

Музеј је формиран 1948. године и обухватао је збирку оружја, докумената из II светског рата. Био је смештен у задужбини доктора Алексе Савића тзв. Савићевцу, који се налази на брду Хисар изнад града, у склопу рушевина Прокупачког утврђења.

Првобитна поставка је 1962. године премештена у данашње просторије, у тзв. Стару пошту, која је подигнута 1925. године, према пројекту архитекте Бранка Таназевића, из 1912. године.

Заједно са премештањем у нове просторије, урађена је нова поставка, под називом „Раднички покрет и НОБ“, која је и данас изложена, са мањим променама. Поставка везана за Топлички устанак, урађена је 1977. године, а нова поставка је направљена 1994. године. Предмети из области етнологије, који су прикљупљани од самог оснивања музеја, груписани су од 1986. године у склопу етнолошког одељења. Део ове збирке је представљен у тзв. Градској соби, која представља део сталне музејске поставке. Археолошка поставка у музеју, направљена је 1989. године и обухвата археолошке налазе и њихове фотографије, од праисторијског доба до средњег века.

Остаци римских терми у порти цркве светог Прокопија

У склопу музеја, данас постоје две галерије. Једна од њих (Галерија Народног музеја Топлице) се налази у самој згради музеја и направљена је 1978. године, адаптацијом и доградњом музејске зграде, у чему је учествовао Завод за заштиту споменика културе из Ниша, а њена збирка данас обухвата преко 250 уметничких дела. Галерија Божа Илић, налази се у градској пешачкој зони, Југ Богдановој улици и формирана је 1996. године, а од 1998. године Музеј је домаћин ликовне колоније „Меморијал Божа Илић“ у склопу које се додељује и награда „Божа Илић“.

Радио пријемник из етнолошке збирке

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Римске терме у центру Прокупља”. Б 92. 20. 7. 2008. Приступљено 19. 1. 2010. 
  2. ^ Борисављевић, Д (23. 7. 2008). „Израња древни град у Прокупљу”. Политика. Приступљено 19. 1. 2010. 
  3. ^ Аничић, Г (11. 1. 2009). „У средишту праисторијске „индустрије. Политика Магазин. Приступљено 19. 1. 2010. 
  4. ^ Борисављевић, Д (28. 8. 2009). „Код Плочника ниче насеље из каменог доба”. Политика. Приступљено 19. 1. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]